米該雅先知警告亞哈
1約沙法極有財富和尊榮，他與亞哈結為姻親。 2幾年後，約沙法下到撒瑪利亞拜訪亞哈。亞哈宰了很多牛羊款待他和他的隨從，又遊說他與自己一起去攻打基列的拉末。 3以色列王亞哈對猶大王約沙法說：「你願意與我一起去攻打基列的拉末嗎？」約沙法回答說：「你我不分彼此，我的民就是你的民，我必與你同去。」 4約沙法又對以色列王說：「你要先求問耶和華。」
5於是，以色列王召來四百名先知，問他們：「我可以去攻打基列的拉末嗎？」他們說：「可以去，上帝必把那城交在王手中。」 6但約沙法問：「這裡沒有耶和華的先知供我們求問嗎？」 7以色列王回答說：「還有一個人，是音拉的兒子米該雅，我們可以託他求問耶和華。可是我厭惡他，因為他給我的預言都是有凶無吉。」約沙法說：「王不要這樣說。」 8以色列王召來一名內侍，說：「你快把音拉的兒子米該雅帶來。」
9以色列王和猶大王約沙法身穿朝服，坐在撒瑪利亞城門前麥場的寶座上，眾先知都在他們面前說預言。 10基拿拿的兒子西底迦造了兩隻鐵角，說：「耶和華這樣說，『你必用這鐵角牴亞蘭人，直到毀滅他們。』」 11所有的先知也都預言說：「去攻打基列的拉末吧，一定得勝，耶和華必將那城交在王的手中。」
12去召米該雅的使者對米該雅說：「眾先知都異口同聲地向王說吉言，你也像他們一樣說些吉言吧。」 13米該雅回答說：「我憑永活的耶和華起誓，我的上帝對我說什麼，我就說什麼。」 14米該雅來到王面前，王就問他：「米該雅啊，我們可不可以去攻打基列的拉末？」米該雅回答說：「上去攻打吧，一定得勝，敵人必被交在你們手中。」 15王卻說：「我要囑咐你多少次，你才肯奉耶和華的名對我說實話呢？」 16米該雅說：「我看見所有以色列人四散在山上，好像沒有牧人的羊群一樣。耶和華說，『這些人沒有主人，讓他們各自平安地回家去吧。』」
17以色列王對約沙法說：「我不是告訴過你嗎？他給我的預言都是有凶無吉。」 18米該雅說：「你們要聽耶和華的話。我看見耶和華坐在寶座上，眾天軍侍立在祂左右。 19耶和華說，『誰願意去引誘以色列王亞哈到基列的拉末去送死呢？』眾天軍議論紛紛。 20後來，有一個靈站出來對耶和華說他願意去。耶和華問他用什麼方法， 21他說，『我要做謊言之靈，進入他眾先知的口中。』耶和華說，『你必能成功，就這樣做吧。』 22現在，耶和華已經把謊言之靈放進這些先知口中，耶和華已決意降禍給你。」
23基拿拿的兒子西底迦聽了米該雅的話就上前打他的臉，說：「耶和華的靈怎會離開我向你說話呢？」 24米該雅說：「你躲進密室的那天就知道了。」 25以色列王下令說：「把米該雅交給亞們總督和約阿施王子， 26告訴他們，『王說，要把這人關進監牢，只給他一些餅和水，直到我平安地回來。』」 27米該雅說：「你若能夠平安回來，耶和華就沒有藉著我說話。」他又說：「眾民啊，你們都要記住我的話。」
亞哈之死
28以色列王和猶大王約沙法出兵攻打基列的拉末。 29以色列王對約沙法說：「我要改裝上陣，你就穿王袍吧。」以色列王改裝後，他們就上陣去了。 30亞蘭王已經吩咐戰車長不要與對方的大小軍兵交鋒，只攻擊以色列王。 31戰車長看見約沙法，以為他就是以色列王，便轉身攻擊他。約沙法高聲喊叫，耶和華上帝就幫助他，使敵人離開他。 32戰車長見他不是以色列王，便不再追殺他。 33有人隨手放了一箭，射進了以色列王的鎧甲縫中。王對駕車的說：「調轉車頭拉我離開戰場吧，我受了重傷。」 34那天的戰事非常激烈，以色列王勉強支撐著站在車上迎戰亞蘭人，直到黃昏。太陽下山的時候，他就死了。
Михеја пророкује против Ахава
1Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. 2После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. 3И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“
А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ 4Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“
5Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“
Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“
6Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
7Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“
8Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
9Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 10Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
11Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
12Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“
13Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“
14Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја18,14 У јеврејском стоји Миха, што је други изговор истог имена., да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“
А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“
15Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
16Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
17Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
18Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране 19Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. 20Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’
Господ га упита: ’Како?’
21Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
22Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
23Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
24Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
25Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 26Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“
27А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
Ахав гине код Рамота галадског
28Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 29Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.
30А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ 31Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. 32Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
33Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 34Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.
