以色列與摩押爭戰
1猶大王約沙法執政第十八年，亞哈的兒子約蘭在撒瑪利亞登基做以色列王，執政十二年。 2他做耶和華視為惡的事，不過沒有他父母那麼敗壞，因為他除掉了他父親立的巴力神柱。 3可是他沉溺於尼八的兒子耶羅波安所犯的罪惡，使以色列人陷入罪中。
4摩押王米沙以牧羊為業，每年向以色列王進貢十萬隻公綿羊的羊毛和十萬隻羊羔。 5亞哈死後，米沙背叛了以色列王。 6那時，約蘭從撒瑪利亞出發，召集以色列全軍。 7他還派人去對猶大王約沙法說：「摩押王背叛了我，你肯和我一起去攻打摩押嗎？」約沙法回覆說：「我肯去。你我不分彼此，我的軍隊就是你的軍隊，我的戰馬就是你的戰馬。 8我們從哪一條路進攻呢？」約蘭答道：「從以東的曠野。」
9於是，以色列王跟猶大王和以東王聯合出兵。他們繞道行了七天，軍隊和隨行的牲畜都沒有水喝了。 10以色列王叫道：「唉！怎麼辦呢？耶和華招聚我們三王，是要把我們交給摩押王！」 11約沙法說：「這裡有沒有耶和華的先知？我們可以託他求問耶和華。」以色列王的一個臣僕答道：「沙法的兒子以利沙在這裡，以前他是以利亞的助手。」 12約沙法說：「耶和華會藉他說話。」於是以色列王、猶大王和以東王一起去見以利沙。
13以利沙對以色列王說：「我與你有什麼關係？你去問你父母的先知吧！」以色列王說：「不要這樣說，耶和華招聚我們三王，是要把我們交給摩押王！」 14以利沙說：「我事奉的是永活的萬軍之耶和華，我憑祂起誓，若不是看猶大王約沙法的情面，我決不理你，也不會見你。 15現在你們給我找一個琴師來。」琴師彈琴的時候，耶和華的靈降在以利沙身上， 16他說：「耶和華吩咐你們要在這山谷中到處挖溝， 17因為耶和華說，『你們雖不見風，也不見雨，但這谷中必到處有水，人畜都會有水喝。』 18這對耶和華來說是微不足道的事，祂還要把摩押人交在你們手中。 19你們必攻陷所有的堅城重鎮，砍倒各種佳美的樹木，堵塞所有水泉，用石頭毀壞一切良田。」 20次日早晨，約在獻祭的時候，水從以東流來，遍地都是水。
21摩押人聽說三王聯軍進攻他們，於是把凡能打仗的，不論老少都聚集起來，把守在邊界上。 22第二天早晨，日光照在水面上，摩押人起來後，看見對面的水像血一樣紅， 23便說：「那是血啊！一定是三王內訌，自相殘殺。弟兄們，我們去搶財物吧！」 24他們到了以色列營，以色列人奮起迎戰，殺得他們轉身逃跑。以色列人乘勝追擊，殺入摩押境內，擊殺摩押人， 25摧毀城邑，人人拋擲石頭填滿所有良田，堵塞一切水泉，砍倒各種佳美樹木。摩押境內僅剩的吉珥·哈列設城也遭到甩石的士兵圍攻。 26摩押王見戰事不利，就率領七百名刀兵，企圖從以東王那邊突圍，但沒有成功。 27於是，他在城上將本應繼承自己王位的長子殺掉，獻為燔祭。以色列人感到非常恐懼3·27 「非常恐懼」希伯來文是「大怒」，含「噁心、恐懼」之意。，便退兵回國了。
Јорамова владавина над Израиљем
1Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. 2Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. 3Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.
Рат против Моава
4А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. 5Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. 6Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. 7Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“
Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“
8Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“
9Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.
10Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
11Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“
Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“
12Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.
13Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“
Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
14Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. 15А сада ми доведите свирача.“
Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, 16и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. 17Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. 18А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. 19Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“
20Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.
21Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. 22Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. 23Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“
24Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. 25Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.
26Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. 27Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.
