以斯拉的禱告
1這些事以後，眾首領來告訴我說：「以色列民眾、祭司和利未人還沒有與當地各族分開，他們仍隨從迦南人、赫人、比利洗人、耶布斯人、亞捫人、摩押人、埃及人和亞摩利人的可憎行為。 2他們為自己和自己的兒子娶這些人的女兒為妻，使聖潔的民族與當地的人混雜。首領和官員是這種不忠之事的罪魁。」 3一聽到這些，我便撕裂衣服和外袍，拔掉頭髮和鬍鬚，驚懼地坐下。 4聽了以色列上帝的話而戰抖的人都聚集在我周圍，因為流亡歸來的人不忠。我驚懼地坐在那裡，直到獻晚祭的時候。
5獻晚祭的時候，我滿懷憂傷地起來，穿著那撕裂的衣服和外袍，雙膝跪下，向我的上帝耶和華伸出雙手， 6說：「我的上帝啊，我羞愧難當，不敢抬頭看你，因為我們的惡行滅頂，我們的罪惡滔天。 7從我們的祖先開始到現在，我們罪惡深重。由於我們的罪惡，我們、我們的君王和祭司都落在外邦君王的手中，被他們殺害、俘虜、搶掠和羞辱，如同今天的光景。 8但如今我們的上帝耶和華暫且施恩於我們，為我們存留一些餘民，使我們安然住在這聖潔之地。你使我們眼睛明亮，在我們受奴役時賜給我們一點生機。 9雖然我們是奴隸，我們的上帝卻沒有離棄受奴役的我們，祂在波斯眾王面前施恩於我們，使我們復興、得以重建毀壞的上帝的殿，讓我們在猶大和耶路撒冷有護牆。
10「如今，我們的上帝啊，事已至此，我們還能說什麼呢？因為我們背棄了你的誡命， 11就是你藉著你的僕人——眾先知給我們的吩咐，『你們將要佔領的那片土地被當地人的污穢玷污，他們的可憎行徑使那裡充滿污穢。 12所以不要讓你們的女兒嫁給他們的兒子，也不要讓你們的兒子娶他們的女兒。永不可為他們謀求平安和好處。這樣，你們就可強盛，吃那裡的美好出產，也可將那地方留給你們的子孫作為永久的產業。』
13「雖然因為我們的惡行和大罪，這一切事情臨到我們，但我們的上帝啊，你給我們的懲罰比我們該受的輕多了，你還施恩給我們留下這些餘民。 14我們豈能再違背你的誡命，與這些行為可憎的人通婚？若我們這樣行，你豈不發怒毀滅我們，使我們無一倖免嗎？ 15以色列的上帝耶和華啊，你是公義的，所以我們這些餘民今天才得以倖存。看啊，我們在你面前身負罪惡，因而無人能在你面前站立得住。」
Јездрина молитва због женидбе са туђинкама
1Када се све ово завршило, приступили су ми главари и рекли: „Израиљски народ, свештеници и Левити се нису одвојили од народа земаљских и њихових одвратности, од Хананаца, Хетита, Фережана, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца. 2Узели су неке од њихових ћерки за себе и своје синове, па су помешали свети род са народима земаљским. У овом неверству су предњачили главари и достојанственици.“
3А ја, чим сам чуо за ову ствар, раздерао сам своју одећу и плашт, чупао косу са главе и браде, па сам сео као скамењен. 4Око мене су се окупили сви који су се бојали од речи Бога Израиља, због неверства повратника из изгнанства, а ја сам седео као скамењен све до вечерње жртве.
5А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. 6Рекао сам:
„О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. 7Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.
8А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да нам да мало живнемо у свом робовању. 9Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да зид у Јуди и у Јерусалиму.
10И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести 11које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. 12Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’
13И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. 14Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? 15О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“
