約伯記 2 – CCBT & NSP

Chinese Contemporary Bible (Traditional)

約伯記 2:1-13

約伯失去健康

1又有一天,眾天使來朝見耶和華,撒旦也在他們當中。 2耶和華問撒旦:「你從哪裡來?」撒旦答道:「我在地上到處遊走。」 3耶和華問道:「你注意到我的僕人約伯了嗎?世上沒有人像他那樣純全正直,敬畏我,遠離罪惡。雖然你鼓動我無緣無故地攻擊他、毀滅他,他仍然持守自己的純正。」 4撒旦回答說:「人會以皮換皮,為了保全生命,情願捨棄一切。 5倘若你伸手傷害他的骨和肉,他必當面褻瀆你。」 6耶和華說:「好吧,他在你手中,但要留他一命。」 7於是,撒旦從耶和華面前退去,開始加害約伯,使他從頭到腳長毒瘡。 8約伯坐在爐灰中,拿瓦片刮身體。 9他的妻子對他說:「你還要持守自己的純正嗎?不如褻瀆上帝,死掉算了!」 10約伯回答說:「你說話像個愚昧的婦人。難道我們只從上帝手裡接受祝福,卻不接受災殃嗎?」約伯遭此不幸,仍毫無怨言。

約伯的三個朋友

11約伯的三個朋友提幔以利法書亞比勒達拿瑪瑣法聽到他的不幸遭遇,便各自從家鄉動身,相約一起來探望、安慰他。 12他們遠遠地看見約伯,幾乎認不出是他,禁不住放聲大哭,各自撕裂外袍,揚起塵土,讓土落在頭上。 13他們看到約伯極其痛苦,就陪著他在地上坐了七天七夜,沒有對他說一句話。

New Serbian Translation

Књига о Јову 2:1-13

1Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“

3Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“

4А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“

6Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“

7Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.

9Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“

10А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“

И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.

11Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. 12Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. 13Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.