耶和华惩罚耶路撒冷
1主的怒气像乌云一样遮盖锡安城2:1 “城”希伯来文是“女子”，可能是对锡安的昵称，下同2:4、10；4:22。，
祂使以色列的荣美从天上坠下。
祂发怒的时候并不顾念自己的脚凳。
2主毫不留情地毁灭雅各一切的住处，
祂在烈怒中夷平犹大的堡垒，
让以色列及其首领蒙羞。
3祂发烈怒毁灭以色列全军。
敌人袭来时，祂收回大能的手。
祂像烈焰一样吞噬雅各。
4祂抬起右手张弓搭箭，
宛若仇敌，
杀戮一切悦人眼目的人，
将祂的怒火撒向锡安城的帐篷。
5主像敌人一样毁灭以色列，
吞噬她的宫殿，夷平她的堡垒，
使犹大人哀哭不止。
6祂摧毁自己的居所，
如同摧毁花园；
祂摧毁自己规定的聚会之处，
使锡安的人民忘记安息日和节期。
祂在烈怒中弃绝所有的君王和祭司。
7主撇弃自己的祭坛，
憎恶自己的圣所，
把耶路撒冷的殿墙交给敌人。
他们像过节一样，
在耶和华的殿中喧嚷吵闹。
8耶和华决意拆毁锡安的城墙，
祂拉了准线，
定意毁灭，决不停止。
祂使城墙和壁垒一同悲哀哭泣。
9锡安的城门陷入地中，
主摧毁、砍断她的门闩。
她的君王和首领流落异乡，
律法不复存在，
她的先知得不到从耶和华而来的异象。
10锡安城的长老腰束麻布，
头蒙灰尘，坐在地上，
默然不语；
耶路撒冷的少女垂头至地。
11我哭得眼睛失明，
心如刀割，肝胆欲碎，
因为人民惨遭毁灭，
儿童和婴孩昏倒在街头。
12孩子们问母亲：
“哪里有饼和酒呢？”
他们像受伤的勇士，
昏倒在城中的街头，
在母亲怀中奄奄一息。
13耶路撒冷啊，我该说什么呢？
谁能与你的苦难相比呢？
锡安啊，我用什么话语才能安慰你呢？
你的伤口深如海洋，
谁能医治你呢？
14你的先知所见的异象虚假无用。
他们没有揭露你的罪恶，
以致你被掳。
他们给你的预言虚假谬误。
15路人都拍掌嘲笑你。
他们向耶路撒冷城摇头，
嗤笑道：
“这就是那被誉为完美无瑕、
普世喜悦的城吗？”
16敌人都幸灾乐祸地讥讽你，
他们咬牙切齿地说：
“我们吞灭了她！
这是我们期待已久的日子！
我们终于见到这一天了！”
17耶和华实现了祂的计划，
成就了祂很久以前的应许。
祂毫不留情地毁灭了你，
使你的仇敌幸灾乐祸，
耀武扬威。
18锡安的城墙啊，
你要从心里向主呼求！
你的眼泪要像江河一样昼夜涌流，
不歇不眠。
19你要在夜间起来，
在主面前整夜呼求，
向祂倾心吐意；
你要为饿昏街头的孩童向主举手祷告。
20“耶和华啊，求你看看，
你曾这样对付过谁呢？
母亲岂能吃自己的孩子？
祭司和先知岂能在主的圣所中被杀？
21“老人和小孩陈尸街头，
少男少女都丧身刀下。
你在发怒的日子杀了他们，
毫不留情。
22“你从四面八方召人攻击我，
如同召集人过节。
耶和华发怒的日子，
无人得以逃脱，无人得以幸免。
敌人杀光了我养育的孩子。”
Гнев Божији је велик
1Када се Господ разгневио,
ћерку је сионску у таму завио.
Сјајни град светлости небеске,
у рушевине претвори земаљске.
Славни Дом, дику Израиљеву,
он напусти у дан гнева свога.
2Господ је сатро без милости,
сва села у Јаковљевој земљи.
Кад се разгневио, он је разорио
све тврђаве што држе Јудејци;
са земљом је сравнио и проклео
царство и његове главаре.
3У распаљеној својој јарости,
сву моћ израиљску он је скрхао.
Кад је непријатељ насрнуо,
десницу своју Бог нам је ускратио.
Као огањ плануо је у Јакову,
око себе све је попалио.
4Као непријатељ лук је свој затегао,
као душман је навалио,
убијао све што нам је оку драго,
све чему се радовасмо.
На шаторе ћерке сионске
сасу своју срџбу распаљену.
5Господ је као непријатељ постао:
Израиљев народ разорио,
све његове дворе порушио,
све тврђаве њему разорио;
Јудином народу умножио је јаде,
нагомилао јецање и уздисаје.
Одбачени, укинути, разорени…
6Сеницу је растурио у комаде,
разорио место за службе Божије.
На Сиону Господ у заборав баци
и празник и суботу;
разгневио се и презрео
и цара и свештеника.
7Господ је свој жртвеник одбацио,
Светилиште своје је оскрнавио;
предао у руке душманске
да руше бедеме и дворе,
да урлају по Господњем Дому,
где ми некад празновасмо.
8Господ је одлучио да руши,
да попадају зидови ћерке сионске;
одредио је меру рушења
и није се устезала рука његова.
Спољни зидови, други ред зидова,
оронули тужно леже.
9Вратнице су спаљене и поломљене,
он им је здробио резе и греде.
Цар и кнезови су у прогонству,
нема никог да нас учи Закону,
нити се јављају виђења,
дар Господњи пророцима.
10Старешине ћерке сионске
по земљи су поседали и ћуте,
главе своје прашином посипају,
обавили кострет око тела.
Све до земље спустиле су главе
јерусалимске девојке младе.
11Од плакања ишчилеше ми очи,
у ропцу ми душа грца,
жалост ме је исцрпла потпуно,
јер посматрам слом народа мога:
деца и одојчад умиру
по трговима града срушенога.
12Говораху својим матерама:
„Где је жито? Где је пиће?“
и слично рањеницима обамиру
по трговима града срушенога
и душе своје испуштају
на грудима својих мајки.
Стварност је сурова
13О, Јерусалиме, о, мили граде,
коме си сличан, налик си на кога?
Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска?
Да ли је овако пострадао ико?
Несрећа је твоја безгранична, као море.
Да те исцели неко?
14Твоји пророци немају пророштва
осим обмана и лажи.
На кривицу твоју не указују,
заваравају те,
од изгнанства одвраћају.
Лажним те пророштвима убеђују,
те избегаваш покајање.
15Руга ти се, пљеска рукама
народ који пролази крај града.
Звижде и главом одмахују
над рушевинама јерусалимским:
„Је ли то та варош савршено лепа?
Је ли то радост целе земље?“
16Смеју ти се, над тобом се церекају
сви непријатељи твоји.
Криве усне, кезе зубе,
па говоре: „Ми смо га слистили!
Ово је оно што смо чекали!
Дочекасмо. Очи наше видеше!“
17Господ је извршио своју намеру,
одржао је реч своју.
Од давнина нас је он опомињао,
сад нас без милости разорио.
Непријатељ победнички ликује,
противник се нашем поразу весели.
Вапај и молитва – то остаје пред Богом
18И зидови твоји нека вапе,
јецај, ћерко сионска, призивај Господа!
Нека теку сузе твоје
као потоци и дању и ноћу.
Не дај себи одмора, наричи!
Не дај мира зеницама, плачи!
19Током ноћи дижи се и вичи,
призивај га сваког часа,
изливај срце као воду пред лицем Господа,
да се смилује нејачи твојој,
деци што од глади скапавају
по угловима свих улица.
20Погледај, погледај, о, Господе!
Кога си то на муке бацио?
Зар жене да пород свој једу?
Зар оне што у наручју њишу?
Зар у самом Светилишту кољу
свештенике твоје и пророке твоје?
21По улици леже у прашини,
мртва леже деца са старцима;
девојке моје и младићи
леже мачем побијени.
Ти их поби у дан гнева свога,
ти их покла без милости.
22Као да је дан празника, са свих страна
сабрао си све ужасе на ме.
У дан гнева твога
нико није преживео, нико утекао.
Децу моју одњихану и одраслу
побио је душманин клети.
