约伯的回答
1约伯回答说：
2“你们真是什么都懂的人啊，
你们死了，智慧也会消逝！
3但我也有心智，不比你们逊色。
你们说的，谁不知道？
4我这求告上帝并蒙祂应允的人竟成了朋友的笑柄，
我这公义纯全的人竟成了笑柄。
5安逸的人心中藐视灾祸，
常常藐视那些滑倒的人。
6强盗的帐篷太平，
冒犯上帝、手捧神像的人安稳。
7“你去问走兽，它们会指教你；
问天上的飞禽，它们会告诉你；
8向大地讨教，大地会指教你，
或让海中的鱼为你阐明。
9它们当中哪个不知这是耶和华所为？
10所有生灵都在祂手中，
世人的气息也不例外。
11舌头岂不品尝食物，
耳朵岂不辨别话语？
12智慧与老人相伴，
知识与长者为伍。
13“上帝有智慧和权能，
谋略和知识属于祂。
14祂拆毁的，无法重建；
祂囚禁的，无法获释。
15祂拦住水源，便有干旱；
祂放开水源，大地被淹没。
16祂充满力量和智慧。
骗子和受骗者都在祂权下。
17祂使谋士赤身被掳，
使审判官愚拙不堪。
18祂除去君王的腰带，
在他们腰间绑上囚索。
19祂使祭司赤身被掳，
祂推翻久握大权者。
20祂夺去智者的口才，
祂拿走长者的洞见。
21祂使权贵倍受羞辱，
祂除掉强者的权势。
22祂揭露黑暗中的奥秘，
祂把幽暗带入光明中。
23祂使列国兴起又灭亡，
祂使列国扩张又崩溃。
24祂夺去世人首领的心智，
使他们在无路的荒野流浪。
25他们在无光的黑暗中摸索，
像醉汉般踉踉跄跄。
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Несумњиво, баш ви сте ми људи
с којима ће и мудрост да сконча!
3Али и ја имам памет попут ваше,
ништа гори од вас нисам.
И ко још не зна ове ствари?
4Ја сам на подсмех пријатељу своме,
ја, који сам зазвао Бога и он ми се одазвао.
На подсмех је човек праведан,
човек беспрекоран.
5’Он је за пропаст и презир’ –
став је безбрижнога –
’Гурнути треба онога
што му ноге посрћу!’
6А у шаторима окрутних је мир,
спокојни су они што Бога изазивају
и они што у руци својој бога свога носе12,6 Последњи део стиха може да се преведе и као: премда их Бог у шаци држи..
7Али, молим те, питај животиње
и поучиће те;
и птице на небу
нека ти кажу!
8Са земљом попричај и поучиће те,
рибе у мору ће ти казивати.
9Ко од њих још не зна
да је ово начинила Господња рука?
10У његовој је руци душа свега живог
и дах тела човечанства целог.
11Не разазнаје ли ухо речи
ко што непце храну проба?
12Не долази ли мудрост с годинама
и разборитост са данима многим?
13Са Богом су и мудрост и снага,
његови су и савет и разборитост.
14Гле, што он разгради, нико не сагради;
кад он човека затвори и нико га не ослободи.
15Гле, он воде задржава и оне пресуше;
он их ослобађа и земља је изрована.
16Са њим су снага и поуздана мудрост,
заведени и заводник су његови.
17Он босоноге одводи саветнике
и слуђује судије.
18Цареве он распојасава,
каишом им опасује бедра.
19Он босоноге одводи свештенике
и свргава властодршце.
20Поузданим усне он затвара,
проницљивост старцима односи.
21На племиће он презир излива,
делијама каиш откопчава.
22Он из мрака објављује недокучиве ствари,
мрклу таму износи на светло.
23Народе он великим чини и сатире их;
умножи народе, па их распрши.
24Он узима разум старешинама народа земаљских,
чини да лутају пустаром беспутном.
25Они у мраку пипају, без светла,
а он чини да посрћу ко пијанци.
