1祂對我說：「人子啊，你要把得到的吃下去，要吃下這書卷，然後去向以色列人傳講。」 2我張開口，祂就給我吃那書卷， 3對我說：「吃下我賜你的這書卷，讓它充滿你的肚腹。」我便吃了，書卷在我嘴裡甘甜如蜜。
4祂又對我說：「人子啊，現在你要到以色列人那裡，把我的話傳給他們。 5你不是奉命去語言不通的民族那裡，而是到以色列人當中。 6我不是派你到那些語言陌生、難懂、你聽不明白的民族中。我若果真派你到他們那裡，他們一定會聽你的話。 7然而以色列人卻不肯聽從你，因為他們頑固不化，不肯聽從我。 8不過，我要使你的臉像他們的臉一樣硬，使你的額像他們的額一樣硬。 9我要使你的額比火石更硬，如同金剛石。他們雖然是一群叛逆的人，你不要害怕，也不要因為他們的臉色而驚慌。」 10祂又說：「人子啊，你要留心聽我說的一切話，牢記在心。 11你要到你那些被擄的同胞那裡，不論他們聽不聽，你都要向他們宣告，『主耶和華這樣說。』」
12那時，靈把我舉起，我聽見後面有隆隆的聲音說：「耶和華的榮耀在祂的居所當受稱頌！」 13我聽見活物的翅膀相碰的聲音，以及他們旁邊的輪子發出的隆隆聲。 14靈把我舉起帶走了。我心裡苦悶，充滿憤怒，耶和華大能的手在我身上。 15我來到住在提勒·亞畢的被擄的人中，在迦巴魯河邊。我感到無比震驚，在他們中間坐了七天。
告誡以色列人
16過了七天，耶和華對我說： 17「人子啊，我立你做以色列人的守望者，你要把我告誡他們的話告訴他們。 18當我說某個惡人必滅亡時，如果你不告誡他，勸告他痛改前非，挽救他的性命，他必死在自己的罪中，而我要追究你的責任。 19如果你已經告誡他，他還是不肯離開自己的邪惡和罪行，他必死在罪惡之中，而你必免於罪責。 20如果一個義人偏離正道、犯罪作惡，我會使他跌倒，他必死亡。如果你不告誡他，他必死在罪惡之中，他以前的義行也不會被記念，而我要追究你的責任。 21如果你告誡他不要犯罪，他聽了你的告誡不再犯罪，他必保住性命，你也必免於罪責。」
22在那裡，耶和華的手按在我身上，對我說：「你起來前往平原，我要在那裡對你說話。」 23我到了平原，看見耶和華的榮耀停在那裡，那榮耀和我在迦巴魯河邊所見的一樣，我就俯伏在地。 24這時靈進入我裡面，使我站立起來。耶和華對我說：「你要把自己關在房子裡。 25人子啊，他們必把你捆綁起來，使你不能到百姓當中。 26同時，我要使你的舌頭緊貼上膛，使你不能開口責備他們，因為他們是一群叛逆的人。 27但當我對你說話的時候，我必開啟你的口，你要向他們宣告，『主耶和華這樣說。』肯聽的就讓他聽，不肯聽的就由他不聽，因為他們是一群叛逆的人。」
1Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ 2Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.
3Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.
4Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. 5Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. 6И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. 7Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. 8Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. 9Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“
10Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. 11Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“
12Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ 13Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. 14Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.
15Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.
Језекиљ на стражи
16Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: 17„Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. 18Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. 19Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.
20Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. 21Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“
22Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ 23Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.
24Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. 25На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. 26А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. 27Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.
