萬物有時
1天下萬物都有定期，
凡事都有定時。
2出生有時，死亡有時；
耕種有時，拔出有時；
3殺戮有時，醫治有時；
拆毀有時，建造有時；
4哭泣有時，歡笑有時；
哀傷有時，雀躍有時；
5拋石有時，堆石有時3·5 「拋石有時，堆石有時」意義不明，有猶太拉比說是「同房有時，分房有時」。；
擁抱有時，避開有時；
6尋找有時，遺失有時；
保存有時，丟棄有時；
7撕裂有時，縫合有時；
沉默有時，發言有時；
8愛慕有時，憎惡有時；
爭戰有時，和好有時。
9那麼，人勞碌做工有什麼益處呢？ 10我察覺上帝給世人重擔，使他們忙碌不休。 11祂使萬事各按其時變得美好，又把永恆的意識放在人心裡，人卻不能測透上帝從始至終的作為。 12我認識到，人生在世沒有什麼比歡樂、享受更好。 13人人都該吃喝、享受自己勞苦的成果，這是上帝的恩賜。 14我知道，上帝所做的都會存到永遠，誰也不能增減。祂這樣安排是叫人敬畏祂。 15現在的事並不是新事，未來的事也早已發生過。上帝使過去的事再次出現。
世間的不公
16我又看到日光之下，即使在公道和正義之地也有邪惡。 17我心裡想：「不論義人或惡人，上帝必審判，因為萬事萬務都有受審之時。」 18我又想：「至於世人，上帝試驗他們，是要他們知道自己與獸類無異。 19因為人和獸的際遇並無分別，兩者都難逃一死，活著都靠一口氣。人並不比獸強，一切都是虛空。 20兩者都同歸一處，出於塵土，也歸於塵土。 21誰知道人的氣息3·21 「氣息」或譯「靈」，本節同。會向上升，獸的氣息會降到地下呢？」 22因此，我覺得沒有什麼比人享受工作之樂更好，因為這是人當得的。人死後，誰能使他看到世間的事呢？
Време за све
1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
