約押勸告大衛
1有人告訴約押，說：「王在為押沙龍哀傷痛哭。」 2士兵們聽說王為押沙龍哀痛，勝利的歡騰頓時變為一片哀愁。 3那一天，眾人都靜悄悄地回城去，好像敗兵一樣羞愧萬分。 4王仍掩面痛哭：「我兒押沙龍啊！押沙龍！我兒！我兒啊！」 5約押就進到屋裡，對王說：「你的僕人們救了你和你妻妾兒女的性命，你今天卻使他們感到羞愧。 6仇視你的人，你倒去愛他；那些愛你的人，你反憎惡他們。這表明我王的心中根本沒有我們這些將領和部下。我想，要是死去的不是押沙龍而是我們，你就高興了。 7你現在應該出去安撫士兵們。我憑耶和華起誓，如果你不這樣做，今天晚上必無一人再追隨你。那將是你一生所遭遇的最大災難！」 8於是王出去坐在城門口，眾人聽說後，都來到他面前。這時，跟隨押沙龍的以色列人都各自逃回家去了。
大衛返回耶路撒冷
9以色列各支派的人都在紛紛議論：「王曾把我們從眾仇敵和非利士人手中救出來。如今他為了躲避押沙龍而逃離本國。 10我們膏立為王的押沙龍已經死了，為什麼無人說請王回來呢？」
11大衛王派人去對祭司撒督和亞比亞他說：「你們去問猶大的長老，『全以色列已經準備迎接王回宮，你們為什麼遲遲沒有反應？ 12你們是王的弟兄，是王的骨肉，為什麼遲遲沒有迎接王回宮？』 13你們也要對亞瑪撒說，『你是我的骨肉，要是我不立你為元帥取代約押，願上帝重重地處罰我。』」 14王的這番話打動了所有猶大人的心，他們派人去請王和王的臣僕回來。
15王便啟程回宮。他來到約旦河時，猶大人都到吉甲來迎接他，要護送他過河。 16來自巴戶琳的便雅憫人基拉的兒子示每也急忙跟著猶大人趕來迎接大衛王， 17有一千便雅憫人跟示每一起去迎接大衛王。掃羅的僕人洗巴帶著十五個兒子和二十個僕人也趕到約旦河。 18他們渡到河對面幫助王的家眷過河，為王效勞。王正要過河的時候，基拉的兒子示每就俯伏在他面前， 19說：「求我主饒恕僕人的罪過！僕人在我主我王離開耶路撒冷時所犯的罪，求我王不要記在心上。 20僕人自知有罪，所以今天我是整個約瑟家族中第一個迎接我主我王的人。」 21洗魯雅的兒子亞比篩說：「示每曾經咒罵耶和華所膏立的君王，難道不應該處死他嗎？」 22大衛說：「洗魯雅的兒子，你為何這樣說話？你今天是在跟我作對。今天在以色列怎麼可以處死人呢？難道我不知道今天我是以色列的王嗎？」 23於是大衛起誓不殺示每。
24掃羅的孫子米非波設也來迎接王。從王離開那天，直到大衛平安回來之日，他沒有修過腳，沒有剃過鬍子，也沒有洗過衣服。 25他到耶路撒冷來迎接王，王問他：「米非波設，當時你為什麼不跟我一起走呢？」 26米非波設答道：「我主我王，我是瘸腿的，我本想預備一頭驢騎著與我王同去，是我的僕人洗巴欺騙了我。 27他在我主我王面前譭謗我。我主我王就像上帝的天使，請王定奪。 28我父全家在我主我王面前都是該死的，但王卻讓我與王同席吃飯，我還能向王要求什麼呢？」 29王對他說：「不要再提這事了，我決定讓你和洗巴平分土地。」 30米非波設說：「把土地都給他吧，我主我王平安地回來就好了。」
31基列人巴西萊也從羅基琳下來護送王過約旦河，然後送王上路。 32那時，巴西萊已經是八十高齡了。王留在瑪哈念的時候，他曾供應王食物，因為他非常富有。 33王對巴西萊說：「你跟我一同回耶路撒冷，我會照顧你。」 34巴西萊說：「我何必跟王一同去耶路撒冷呢？我還能活多久呢？ 35我已經八十歲了，美醜難分，食不知味，樂不辨音，何必為我主我王添麻煩呢？ 36僕人只不過是陪王過約旦河，王何必給我這麼大的賞賜呢？ 37請准我回去，我好死在故鄉，葬在父母的墓旁。這裡有王的僕人金罕，讓他跟我主我王一起去。你看怎麼好，就怎麼對待他吧。」 38王說：「金罕可以跟我去，我會照你的心願待他。無論你有什麼要求，我都會答應你。」 39王和眾人過了約旦河以後，就親吻巴西萊，為他祝福。巴西萊返回了家鄉。
40王過河後，來到吉甲，金罕跟隨著他。護送王的有猶大的士兵和半數的以色列士兵。 41後來，所有的以色列人來見大衛，說：「為什麼我們的弟兄猶大人偷偷地送王、王的家眷和王的部下渡河？」 42猶大人答道：「我們這樣做是因為王是我們的親族。你們為什麼生氣呢？難道我們吃了王的供應，得了什麼禮物嗎？」 43以色列人說：「但我們以色列人十個支派和王有十份的情分，你們為什麼輕視我們？難道不是我們首先提出要請王回來的嗎？」
但猶大人的態度比以色列人還要強硬。
Давид жали за Авесаломом
1Јоаву су јавили: „Ено, цар плаче и тугује за Авесаломом!“ 2Тако се победа тога дана претворила у жалост за сав народ, јер је народ чуо да цар тугује за својим сином. 3Тог дана се народ ушуњао у град, као народ који се посрамљено ушуња кад побегне из битке. 4А цар је покрио своје лице плачући на глас: „Авесаломе, сине мој! Авесаломе, сине мој, сине мој, сине мој!“
5Тада је Јоав дошао цару у кућу и рекао му: „Данас си осрамотио своје слуге које су спасле живот теби, твојим синовима и ћеркама, и твојим женама и иночама, 6пошто волиш оне који те мрзе и мрзиш оне који те воле. Данас си јавно показао да ти није стало ни до војвода ни до слугу, јер данас видим да би ти било драго да је Авесалом остао жив, а да смо сви ми мртви. 7А сад устани и иди и обрати се љубазно својим слугама, јер заклињем се Господом: ако не изађеш, ни један човек неће остати с тобом ове ноћи, па ће ова невоља бити гора од сваке која те је задесила од твоје младости до сада.“
8Тада је цар устао и сео код градских врата. Кад су народу јавили: „Цар седи код градских врата“, сав је народ дошао пред цара.
Израиљци су, пак, побегли својим кућама.
9А сав народ се расправљао по свим Израиљевим племенима, говорећи: „Цар нас је избавио из руку наших непријатеља и спасао нас из руку Филистејаца, а сада је морао да побегне из земље од Авесалома. 10Али Авесалом, кога смо помазали да влада над нама, је погинуо у бици. Стога, зашто ништа не предузимате да вратите цара?“
11Тада је цар Давид послао поруку свештеницима Садоку и Авијатару: „Реците Јудиним старешинама: ’Зашто да ви будете последњи који ће вратити цара у његову кућу?’ – Наиме, оно што се говорило по свем Израиљу је дошло до цара у његову кућу – 12Јер, ви сте моја браћа, моја крв и месо. Зашто да будете последњи који ће вратити цара? 13А Амаси реците: ’Зар ти ниси моја крв и месо? Нека ми Господ тако учини и нека још дода, ако доживотно не будеш војвода моје војске уместо Јоава!’“
14Тако је задобио срца свих Јудејаца као једног човека, па су послали цару поруку: „Врати се и ти и твоје слуге.“ 15Тада се цар вратио и дошао до Јордана, а Јудејци су дошли у Галгал да се сретну с царем и да га преведу преко Јордана.
Давидов повратак у Јерусалим
16Тада је Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима, заједно са људима из Јуде, похитао цару у сусрет. 17С њим је било хиљаду људи из Венијаминовог племена, као и Сива, слуга из Сауловог дома са својих петнаест синова и двадесет слугу. Они су дошли до Јордана пред цара. 18Док су преводили царев дом да га доведу, и да чини што му се чини добро, Семај, син Гирин, паде ничице пред царем баш кад је овај требало да пређе преко Јордана. 19Семај рече цару: „Нека ме мој господар не држи кривим, и нека не памти како је твој слуга скривио против тебе онога дана кад је мој господар цар изашао из Јерусалима; нека мој господар не узме то к срцу. 20Јер твој слуга зна да је скривио. Али, ето, ја сам, од свег дома Јосифовог, први дошао да дочекам мог господара цара.“
21Ависај, син Серујин, рече: „Зар не би требало да Семај буде погубљен због тога, пошто је проклињао Господњег помазаника?“
22Али Давид рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини, те ми се данас противите? Зар данас да неко буде погубљен у Израиљу? Зар не знам да сам данас цар над Израиљем?“
23Цар рече Семају: „Нећеш бити погубљен.“ И закле му се цар.
Сусрет Мефивостеја и цара
24Тако је и Саулов син Мефивостеј сишао да дочека цара. Он се није бринуо за своје ноге, није подрезивао браду, нити је прао своју одећу од дана кад је цар отишао до дана кад се вратио у миру. 25Кад је дошао из Јерусалима да дочека цара, цар му рече: „Зашто ниси пошао са мном, Мефивостеју?“
26Он одговори: „Господару мој, царе, мој слуга ме је обмануо, јер твој му је слуга рекао: ’Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем са царом’, јер је твој слуга хром. 27А он је оцрнио твога слугу пред мојим господарем царем. Али мој господар цар је као Анђео Божији; уради како ти се чини добро. 28Јер сав дом мога оца није заслужио ништа друго осим смрти од мога господара цара. Ипак, ти си посадио свога слугу међу оне који једу за твојим столом. Какво онда право имам да још нешто тражим од цара?“
29Цар одговори: „Зашто и даље трошиш речи? Одређујем да ти и Сива поделите земљу међу собом.“
30Мефивостеј рече цару: „Нека узме све, само кад се мој господар цар вратио у миру у свој дом!“
Давидова наклоност према Варзелају
31Варзелај Галађанин дође из Рогелима и пређе преко Јордана с царем, да га испрати код Јордана. 32Варзелај је био веома стар; било му је осамдесет година. Он је снабдевао цара храном, док је цар боравио у Маханајиму; био је, наиме, веома богат човек.
33Цар рече Варзелају: „Пређи са мном, а ја ћу се старати о теби код себе у Јерусалиму.“ 34Варзелај одговори цару: „Колико ми је још дана остало да живим, да бих ишао с царом у Јерусалим? 35Данас ми је осамдесет година. Знам ли још шта је добро а шта лоше? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Може ли још слушати глас певача и певачица? Зашто да твој слуга још буде на терету своме господару цару? 36Твој ће слуга поћи с царем мало даље од Јордана. Зашто цар хоће да ме награди оваквом наградом? 37Допусти своме слузи да се врати и умре у свом граду где је гроб мога оца и моје мајке. Али, ево, ту је твој слуга Химам; нека он пређе с мојим господарем царем. Уради за њега што ти се чини добро.“
38Цар рече: „Нека онда Химам пође са мном, а ја ћу учинити за њега што се теби буде чинило добро; што год желиш, ја ћу то учинити за њега.“
39Затим је сав народ прешао преко Јордана. Након што је цар прешао на другу страну, пољубио је Варзелаја и благословио га, па се овај вратио у своје место.
40Кад је цар прешао у Галгал, с њим је прешао и Химам. С царем је прешао сав Јудин народ и половина израиљског народа.
41Затим су и сви Израиљци дошли к цару и рекли му: „Зашто су те наша браћа Јудејци украли и превели преко Јордана, и цара и све Давидове људе?“
42Сви Јудејци одговорише Израиљцима на то: „Зато што нам је цар род. Зашто се љутите због тога? Јесмо ли јели од цареве хране? Да ли нам је шта даровао?“
43Израиљци одговорише Јудејцима: „Ми имамо десет делова у цара, те имамо више права на Давида од вас. Зашто нас онда презирете? Нисмо ли баш ми први предложили да вратимо нашег цара?“
Ипак, речи Јудејаца су биле теже од речи Израиљаца.
