诗篇 49 – CCB & NSP

Chinese Contemporary Bible (Simplified)

诗篇 49:1-20

第 49 篇

财富的虚幻

可拉后裔的诗,交给乐长。

1万民啊,你们要听!

世人啊,

2不论贵贱贫富,都要留心听!

3因为我口出智慧,心思明智。

4我要侧耳听箴言,

弹琴解释人生之谜。

5危难来临,四面被奸诈之徒包围时,我何必惧怕?

6他们倚靠金钱、夸耀财富,

7却不能救赎自己的生命,

也无法向上帝付生命的赎价。

8因为生命的赎价高昂,

无人付得起,

9以致可以永远活着,不进坟墓。

10众所周知,即使智者也要死去,

愚人和庸者也要灭亡,

将他们的财富留给别人。

11尽管他们用自己的名字来为产业命名,

坟墓却是他们永远的归宿,

世代的住处。

12人不能长享富贵,

终必死去,与兽无异。

13这就是愚昧人及其追随者的下场!(细拉)

14他们注定要死,与羊无异,

死亡是他们的牧者;

到了早晨,

他们必被正直人管辖。

他们的躯体必朽烂在坟墓里,

远离自己的豪宅。

15但上帝必救赎我的生命脱离死亡的权势,

接我到祂身边。(细拉)

16因此,见他人财富增多,

日益奢华,

不要害怕。

17因为他们死后什么也带不走,

再不能拥有荣华富贵。

18他们活着时自以为有福,

人们都赞扬他们的成就,

19到头来他们还是要归到祖先那里,

再也看不见光明。

20人有财富,却无明智的心,

无异于必死的兽类。

New Serbian Translation

Псалми 49:1-20

Псалам 49

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.

1Чујте ово, о, сви народи;

послушајте, сви житељи света;

2потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.

3Моја ће уста објавити мудрост

и размишљање срца мога биће разборито.

4Ухо своје приклонићу пословици,

загонетку своју изложићу уз харфу.

5Од злих дана зашто да страхујем,

кад кривица зликовачка опколи ме;

6баш оних што се у имање своје уздају,

и обиљем се свог богатства хвале?

7Не може човек брата свог да откупи,

не може за њега Богу накнаду да плати.

8Елем, висок је откуп за његов живот;

довека је неизмирив

9да би довека живео

и гроба не би видео.

10Јер човек види да мудар умире;

да и безумник и онај без памети пропадају,

да другима имања своја остављају.

11У себи мисле да им домови довека остају,

и њихова места од поколења до поколења;

именом својим земље називају.

12Тек, човек ни у раскоши не истрајава,

већ је попут стоке што угине.

13То је пут њихов – лудило –

али и оних што након њих

уживају у њиховим говорима. Села

14Попут оваца одређени су за Свет мртвих,

смрт ће их напасати.

Праведни ће јутром владати над њима.

Лик ће им прогутати Свет мртвих,

далеко од њиховог дома.

15Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,

јер он ће ме прихватити. Села

16Не плаши се кад се било ко богати,

када расте слава дома његовога.

17Јер кад умре, понети ништа неће;

слава његова за њим неће сићи.

18А он себе у животу благосиља –

и људи те хвале кад си себи добро учинио –

19али ће поћи поколењу својих предака,

где довека светло видети неће.

20Човек у раскоши, а без разума

је попут стоке што угине.