押尼珥之死
1掃羅和大衛兩家長期爭戰，大衛家的勢力越來越強，掃羅家卻日益衰微。
2大衛在希伯崙生的兒子有耶斯列人亞希暖所生的長子暗嫩， 3迦密人拿八的遺孀亞比該所生的次子基利押，基述王達買的女兒瑪迦所生的三子押沙龍， 4哈及所生的四子亞多尼雅，亞比她所生的五子示法提雅， 5大衛的妻子以格拉所生的六子以特念。大衛的這些兒子都是在希伯崙生的。
6在掃羅和大衛兩家爭戰期間，押尼珥在掃羅家權勢日增。 7他跟掃羅的一個妃嬪、艾押的女兒利斯巴通姦，伊施波設問他：「你為什麼跟我父親的妃嬪一起睡覺呢？」 8押尼珥聽了非常憤怒，說：「難道我是猶大的走狗嗎？我這樣厚待你父親掃羅家和他的親人朋友，沒有把你交給大衛，今天你竟為了一個女人來責備我！ 9-10倘若我不照著耶和華應許大衛的誓言把掃羅的江山奪過來交給大衛，讓他統治全以色列和猶大，從但到別示巴，願耶和華重重地懲罰我！」
11伊施波設一句話也不敢答，因為他害怕押尼珥。
12押尼珥派使者送信給大衛，說：「這個國家難道不是你的嗎？如果你與我立約，我必幫助你統一以色列。」 13大衛回答說：「好，但你一定要把掃羅的女兒米甲帶來才能見我。」 14於是，大衛派使者去見掃羅的兒子伊施波設說：「請把我的妻子米甲送回來，因為她是我用一百個非利士人的包皮作聘禮娶來的。」 15伊施波設就派人把米甲從她丈夫——拉億的兒子帕鐵那裡接回來。 16帕鐵一路跟著米甲，邊走邊哭，一直到巴戶琳。押尼珥對他說：「你回去吧！」他就回去了。
17押尼珥和以色列的長老商量說：「你們以前一直都希望大衛做你們的王， 18現在是時候了，因為耶和華曾說要藉著祂僕人大衛的手，從非利士人和其他敵人手中拯救祂的以色列子民。」 19押尼珥也跟便雅憫人商談，然後到希伯崙把以色列人和便雅憫人的願望告訴大衛。 20當時，他帶了二十個人前往希伯崙見大衛，大衛就設宴款待他們。 21押尼珥對大衛說：「我要為我主我王招聚所有的以色列人，跟你立約，你便可以如願以償，統治全以色列。」於是大衛為他送行，他就平安地回去了。
22大衛送押尼珥離開後不久，約押就率領大衛的軍隊帶著許多戰利品凱旋而歸。 23約押率領全軍回來後，有人告訴他：「尼珥的兒子押尼珥剛才來朝見王，王送他平安地離去了。」 24約押聽後，就去見王，說：「你這做的是什麼事？押尼珥來見你，你為什麼放他走呢？ 25你要知道，尼珥的兒子押尼珥想來騙你，探聽你的虛實。」
26約押從大衛那裡出來，派人去追押尼珥，他們在西拉井追上了他，把他帶了回來。大衛對這件事一無所知。 27押尼珥回到希伯崙的時候，約押就把他帶到城門的甕洞，裝作與他密談，乘機用短劍刺入他的肚子，把他殺死了，為他兄弟亞撒黑報了仇。 28大衛聽到消息就說：「耶和華作證，我和我的人民永遠跟尼珥的兒子押尼珥的死無關。 29約押和他全家要承擔這罪，願他的後代永遠有長瘡的、患皮膚病的、拄拐杖的、被刀劍所殺的或挨餓的。」 30約押和他兄弟亞比篩之所以殺押尼珥，是因為押尼珥在基遍殺了他們的兄弟亞撒黑。
31大衛對約押和部下說：「你們要撕裂衣服，腰束麻布，在押尼珥棺前哭喪！」大衛王也跟在棺後送葬。 32他們就把押尼珥葬在希伯崙。大衛王和眾人在墓旁大哭一場。 33大衛王哀悼押尼珥，說：
「押尼珥啊！
你怎能死得糊里糊塗3·33 「糊里糊塗」希伯來文是「像愚笨人」。呢？
34你的手沒有被捆，
你的腳沒有被鎖，
你是死在陰險小人的手裡啊！」
於是眾人都為押尼珥哀哭。 35大衛整天沒有進食，眾人來勸他吃一點東西，但他起誓說：「我若在日落以前吃任何東西，願上帝重重地懲罰我！」 36眾人聽見了，都很喜悅，王做的每一件事都令他們喜悅。 37那天全國的人都看出尼珥的兒子押尼珥的死與大衛無關。 38大衛王對他的隨從說：「你們難道不知道今天以色列損失了一位偉大的將領嗎？ 39今天我雖然是耶和華所膏立的王，但仍勢單力薄，無法對付洗魯雅的兩個兒子，願耶和華報應他們的惡行。」
Гаваонска битка
1Дуго се водио рат између дома Сауловог и дома Давидовог, али је дом Давидов све више јачао а дом Саулов слабио.
2Давиду су се родили синови у Хеврону:
његов првенац Амнон, од Ахиноаме Језраелке,
3други Хилеав, од Авигеје, удовице Навала из Кармила,
трећи Авесалом, син Махе, ћерке Талмаја, гесурског цара,
4четврти Адонија, син Агитин,
пети Сефатија, син Авиталин,
5и шести Итрам, од Давидове жене Егле.
Ови су се родили Давиду у Хеврону.
Авенир се приклања Давиду
6У току рата између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир је ојачао свој положај у дому Сауловом. 7Саул је имао иночу по имену Ресфа, ћерку Ајину. Исвостеј рече Авениру: „Зашто си легао са иночом мога оца?“
8Авенир се веома разгневио на Исвостејеве речи, па му је рекао: „Зар сам ја пасја глава из Јуде? И дан данас показујем оданост дому твога оца Саула, његовој браћи и пријатељима, и нисам те изручио у Давидове руке, а ти ми данас налазиш кривицу због једне жене. 9Нека Бог казни Авенира, и још више, ако не остварим за Давида оно што му се Господ заклео, 10да ће пренети царство с дома Сауловог и успоставити престо Давиду над Израиљем и Јудом од Дана до Вир-Савеје.“
11Исвостеј се није усудио да каже ни реч Авениру јер га се плашио.
12Авенир је, затим, послао гласнике Давиду у своје име говорећи: „Чија је земља? Склопи савез са мном, па ћу ти помоћи да придобијеш сав Израиљ.“
13Давид одговори: „Добро, склопићу савез с тобом. Међутим, захтевам од тебе једно: не појављуј се преда мном ако ми не доведеш Михалу, Саулову ћерку, кад дођеш да ме видиш.“
14Давид је послао гласнике Исвостеју, сину Сауловом, говорећи: „Дај ми моју жену Михалу, коју сам испросио за стотину филистејских обрезака.“
15Исвостеј је послао по њу, па ју је узео од њеног мужа Фалтила, сина Лаисова. 16Њен муж је пошао с њом плачући иза ње све до Ваурима. Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се кући.“ И он се врати.
17А Авенир је разговарао са израиљским старешинама. Рекао је: „Ви већ дуже времена тражите да Давид буде цар над вама. 18Учините то сада, јер је Господ обећао Давиду: ’Руком свог слуге Давида избавићу свој народ Израиљ из руку Филистејаца и из руку свих њихових непријатеља.’“
19Авенир је разговарао и са Венијаминовцима. Потом је Авенир пренео Давиду у Хеврону да је све то по вољи Израиљу и свем дому Венијаминовом. 20Кад је Авенир са двадесет људи дошао к Давиду у Хеврон, Давид је приредио гозбу за Авенира и људе који су били с њим. 21Авенир рече Давиду: „Спремићу се и поћи да окупим сав Израиљ за свог господара, цара, а они ће склопити савез с тобом, па ћеш владати над свиме што хоћеш.“ Затим је Давид отпремио Авенира, те је овај отишао у миру.
Авенирово убиство
22Уто се врате Давидове слуге и Јоав из похода, доносећи са собом велики плен. Авенир није више био са Давидом у Хеврону, јер га је Давид отпремио у миру. 23Кад је дошао Јоав и сва војска с њим, јавили су Јоаву: „Дошао је Авенир, син Неров, к цару који га је отпремио, па је отишао у миру.“
24Јоав дође к цару и рече: „Шта си то учинио? Авенир је, ето, дошао к теби. Зашто си га отпремио? А сада је отишао. 25Зар не знаш да је Авенир, син Неров, дошао да те обмане? Дошао је он да сазна твоје кораке и да открије све што радиш.“
26Јоав изађе од Давида и пошаље гласнике за Авениром. Они су га вратили од студенца Сире. Но, Давид није знао за то. 27Кад се Авенир вратио у Хеврон, Јоав га је повео у страну унутар градских врата да, тобоже, разговара с њим насамо, и онде му задао убод у стомак. Тако је Авенир умро зато што је пролио крв Јоавовог брата Асаила.
28Касније, кад је Давид чуо о томе, рекао је: „Ја и моје царство смо довека невини пред Господом за крв Авенира, сина Неровог. 29Нека кривица падне на Јоава и на сав дом оца његовога. Не понестало у Јоавовом дому људи који пате од излива или губе, људи који се хватају вретена или гину од мача, и људи који немају хлеба.“
30Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авенира, зато што је убио њиховог брата Асаила у бици код Гаваона.
31Давид рече Јоаву и свему народу који је био с њим: „Раздрите своју одећу и обуците се у кострет, па наричите пред Авениром.“ И Давид је ишао за носилима. 32Сахранили су Авенира у Хеврону. Цар је гласно плакао на Авенировом гробу, а плакао је и сав народ.
33Цар је испевао тужбалицу за Авенира, рекавши:
„Зар је требало да погине Авенир, као што луда умире?
34Руке твоје не беху везане,
ноге ти не беху оковане,
а ти паде као од зликоваца.“
Сав је народ наставио да плаче за њим.
35Затим је сав народ дошао нудећи Давида да поједе нешто, док је још дан. Али Давид се заклео: „Нека ме Бог казни, и још више, ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.“
36Сав је народ примио то к знању и било им је по вољи. И што год је цар чинио било је по вољи свему народу. 37Тог дана је сав народ, и сав Израиљ, увидео да цар није био умешан у убиство Авенира, Неровог сина.
38Цар рече својим слугама: „Не знате ли да је данас пао кнез и велики човек у Израиљу? 39Данас сам још увек слаб, иако сам помазани цар. Ови људи, Серујини синови, прејаки су за мене. Нека Господ плати зликовцу по његовом злу.“
