北方支派背叛羅波安
1羅波安前往示劍，因為以色列人都去了那裡，要立他為王。 2尼八的兒子耶羅波安曾為了躲避所羅門王而逃往埃及，並一直住在那裡。他聽到消息後，便返回以色列。 3以色列人派人去請他，他就和以色列會眾去見羅波安，說： 4「你父親使我們負擔沉重，求你減輕我們的負擔吧，我們一定效忠你。」
5羅波安對他們說：「你們先回去，三天之後再來見我。」眾人就離開了。
6羅波安王去徵詢曾服侍他父親所羅門的老臣的意見，說：「你們認為我該怎樣回覆眾民？」 7他們建議說：「現今王若像僕人一樣服侍民眾，對他們好言相待，他們會永遠做王的僕人。」
8羅波安卻沒有採納老臣的意見。他又去徵詢那些和他一起長大的青年臣僚的意見， 9說：「民眾求我減輕我父親加給他們的重擔。你們認為我該怎樣回覆他們？」
10他們說：「民眾說你父親使他們負擔沉重，請求你減輕他們的負擔。你可以這樣回覆他們，『我的小指頭比我父親的腰還粗。 11我父親使你們負重擔，我要使你們負更重的擔子；我父親用鞭子打你們，我要用刺鞭打你們。』」
12過了三天，耶羅波安和民眾遵照羅波安王的話來見他。 13-14王沒有採納老臣的建議，而是照青年臣僚的建議，疾言厲色地對他們說：「我父親使你們負重擔，我要使你們負更重的擔子！我父親用鞭子打你們，我要用刺鞭打你們！」 15王不聽民眾的請求。這事是出於耶和華的旨意，為要應驗祂藉示羅人亞希雅先知對尼八的兒子耶羅波安說的話。
16以色列人見王不聽他們的請求，就說：
「我們與大衛有何相干？
我們與耶西的兒子沒有關係！
以色列人啊，各自回家吧！
大衛家啊，自己照顧自己吧！」
於是，以色列人各自回家了。 17但住在猶大城邑的以色列人仍受羅波安統治。 18羅波安王派勞役總管亞多蘭去以色列人那裡，以色列人卻用石頭打死了他，羅波安王連忙上車逃回耶路撒冷。 19從此，以色列人反叛大衛家，一直到今天。 20以色列人聽說耶羅波安回來了，就請他到會眾面前，擁立他做以色列人的王。只有猶大支派仍然效忠大衛家。
21羅波安回到耶路撒冷，從猶大和便雅憫支派召集了十八萬精兵，要攻打以色列人，收復全國。 22然而，上帝對祂的僕人示瑪雅說： 23「你去告訴所羅門的兒子猶大王羅波安和猶大、便雅憫支派的人以及其他民眾， 24耶和華這樣說，『你們不要上去與以色列同胞交戰，都回家吧！今日的景況是出於我的旨意。』」眾人聽從了耶和華的話，各自回家去了。
耶羅波安背棄上帝
25耶羅波安在以法蓮山區修建示劍城，住在那裡。他後來又去修建毗努伊勒。 26他心想：「國權恐怕會重歸大衛家。 27若百姓去耶路撒冷，在耶和華的殿獻祭，他們的心必重新歸向他們的主——猶大王羅波安。他們會殺了我，然後投奔猶大王羅波安。」 28他徵詢臣僚的意見後，就鑄造了兩個金牛犢，對民眾說：「以色列人啊，你們上耶路撒冷敬拜太麻煩了。這兩個金牛犢就是領你們出埃及的神明。」 29他把一個金牛犢安置在伯特利，另一個安置在但。 30這使民眾陷入罪中，因為他們開始到但去拜金牛犢。
31耶羅波安又在高崗上修建神廟，任命各樣的人做祭司，他們並非利未人。 32耶羅波安規定每年八月十五日為節期，好像猶大的節期一樣。他自己在伯特利的祭壇上向金牛犢獻祭燒香，又派神廟的祭司在獻祭中司職。 33在八月十五日，就是他私自為以色列人定為節期的日子，他在伯特利的祭壇上燒香。
Отцепљење северних племена
1Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. 2Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. 3Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и сав збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: 4„Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
5Он им одговори: „Идите и вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
6Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
7Они му одговорише: „Ако се данас покажеш као слуга овом народу и будеш им служио, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
8Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. 9Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
10Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. 11Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама12,11 Шкорпија је назив за бич са уплетеним металним опиљцима..’“
12Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ 13Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. 14Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ 15Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
16Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“
Затим су се Израиљци вратили својим кућама. 17Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
18Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. 19Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
20Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.
21Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.
22Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: 23„Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: 24’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.
Јеровоам гради златну телад
25А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.
26Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. 27Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“
28Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ 29Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. 30То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.
31Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. 32Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.
33Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.
