摩西之歌
1「諸天啊，請留心聽；
大地啊，請聽我說。
2願我的教導如雨降下，
願我的話語如露滴落，
像水滴滋潤嫩草，
像甘霖澆灌草木。
3我要宣揚耶和華的名，
你們要頌讚我們上帝的偉大。
4「祂是磐石，
祂的作為完美，
祂按公義行事，
祂信實可靠，公平正直。
5狡詐、墮落的一代啊，
你們卻對祂不忠，行事敗壞，
不配做祂的兒女。
6愚昧無知的人啊，
你們就這樣報答耶和華嗎？
祂是你們的父，你們的創造主，
祂創造了你們，塑造了你們。
7「要回顧往昔，追溯歷史；
問你們的父親，
他們必回答你們；
問你們的長者，
他們必告訴你們。
8當初，至高者賜萬國產業，
把人類分開，
祂依照天使32·8 「天使」希伯來文是「以色列的兒子」。的數目，
為萬族定疆界。
9但以色列人屬於耶和華，
雅各是祂的產業。
10「在荒涼的曠野，
在野獸吼叫的荒野，
耶和華找到他們，
庇護他們，看顧他們，
保護他們如同保護眼中的瞳人，
11又如老鷹攪動窩巢，
盤旋在雛鷹之上，展開雙翼，
背著雛鷹飛翔。
12耶和華獨自帶領他們，
身邊沒有外族神明。
13耶和華使他們馳騁在大地的高處，
吃田間的五穀，
磐石中的蜂蜜，
石頭地產的油；
14吃牛酪和羊奶，
肥美的羔羊，
巴珊的綿羊和山羊，
上好的麥子；
喝葡萄汁釀的酒。
15「但耶書崙32·15 「耶書崙」是以色列的暱稱。吃飽喝足，
養肥長壯後，就得意忘形，
背棄造他們的上帝，
藐視救他們的磐石。
16他們拜外族的神明，令祂憤恨；
行可憎之事，惹祂發怒。
17他們祭拜的不是真神，
而是鬼魔，
是他們素不認識的新神明，
是他們祖先所不敬畏的。
18他們輕視生他們的磐石，
忘記養他們的上帝。
19「耶和華看見祂兒女的惡行，
就憤然厭棄他們，
20說，『這墮落的子民，
不忠的兒女！
我要掩面不理他們，
看他們的結局如何。
21他們拜假神，讓我憤恨；
供虛無之物，惹我發怒。
我要藉無名之民挑起他們的嫉妒，
用愚昧的國民激起他們的怒氣。
22我的怒火已經點燃，
要燒到陰間的盡頭，
吞滅大地及其出產，
甚至燒毀山的根基。
23『我要使災禍連連臨到他們，
我的箭都射向他們。
24他們必飽受饑荒之苦，
被瘟疫和災禍吞噬，
被猛獸和毒蛇襲擊。
25外有刀劍殺戮，
內有恐懼籠罩，
少男、少女、嬰兒、
老人無一倖免。
26我本要消滅他們，
使世人忘記他們；
27但我不願讓敵人誇口，
宣稱這是他們的勝利，
而非我的作為。』
28「以色列人愚昧無知，毫無見識。
29如果他們有智慧，
就能明白這一切、
知道自己的結局。
30若不是他們的磐石賣掉他們，
若不是耶和華拋棄他們，
一人怎能趕散他們千人？
二人怎能擊潰他們萬人？
31我們的敵人也承認他們的磐石不如我們的磐石。
32他們猶如來自所多瑪、
長在蛾摩拉的葡萄樹，
結的葡萄粒粒有毒，串串苦澀；
33釀的酒如蛇的毒液，
如眼鏡蛇的毒液。
34「祂說，『我把這一切積存起來，
封在我的倉庫裡。
35伸冤在我，我必報應，
到時候他們必站不住腳，
他們遭禍的日子近了，
他們的末日來了。』
36「耶和華見自己的子民力量衰竭，
奴隸和自由人所剩無幾，
必為他們主持公道，
憐憫祂的僕人。
37祂必說，『你們的神明在哪裡？
庇護你們的磐石在哪裡？
38它們吃你們祭牲的脂肪，
喝你們的奠酒。
讓它們起來幫助你們，
庇護你們吧！
39『你們要知道，
唯有我是上帝；
除我之外，別無他神。
我掌管生死，我打傷、我醫治；
無人能逃出我的掌心。
40我向天伸手，
憑我的永恆起誓，
41我要磨快閃亮的劍，
主持公道，報應仇敵，
懲罰恨我的人。
42我要使我的箭飽飲鮮血，
被殺被擄之人的血；
我的劍要吞噬人肉，
敵人將領的肉。』
43「列邦啊，
你們當與祂的子民一同歡樂！
因為祂要為自己的僕人報血仇，
報應祂的仇敵，
潔淨祂的土地和子民。」
44摩西和嫩的兒子約書亞把這首詩歌讀給會眾聽。
摩西的遺囑
45讀完後，摩西又對以色列人說： 46「要謹記我今天警告你們的話，要吩咐你們的子孫謹遵這律法上的話。 47這律法不是空話，而是你們的生命。你們若遵守這律法，就必長住在約旦河對岸你們將要佔領的土地上。」
預言摩西的死
48當天，耶和華對摩西說： 49「你去耶利哥對面的摩押，登上亞巴琳山區的尼波山，觀看我要賜給以色列人作產業的迦南。 50之後，你會死在山上，歸到你祖先那裡，如亞倫在何珥山離世歸祖一樣。 51因為在荀曠野，在加低斯的米利巴泉旁，你和亞倫對我不忠，沒有在以色列人中尊我為聖。 52所以，你只能遠遠地觀看我要賜給以色列人的土地，卻不能進去。」
1Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
5А они се искварише,
нису више деца његова,
јер срама немају,
нараштај су опак и изопачен.
6Зар овако враћаш Господу,
народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
који те је начинио и ојачао?
7Спомените се давних дана,
расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
он ће ти објаснити,
и своје старешине,
они ће ти рећи.
8Кад је Свевишњи делио наследство народима,
кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
према броју синова Израиљевих32,8 Или: синова Божијих, према кумранским преписима..
9Јер, наследство Господње,
народ је његов,
Јаков је део његов,
његово је он наследство.
10Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
и заштитио ко зеницу ока свога.
11Као што орао бди над својим гнездом,
и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
те их носи на својим перима,
12тако их је сам Господ водио;
другог бога не би поред њега.
13На висине га је земаљске посадио,
те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
и уљем из најтврђе стене;
14маслом од стоке,
млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.
15Угојио се Јешурун32,15 Уздигнути, честити, почасни назив за Израиљ.,
узјогунио се,
усалио си се, окрупњао и наситио,
оставио је Бога који га је начинио,
отпао је од Стене свога спасења.
16Боговима туђим љубомору му изазваше,
и идолима одвратним гнев му распалише.
17Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,
боговима које нису познавали,
боговима новим, скоро приспелим,
које преци ваши познавали нису.
18Занемарио си Стену која те је зачела,
заборавио Бога, који те је родио.
19Видео је то Господ, па их је одбацио,
јер синови га и ћерке разгневише.
20Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,
да видим како ће свршити;
јер нараштај су они изопачени,
деца која немају верности.
21На љубомору су ме изазвали,
богом који Бог није,
разгневили ме својим ништавилима.
Зато ћу их учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу их народом безумним.
22Јер, мој гнев је ватру запалио,
и гореће све до дубина Света мртвих32,22 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.;
прогутаће и земљу и плод њен,
спалиће темеље горске.
23Стога, невоље ћу на њих згрнути,
на њих ћу своје одапети стреле.
24Глад ће их похарати,
сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
25Напољу ће мач узимати децу,
а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
како дојенче, тако седу главу.
26Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
њих ћу избрисати из сећања људи’,
27да ми није до гневнога непријатеља:
душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
све то Господ није учинио.’“
28Јер, они су народ што нема разума,
расуђивања међу њима нема.
29Кад би само били мудри,
то би они размотрили,
схватили би свој свршетак.
30Зар би један могао да гони хиљаду,
и да двојица десет хиљада потерају,
да их Стена њихова није продала,
да их Господ њима није изручио.
31Јер, стена њихова није као наша Стена;
то и душмани наши могу да просуде.
32Јер, вино њихово,
од лозе је содомске, а са поља гоморских.
Грожђе је његово, грожђе отровано,
гроздови му сама горчина.
33Вино је њихово отров змијин
и љути је отров аспидин.
34„Није ли он безбедан код мене,
запечаћен у мојим ризницама?
35Моја је освета! Ја ћу узвратити,
кад им нога буде посрнула.
Јер близу је дан њихове несреће,
пропаст њихова брзо се примиче.“
36Господ ће судити своме народу,
на своје ће се слуге сажалити,
кад види да их снага напушта,
да крај дође робу и слободном.
37Питаће: „Где су сада богови њихови,
где ли стена којом се заклањаше?
38Јели су сало њихових жртава,
и пили вино њихових изливница.
Нека устану да вам помогну,
нек вам они буду заштита.
39Видите сада да сам ја онај,
и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
ја рањавам и ја зацељујем;
из моје се руке нико не избавља.
40Дижем своју руку према небу и кажем:
Не био ја жив до века,
41ако не наоштрим мач свој сјајни,
да суд узмем у своје руке,
да одмаздом вратим душманима,
и отплатим онима који мене мрзе.
42Своје стреле напојићу крвљу,
мач мој најешће се меса:
крвљу покланих и заробљених,
и дугокосим главама
челника душманских.“
43Радујте се, пуци, народе његов,
јер крв ће слугу својих осветити,
одмаздом ће узвратити својим душманима,
и откупиће своју земљу и свој народ.
44Мојсије дође са Осијом32,44 Исус Навин, према 4. Мој 13,16., сином Навиновим, и изговори све речи ове песме на уши свег народа. 45Кад је Мојсије завршио да саопштава све ове речи целом Израиљу, 46рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана.“
Напомена Мојсијеве смрти
48Тог истог дана, Господ рече Мојсију: 49„Попни се на ову гору Аварим, гору Навав, која је у земљи моавској, код Јерихона, и погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим у наследство. 50Тамо на гори на коју се пењеш ћеш умрети и придружити се своме народу, као што је твој брат Арон умро на гори Ор, придруживши се своме народу. 51Јер ви сте ми се изневерили пред Израиљцима, у време Мериве кадиске у пустињи Цин, кад нисте показали моју светост пред Израиљцима. 52Зато ћеш само издалека видети земљу, али у ту земљу, коју дајем народу израиљском, нећеш ући.“
