建祭坛之争
1约书亚召来了吕便、迦得和玛拿西半个支派的人来， 2对他们说：“你们都遵守了耶和华的仆人摩西的一切吩咐，也遵守了我的一切吩咐。 3这些日子以来，你们从没有离弃自己的弟兄，遵守了你们的上帝耶和华的吩咐。 4现在你们的上帝耶和华已经照祂的应许使你们的弟兄安居，你们可以回到约旦河东，到摩西赐给你们作产业的地方。 5不过，你们要谨遵耶和华的仆人摩西吩咐你们的诫命和律法，要爱你们的上帝耶和华，遵行祂的旨意，听从祂的命令，忠于祂，全心全意地事奉祂。”
6于是，约书亚为他们祝福，送他们回去，他们就各自返回家园去了。
7摩西已经在巴珊把土地分给了玛拿西半个支派，约书亚把约旦河西的土地分给了玛拿西另外的半个支派及其他支派。约书亚派他们回家的时候，为他们祝福， 8说：“现在你们带着大量的财物、牲畜、金银、铜、铁和衣物返回家园，要把从敌人那里得来的财物分给你们的弟兄。” 9于是，吕便、迦得和玛拿西半个支派的人便离开在迦南的示罗的以色列人，返回耶和华借摩西分配给他们的基列。
10他们来到约旦河附近的迦南境内，就在约旦河边筑了一座高大的祭坛。 11以色列人听见吕便、迦得和玛拿西半个支派的人在约旦河西的迦南境内筑起了一座祭坛， 12便全部聚集在示罗，要讨伐他们。
13以色列人派祭司以利亚撒的儿子非尼哈去基列见他们， 14又从每支派差遣一位族长，共十位随行。 15他们来到基列的吕便、迦得和玛拿西半个支派的人那里，对他们说： 16“耶和华的全体会众问你们，你们怎能这样背叛以色列的上帝，离弃耶和华，为自己另建祭坛呢？ 17从前拜毗珥的罪恶不够大吗？那一次，瘟疫降到耶和华的会众身上，直到今日我们还没有洗净这罪。 18你们今日要离弃耶和华吗？今日你们背叛耶和华，明日祂必向以色列全体会众发怒。 19如果你们认为自己的土地不洁净，可以搬到耶和华的土地跟我们一起居住，这里有耶和华的圣幕。只是不可在耶和华的祭坛以外，自己另筑祭坛，以致背叛耶和华，连累我们。 20从前谢拉的曾孙亚干私自留下那些耶和华吩咐要毁灭的东西，以致耶和华的烈怒临到以色列全体会众，因他的罪而死的不只他一个人！”
21吕便、迦得和玛拿西半个支派的人便回答这些以色列的族长说： 22“大能的上帝耶和华，大能的上帝耶和华，祂知道一切！以色列人也当知道！如果我们做了违背或干犯耶和华的事，愿祂今天就不放过我们！ 23如果我们离弃耶和华，为自己造祭坛，或是在坛上献燔祭、素祭和平安祭，愿耶和华亲自惩罚我们。 24我们这样做是怕以后你们的子孙可能会对我们的子孙说，‘你们和以色列的上帝耶和华有什么关系？ 25耶和华把约旦河定为我们跟你们吕便和迦得人的边界，你们与耶和华一点关系也没有。’这样，恐怕你们的子孙会使我们的子孙不再敬畏耶和华。 26因此，我们便商议在这里筑一座祭坛，这坛不是用来献燔祭或别的祭， 27只是在你们和我们之间，也在彼此的后人之间立个证据，证明我们也献燔祭、平安祭及其他祭事奉耶和华，免得日后你们的子孙对我们的子孙说，‘你们与耶和华一点关系也没有。’ 28万一你们对我们或我们的子孙这样说，我们可以回答说，‘你们看我们祖先筑的这座祭坛跟耶和华的祭坛一模一样，只是这座坛不是用来献燔祭或别的祭，而是作为你们和我们之间的证据！’ 29我们根本无意背叛、离弃我们的上帝耶和华，在祂圣幕前的祭坛以外另筑祭坛来献燔祭、素祭和别的祭。”
30祭司非尼哈和以色列会众的族长听了他们的解释，都很满意。 31以利亚撒的儿子祭司非尼哈对他们说：“今日我们知道耶和华在我们当中，因为你们没有对耶和华不忠，现在你们使以色列人免遭耶和华的惩罚了。”
32以利亚撒的儿子非尼哈祭司和众族长便离开吕便人和迦得人，从基列回到迦南向以色列人报告这事。 33大家听后，都很满意，便颂赞耶和华，打消了出兵讨伐吕便人和迦得人、毁灭他们家园的念头。
34吕便和迦得人给那座祭坛取名叫“证坛”，意思是这坛在我们中间证明耶和华是上帝。
Исус Навин отпрема прекојорданска племена
1Тада Исус позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена 2и рече им: „Извршили сте све што вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, и послушали сте ме у свему што сам вам заповедио. 3Нисте напустили вашу браћу током ових многих година све до данашњега дана, него сте верно вршили заповест Господа, Бога својега. 4А сада је Господ, Бог ваш, дао починак вашој браћи као што вам је обећао. Зато се вратите у своје шаторе, у земљу где је ваш посед, који вам је Мојсије, слуга Господњи, дао с друге стране Јордана. 5Само добро пазите да вршите заповест и Закон који вам је дао Мојсије, слуга Господњи: да волите Господа, Бога свога, да следите све његове путеве, да држите његове заповеди, да прионете уз њега и да му служите свим срцем и свом душом.“
6Исус их је, затим, благословио и отпремио, и они одоше у своје шаторе. 7Мојсије је половини Манасијиног племена био дао земљу у Васану, а другој половини је Исус дао земљу западно од Јордана, с њиховом браћом. И њих је Исус послао у њихове шаторе, након што их је благословио. 8Рекао им је: „Вратите се у своје шаторе са великим благом, са веома бројном стоком, са сребром, златом, бронзом и гвожђем, и веома много одеће. Поделите плен својих непријатеља са својом браћом.“
Подизање жртвеника на обали Јордана
9Тако су се синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена растали од народа израиљског у Силому у земљи хананској, да се врате у галадску земљу, на свој посед који су заузели на заповест Господњу, преко Мојсија.
10Кад су дошли у Гелилот јордански, у хананској земљи, синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена подигоше велики и наочит жртвеник на Јордану. 11Израиљци су чули да се говори: „Ено, подигли синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена, жртвеник према земљи хананској, у Гелилоту јорданском, преко пута Израиљаца.“ 12Кад су, дакле, Израиљци то чули, скупила се цела заједница Израиљаца у Силому да зарате против њих.
13Израиљци пошаљу синовима Рувимовим, синовима Гадовим, и половини Манасијиног племена у земљу Галад, свештеника Финеса, сина Елеазаровог 14и десет кнезова са њим, по једног кнеза за род из сваког Израиљевог племена. Сваки од њих је био главар родова међу хиљадама Израиљевим.
15Дођу они к синовима Рувимовим, синовима Гадовим и половини Манасијиног племена у земљи Галад и саопште им: 16„Овако каже цела заједница Господња: ’Шта значи ово неверство које сте починили против Бога Израиљевог? Зар сте се одвратили од Господа изградивши себи жртвеник и одметнувши се данас од Господа? 17Зар нам није доста кривице фегорске од које се нисмо очистили све до дана данашњег, и ради које је дошао помор на заједницу Господњу? 18А ви сте се данас одвратили од Господа!
Кад сте се ви данас побунили против Господа, неће ли колико сутра планути његов гнев против целе заједнице Израиљеве? 19Ако се земља вашег поседа опоганила, а ви пређите у земљу Господњег поседа, где борави Пребивалиште Господње, па делите земљу са нама. Само се не одмећите од Господа и од нас градећи себи жртвеник мимо жртвеника Господа, Бога нашега. 20Није ли се Ахан, син Зарин, тешко огрешио узевши оно што је забрањено, па је плануо гнев против целе заједнице Израиљеве? Није, дакле, само он умро за своју кривицу.’“
21Синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена одговоре главарима породица Израиљевих: 22„Господ, Бог Свевишњи! Господ, Бог Свевишњи! Он зна, а и Израиљ нека зна: ако смо се одметнули од Господа, или ако смо му били неверни, немојте нас поштедети данас. 23Ако смо подигли жртвеник да се одвратимо од Господа, и ако смо га подигли да приносимо жртве свеспалнице и жртве мира, нека нам Господ суди!
24Учинили смо ово од бриге. Рекли смо: ’Данас-сутра ће ваши синови рећи нашим: „Шта ви имате с Господом, Богом Израиљевим? 25Господ је одредио Јордан за границу између нас и вас, синова Рувимових и синова Гадових. Ви немате дела са Господом.“’ Тако би ваши синови могли да учине да наши синови престану да служе Господу.
26Зато смо рекли: ’Хајде да подигнемо себи жртвеник, али не за свеспалнице и кланице’, 27него да он буде сведочанство између вас и нас, и између наших нараштаја после нас, да ћемо служити Господу у његовом присуству са нашим жртвама свеспалницама, кланицама и жртвама мира. Тако ваши синови неће моћи да кажу једног дана нашим синовима: ’Ви немате дела са Господом.’
28Рекосмо: ’Ако то једног дана буду рекли нама или нашим потомцима, ми ћемо им рећи: „Погледајте ову грађевину – верну представу жртвеника Господњег! Њега су наши преци подигли, не за свеспалнице и за кланице, него за сведочанство између нас и вас.“’
29Далеко било од нас да се одмећемо од Господа и да се одвраћамо од њега градећи жртвеник за свеспалнице и кланице мимо жртвеник Господа, Бога нашега, који је пред његовим Пребивалиштем.“
30Кад су Финес свештеник, кнезови заједнице и главари породица Израиљевих, који су били с њим, чули речи које су изговорили синови Рувимови, синови Гадови и синови Манасијини, било им је по вољи. 31Тада рече Финес свештеник, син Елеазаров, синовима Рувимовим, синовима Гадовим и синовима Манасијиним: „Данас смо познали да је Господ међу нама, јер нисте починили ово неверство против Господа. Тако сте избавили Израиљце од руке Господње.“
32Затим су се Финес свештеник, син Елеазаров, и кнезови вратили од синова Рувимових и синова Гадових из земље Галад у земљу хананску к Израиљцима, и поднели им извештај. 33Одговор се свидео Израиљцима, па су благосиљали Бога. Нису више говорили о томе да крену у рат против њих да униште земљу у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
34Синови Рувимови и синови Гадови назваше жртвеник „Сведочанство“, јер рекоше: „Ово је сведочанство међу нама да је Господ наш Бог.“
