传统与诫命
1有几个法利赛人和律法教师从耶路撒冷来质问耶稣： 2“为什么你的门徒吃饭前不行洗手礼，破坏祖先的传统呢？”
3耶稣回答说：“为什么你们拘守传统而违背上帝的诫命呢？ 4上帝说，‘要孝敬父母’，又说，‘咒骂父母的，必被处死。’ 5你们却说，‘人如果把供养父母的钱奉献给上帝， 6他就不必供养父母。’你们这是用传统来废掉上帝的诫命。 7你们这些伪君子，以赛亚指着你们说的预言一点不错，
8“‘这些人嘴上尊崇我，
心却远离我，
9他们的教导无非是人的规条，
他们敬拜我也是枉然。’”
10耶稣召集了众人，对他们说：“你们要听，也要明白。 11入口的东西不会使人污秽，从口中出来的才会使人污秽。”
12门徒上前对祂说：“你知道吗？法利赛人听见你的话很反感。”
13耶稣回答说：“凡不是我天父栽种的都要被连根拔起来。 14随便他们吧！他们是瞎眼的向导。瞎子给瞎子领路，二人都会掉进坑里。”
15彼得对耶稣说：“请给我们解释一下这个比喻。”
16耶稣说：“你们还不明白吗？ 17岂不知入口的东西都是进到肚子里，然后排泄到厕所里吗？ 18可是，从口中出来的乃是发自内心，会使人污秽。 19因为从心里出来的有恶念、谋杀、通奸、淫乱、偷盗、假见证和毁谤， 20这些东西才使人污秽。不洗手吃饭并不会使人污秽。”
迦南妇人的信心
21耶稣从那里退到泰尔和西顿境内。 22那地方有个迦南的妇人前来大声恳求耶稣：“主啊！大卫的后裔啊！可怜我吧！我的女儿被鬼附身，受尽折磨！” 23耶稣却一言不发。门徒上前求祂说：“请让她走吧！她老是在后面喊叫。”
24耶稣说：“我奉差遣只是来寻找以色列家迷失的羊。”
25那妇人上前跪下，说：“主啊！求你帮帮我吧！”
26耶稣答道：“把儿女的食物丢给狗吃，不合适。”
27妇人说：“主啊，不错，可是狗也吃主人饭桌上掉下来的碎渣呀！”
28耶稣说：“妇人，你的信心真大！我答应你的要求。”就在那一刻，她女儿就好了。
耶稣使四千人吃饱
29耶稣离开那里，来到加利利湖边，上了山，在那里坐下。 30大群的人把瘸子、瞎子、残疾的、哑巴及许多别的病人带来，放在祂脚前，祂就治好了他们。 31大家看见哑巴说话，残疾的复原，瘸子走路，瞎子看见，都很惊奇，就赞美以色列的上帝。
32耶稣把门徒召集过来，对他们说：“我怜悯这些人，他们跟我在一起已经三天，没有任何吃的。我不愿让他们饿着肚子回去，以免他们在路上体力不支。”
33门徒说：“在这荒野，我们到哪里找足够的食物给这么多人吃呢？”
34耶稣问：“你们有多少饼？”
门徒答道：“七个，还有几条小鱼。”
35耶稣便吩咐大家坐在地上。 36祂拿着那七个饼和几条鱼祝谢后，掰开，递给门徒，门徒再分给大家。 37大家都吃了，并且吃饱了，剩下的零碎装满了七个筐子。 38当时吃饭的，除了妇女和小孩，共有四千男人。 39随后，耶稣叫众人散去，自己坐船去了马加丹地区。
Исус поучава о унутрашњој чистоћи
1Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 2„Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 3Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 4Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 5А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – 6тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 7Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:
8’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
9Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’“
10Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 11Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 12Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 13А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 14Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 15Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 16А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? 17Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 18А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 19Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 20То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“
Вера једне Хананејке
21Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 22Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“
23Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“
24Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
25Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“
26Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
27А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“
28Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.
Исус исцељује многе
29Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 30Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 31Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.
Исус храни четири хиљаде људи
32Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
