約伯最後的申辯
1「我跟自己的眼睛立了約，
決不貪看女色。
2天上的上帝所定的是什麼？
高天的全能者賜下什麼產業？
3豈不是降災難給不義之人，
降禍患給作惡的人？
4上帝豈不鑒察我走的路，
數算我的腳步？
5我何曾與虛假同行，
疾步追隨詭詐？
6願上帝把我放在公義的天平上秤量，
讓祂知道我的清白。
7倘若我的腳偏離正路，
貪圖眼目之慾，
或手上粘著罪污，
8願我種的莊稼被別人享用，
我田中的出產被連根拔起。
9我的心若迷戀女人，
在鄰居的門口窺探，
10願我妻子為別人推磨，
願別人與她同房。
11因為這是大惡，
是當受審判的罪，
12是燒向滅亡的火焰，
會吞噬我所有家業。
13我的僕婢告我，
我也會講公道，
14否則上帝追究，我怎麼辦？
祂審問我，我如何回答？
15祂創造了我，豈不也創造了他們？
豈不是同一位使我們在母腹中成胎？
16我何曾拒絕窮人的請求，
或使寡婦眼露失望之情，
17或獨吞我的食物，
不與孤兒同享？
18我自幼就如父親般撫養孤兒，
我自出母胎就照顧寡婦。
19倘若我見有人凍得要死，
或有窮人衣不蔽體，
20卻沒有把我的羊毛給他們禦寒，
以致他們向我道謝；
21倘若我仗著在城門口有勢力，
就動手欺負孤兒，
22情願我的肩膀從肩胛脫落，
我的手臂從手肘折斷。
23因為我懼怕上帝降災禍，
我無法承擔祂的威嚴。
24「我若仰仗金子，
依靠純金，
25因財富充裕、
或家產豐足而歡喜；
26我若見太陽發光，
明月在天上移動，
27就暗自心生迷戀，
向它們吻手示敬，
28就是犯了當受審判的罪惡，
因為這等於我背棄了天上的上帝。
29「我何曾因敵人遭殃而歡喜，
因他們遇禍而快樂？
30我從未咒詛他們喪命，
以致我的口犯罪。
31住在我帳篷中的人，
誰沒飽餐我的肉食呢？
32我的家門向路人敞開，
從未有旅客露宿街頭。
33我何曾像亞當一樣遮掩我的過犯，
將罪惡藏在懷中，
34因懼怕群眾，
被族人藐視，
就默不作聲、不敢出門？
35「但願有人聽我申訴！
看啊，我在這裡畫押，願全能者回答我！
願我的控訴者寫好狀詞！
36我會把狀詞披在肩上，
如冠冕一般戴在頭上。
37我會像王者一樣到祂面前，
向祂交代我的一切所為。
38「若我的田地向我喊冤，
條條犁溝一同哭訴；
39若我白吃地的出產，
或使地的主人喪命，
40願地長出蒺藜而非麥子，
長出雜草而非大麥。」
約伯的話說完了。
1Са очима својим савез сам склопио,
па како бих онда загледао девојку?
2Па шта то онда Бог одозго дели?
Какво је са висина наследство Свемоћног?
3Није ли то пропаст за злотвора
и несрећа за покварењака?
4Не види ли он путеве моје,
зар не броји све моје кораке?
5Ако сам се дружио с лажовима,
ако ми је нога журила ка обмани;
6нека ме измери на тасовима тачним,
нек честитост моју Бог открије.
7Ако је мој корак зашао са пута,
срце моје повело се за мојим очима,
за руке ми прионула љага;
8тад нек жањем, а други нек једе,
нек се моја летина почупа.
9Ако ли је жена срце ми завела,
ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10нек тад другом моја жена меље,
у постељи других нека буде.
11Али то би била гадост,
баш кривица за осуду!
12Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
и спаљује сву летину моју.
13Елем, ако сам се оглушио на тужбу
слушкиње своје или слуге свога,
када су се парничили са мном;
14шта бих урадио када би Бог устао,
кад би ми рачун затражио?
Шта ли бих му тада узвратио?
15Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
Зар нас није један исти начинио у стомаку?
16Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
и расплакао очи удовици;
17ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
а сироче није узело од њега –
18јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19ако сам видео страдалника неодевеног,
ако нисам заоденуо убогог;
20ако ме бедра његова благосиљала нису,
ако се руном оваца мојих утоплио није;
21ако сам одмахнуо руком против сирочета,
а знао сам да на суду могу да помогнем;
22нека ми рука из рамена отпадне
и нек ми се шака преломи у зглобу!
23Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
пред његовим величанством не бих то чинио.
24Ако сам се у злато уздао,
сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;
25ако сам се радовао свом великом благу,
што ми је рука толико згрнула;
26ако сам у сунце гледао док сија
и у месец сјајни док путује;
27ако ми се срце потајно заносило,
па сам им руком слао пољупце са својих уста;
28и то би била кривица што вапи за судом,
јер бих тако порекао Бога са висине!
29Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,
ликовао кад га пропаст снађе;
30нисам дао устима да згреше,
да му клетву призивам на душу.
31Нису ли људи из шатора рекли:
’Ко се још меса његовога најео није?’
32Придошлица на улици ноћ провео није,
путнику сам отварао врата.
33Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,
и кривицу крио у грудима својим;
34јер сам се препао великог мноштва,
страховао од презира у роду,
па се ућутао и кроз врата не бих излазио?
35О, кад би ме неко чуо!
Ево, ово потписујем,
па нека ме услиши Свемоћни,
а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!
36Зар је не бих ја понео на рамену своме,
на себе је као круну причврстио?
37Рачун бих му положио за кораке своје,
као владар бих му приступио.
38Ако је због мене вапила земља моја
и у глас плакале бразде њене;
39ако сам забадава јео плодове њене
и души њихових власника задао јаде;
40уместо пшеницом нек уроди трњем
и коровом уместо јечма!“
Јов је завршио своја казивања.
