1摩押人從西拉穿過曠野，來到錫安城的山，
把羊羔獻給那裡的掌權者。
2在亞嫩河渡口，
摩押人16·2 「摩押人」希伯來文是「摩押的女子」。如同被趕離巢穴的飛鳥。
3他們對猶大人說：「給我們出個主意，伸張正義吧！
請讓你們的影子在正午如黑夜，
遮蓋逃難的人，
不要出賣逃亡者。
4讓我們這些逃難的摩押人留在你們那裡，
好躲避毀滅者。」
欺壓和毀滅之事終必停止，
入侵者終必從地上消失。
5那時，必有一個寶座在愛中堅立，
大衛家的人必坐在上面以信實治國，
秉公審判，速行公義。
6我們聽說摩押人心驕氣傲、狂妄自大，
然而他們所誇耀的都是虛假的。
7他們必為摩押哀哭，
人人都必哀哭，
為不再有吉珥·哈列設的美味葡萄餅而哀歎、悲傷。
8因為希實本的農田荒廢，
西比瑪的葡萄樹枯萎。
各國的君王都來踐踏這些上好的葡萄樹。
它們的枝子曾經伸展到雅謝和曠野，
嫩枝一直蔓延到死海。
9因此，我像雅謝人一樣為西比瑪的葡萄樹哀哭。
希實本和以利亞利啊，
我用眼淚來澆灌你們，
因為再無人為你們的果品和莊稼而歡呼了。
10肥美的田園裡聽不到快樂的聲音，
葡萄園裡也無人歌唱歡呼，
榨酒池裡無人榨酒。
我已經使歡呼聲止息。
11我的內心為摩押，
為吉珥·哈列設哀鳴，
好像淒涼的琴聲。
12摩押人上邱壇祭拜，
卻落得精疲力盡；
在廟宇裡禱告，
卻毫無用處。
13以上是耶和華所說有關摩押的預言。 14現在，耶和華說：「正如一個雇工的工作年限是三年，摩押的榮耀也必在三年之內消失，那裡的人民必遭藐視，殘存的人必寥寥無幾、軟弱無力。」
Моавци беже у Јуду
1Шаљите јагње владару земље,
од Селе према пустињи,
до горе ћерке сионске.
2Слично птици отераној,
слично гнезду растуреном,
биће ћерке моавске
на газовима потока Арнона.
3„Дај нам савет!
Донеси пресуду!
Усред поднева сенку своју
као ноћ распростри.
Сакривај прогнанике!
Немој издати бегунце!
4Пусти да к теби утекну прогнаници моавски.
Буди њихов заклон испред пустошника;
јер тлачитељ је скончао,
угњетач је нестао,
пустошење је престало,
газилац је са земље ишчезао.“
5„И тад ће се учврстити престо у милости,
и на њему ће столовати у истини,
у шатору Давидову,
судија који захтева праведност
и вешт је са правдом.“
Тужбалица над Моавом
6Чули смо за моавску надменост,
гордост превелику;
за надменост њихову и охолост њихову.
Испразно је њихово хвалисање.
7Тако нариче Моав,
сви наричу над Моавом,
за кољивом од грожђа из Кир-Ереса16,7 Кир-Аресет према изворном тексту, што је највероватније исто место споменуто у ст. 11.
тугују сасвим сломљени.
8Увенули су засади есевонски,
виногради сивамски,
господари над пуцима
потрше његове одабране лозице.
Допрли су до Јазира,
замицали у пустињу;
огранци су им досезали
да пређу море.
9Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске,
натапам сузама Есевон и Елеалију;
јер над твојом бербом и над твојом жетвом
нестало је клицање,
10весеље и радост.
У виноградима нема цике,
не кличе се од радости;
газилац не гази грожђе у каци,
затворио сам подвикивање.
11Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили,
и потресен сам за Кир-Ересом.
12И биће да ће се видети:
на узвишицама умарају се Моавци,
и долазе на светилиште своје
да се моле, али то неће ићи.
Реч за Моав
13Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. 14Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно.“
