士師耶弗他
1基列人耶弗他是個英勇的戰士，他父親名叫基列，母親是個妓女。 2基列的妻子還生了幾個兒子，他們長大後，便把耶弗他趕出家門，說：「你是別的女人生的，你休想繼承我們父親的任何產業。」 3耶弗他只好逃走，住在陀伯地區。有一群匪徒跟隨了他。
4後來，亞捫人攻打以色列， 5基列的眾長老就去陀伯請耶弗他， 6對他說：「請你回來做統帥帶領我們對抗亞捫人。」 7耶弗他說：「從前你們不是厭惡我，把我從父親家趕走的嗎？現在你們遭難，為什麼來找我？」 8基列的眾長老說：「現在我們是來請你跟我們一起回去抵抗亞捫人，你可以做所有基列人的首領。」 9耶弗他說：「如果我跟你們回去與亞捫人作戰，耶和華讓我打敗他們，我就真的可以做你們的首領嗎？」 10基列的首領們說：「我們必聽從你的吩咐，有耶和華為我們作證。」 11於是，耶弗他便跟他們一起回去。民眾擁立他做他們的首領和元帥。耶弗他在米斯巴將之前所說的話在耶和華面前重申一遍。
12然後，他派遣使者去問亞捫王：「你與我有什麼相干？為什麼要攻打我的領土？」 13亞捫王對他的使者說：「因為以色列人從埃及出來的時候佔據了我們的土地——從亞嫩河到雅博河，一直到約旦河。現在你們要乖乖地把這些土地還給我們。」 14耶弗他再差遣使者去見亞捫王， 15對他說：「以色列人並沒有佔據摩押和亞捫的土地。 16當年以色列人離開埃及，經曠野渡過紅海來到加低斯， 17然後派遣使者去見以東王，說，『求你讓我們經過你的領土。』以東王卻不答應。他們又派遣使者去見摩押王，摩押王也不答應。於是，以色列人就住在加低斯。 18後來，他們走過曠野，繞過以東和摩押，到了摩押的東邊，在摩押的邊界亞嫩河東岸紮營，並沒有進入摩押境內。 19以色列人派遣使者去見希實本的亞摩利王西宏，對他說，『求讓我們經過你的領土前往我們自己的土地。』 20但西宏不信任以色列人，拒絕了他們的請求，並招聚全軍駐紮在雅雜，攻打他們。 21但以色列的上帝耶和華幫助以色列人戰勝西宏和他的軍隊，佔領了他們所有的土地， 22從亞嫩河直到雅博河，從曠野直到約旦河。 23既然是以色列的上帝耶和華為祂的以色列子民趕走了亞摩利人，你憑什麼要奪取這塊土地？ 24你擁有你們的神明基抹給你們的土地，我們也要擁有我們的上帝耶和華賜給我們的土地。 25難道你比摩押王西撥的兒子巴勒更強嗎？他從未挑戰過以色列人，也未和以色列人交過戰。 26三百年來，以色列人一直住在希實本及其周圍的鄉村、亞羅珥及其周圍的鄉村和亞嫩河沿岸一帶的城邑。在這期間，你們為什麼不收回這些土地呢？ 27我們沒有得罪你們，你們卻攻打我們。願審判者耶和華今天在以色列人和亞捫人之間主持公道。」 28可是，亞捫王不理會耶弗他派使者所傳的話。
29那時，耶和華的靈降在耶弗他身上，他便經過基列和瑪拿西，來到基列的米斯巴，然後從那裡去迎戰亞捫人。 30他向耶和華許願說：「如果你把亞捫人交在我手中， 31讓我凱旋而歸，第一個從我家門出來迎接我的人必歸給你，我必把他獻給你作燔祭。」 32於是，耶弗他率軍與亞捫人作戰，耶和華把敵人交在他手中， 33他大敗敵軍，摧毀了從亞羅珥到米匿、遠至亞備勒·基拉明的二十座城。這樣，以色列人征服了亞捫人。
34耶弗他返回自己在米斯巴的家，他的獨生女兒敲著鼓、跳著舞出來迎接他。 35他一見自己的女兒，便撕裂衣服，說：「唉，我的女兒啊，你真讓我傷心欲絕！我向耶和華許了願，不能收回了！」 36他女兒說：「父親啊，你既然向耶和華許了願，就照你許的願對待我吧！因為耶和華幫你打敗了敵軍亞捫人，為你報了仇。 37但求你先給我兩個月的時間，讓我和同伴到山上去為我終身未嫁哀哭。」 38耶弗他答應了，給了她兩個月的時間。於是，她便和同伴到山上為自己終身未嫁哀哭。 39兩個月後，她回到父親那裡。她父親履行了自己所許的願。她終身未嫁。自此以後，在以色列有個習俗： 40每年以色列的女子都去為基列人耶弗他的女兒哀哭四天。
Јефтај
1Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. 2Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ 3Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале.
4Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. 5Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. 6Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“
7Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“
8Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“
9Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“
10Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ 11Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи.
12Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“
13Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“
14Јефтај је поново послао гласнике амонском цару 15и рекао му:
„Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. 16По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. 17Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису.
18Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву.
19Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ 20Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља.
21Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. 22Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.
23Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? 24Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. 25Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? 26Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? 27Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“
28Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.
29Тада Дух Господњи сиђе на Јефтаја, те он прође преко подручја Галада и Манасије настављајући преко Миспе галадске, и од Миспе галадске дође на Амонце. 30Ту се Јефтај заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш Амонце у моје руке, 31ко први изађе на врата моје куће да ме дочека кад се вратим у миру од Амонаца, припашће Господу, и тога ћу принети на жртву свеспалницу.“
32Јефтај оде к Амонцима да ратује против њих и Господ их предаде у његове руке. 33Тукао их је од Ароира до Минита, двадесет градова – и до Авел-Керамима. Био је то велики пораз. Тако су Амонци били понижени пред Израиљцима.
34Кад се Јефтај вратио својој кући у Миспу, у сусрет му изађе његова ћерка играјући уз бубњеве. Она му је била јединица; осим ње није имао других синова и ћерки. 35Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“
36Она му одговори: „Оче мој, својим устима си се заветовао Господу; учини са мном како си рекао, јер ти је Господ дао да се осветиш својим непријатељима, Амонцима.“ 37Она још рече своме оцу: „Нека ми се дозволи ово: пусти ме на два месеца да идем по горама с мојим другарицама, да оплачем своје девичанство.“
38Он одговори: „Иди!“ Пустио ју је на два месеца. Она је отишла са својим другарицама и оплакивала своје девичанство на горама. 39Када су се навршила два месеца, вратила се своме оцу, а он је извршио над њом завет којим се заветовао. И никада није упознала човека.
Отуда обичај у Израиљу 40да сваке године Израиљеве девојке одлазе и оплакују ћерку Јефтаја Галађанина, четири дана у години.
