前言
1以下是摩西对以色列人说的话。当时以色列人在约旦河东的旷野、疏弗对面的亚拉巴，即巴兰、陀弗、拉班、哈洗录和底撒哈之间。 2从何烈山取道西珥山到加低斯·巴尼亚，需十一天。 3在离开埃及后第四十年的十一月一日，摩西把耶和华的一切吩咐告诉了以色列人。 4那时，他已经打败了希实本的亚摩利王西宏以及盘踞在以得来和亚斯她录的巴珊王噩。 5摩西在约旦河东的摩押讲解律法，说： 6“我们的上帝耶和华在何烈山对我们说，‘你们在这里已经住了多日， 7现在该启程前往亚摩利人的山区、亚拉巴地区、山地、丘陵、南地、沿海一带、迦南和黎巴嫩，直到幼发拉底河。 8看啊，我把那片土地赐给你们了，你们去占领吧，那是耶和华起誓赐给你们祖先亚伯拉罕、以撒、雅各和他们后裔的地方。’
摩西设立首领
9“那时，我对你们说，‘我无法独自承担管理你们的重任， 10因为你们的上帝耶和华使你们人丁兴旺，以致今天人数多如天上的星星。 11愿你们祖先的上帝耶和华使你们人数更增千倍，照祂的应许赐福给你们。 12但我怎能独自担当解决你们问题和争端的重任呢？ 13你们要从各支派中选出有智慧、有见识、受尊重的人，我要立他们做你们的首领。’ 14你们都同意这样的做法。 15于是，我把各支派中有智慧和受敬重的人立为你们的首领，即千夫长、百夫长、五十夫长、十夫长和其他官长，治理你们。 16我吩咐这些官员要聆听案件，公正地审理同胞之间或与外族人之间的诉讼， 17不可偏私，不分贵贱，不惧情面，因为判决来自上帝。如果案件太难，可以交给我处理。 18那时，我把一切当行之事都告诉了你们。
派人打探迦南
19“我们照我们上帝耶和华的吩咐，从何烈山出发，走过你们所见的那大而可怕的旷野，前往亚摩利山区，来到加低斯·巴尼亚。 20我对你们说，‘我们的上帝耶和华赐给我们的亚摩利山区到了。 21看啊，你们祖先的上帝耶和华已把那片土地赐给你们，你们要照着祂的应许去占领那里，不要惧怕，不要气馁。’ 22你们来对我说，‘我们要先派人去打探那地方，回来好告诉我们当走哪条路，当占哪些城。’ 23我同意你们的建议，便从你们当中选出十二人，每支派选一人。 24他们前往山区，到了以实各谷，打探那地方。 25他们带回来一些那里的果子，禀告说，‘我们的上帝耶和华赐给我们的地方很好。’
26“但你们却违背你们上帝耶和华的命令，不肯上去。 27你们在帐篷中埋怨说，‘耶和华憎恨我们，所以才领我们离开埃及，要把我们交在亚摩利人手里，让他们消灭我们。 28我们怎能上去呢？那些弟兄的报告令我们胆战心惊，他们说那里的人比我们高大，城邑雄伟，城墙高达云霄，还有亚衲人在那里。’ 29我对你们说，‘不要惊慌，不要怕他们。 30你们的上帝耶和华必带领你们，为你们争战，正如祂当着你们的面在埃及所行的一样。 31你们在旷野曾目睹你们的上帝耶和华像父亲抱儿子一样，一路把你们抱到这地方。’ 32-33祂为你们开路，为你们找安营的地方，夜间用火柱、白天用云柱为你们引路。尽管如此，你们还是不信靠你们的上帝耶和华。
惩罚叛逆
34“你们的埋怨惹耶和华发怒，祂起誓说， 35‘这邪恶的一代没有一人能看见我起誓要赐给他们祖先的佳美之地， 36只有耶孚尼的儿子迦勒能看见，我必把他所踏之地赐给他和他的后代，因为他全心全意地跟从我。’ 37因为你们的缘故，耶和华也向我发怒，说，‘你也不能进入那片土地， 38但你的助手——嫩的儿子约书亚可以进入。你要鼓励他，因为他将带领以色列承受那片土地。 39你们说你们的子女会被掳去，但这些还不知善恶的孩子都将进入那片土地，我要把那里赐给他们，他们将占领那里。 40而你们要掉头，沿红海的路回到旷野。’
41“于是，你们对我说，‘我们得罪了耶和华，现在我们愿意遵从我们的上帝耶和华的吩咐，上去作战。’你们便各自拿起兵器，以为可以轻易攻占山区。 42但耶和华让我告诉你们，‘不要上去作战，以免被敌人击败，因为耶和华不会与你们同在。’ 43我把耶和华的话转告了你们，但你们不听，违背耶和华的命令，擅自前往山区。 44住在山区的亚摩利人蜂拥出击，打败了你们，从西珥追杀你们，一直追到何珥玛。 45你们回来在耶和华面前哭泣，但耶和华不理会你们的哭声。 46因此，你们在加低斯住了很久。
Увод
1Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави1,1 Арава, или пољана, пустињска равница. насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. 2А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.
3Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. 4Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, 5с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:
6„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. 7Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу1,7 Сефела. и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. 8Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Аврахаму, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’
Постављење вођа
9У то време сам вам рекао: ’Не могу сам управљати вама. 10Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12Како бих, иначе, ја сам могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’
14А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’
15Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18У то време сам вам заповедио све што имате да чините.
Послање ухода
19Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’
22Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’
23Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’
Побуна против Господа
26Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’
29Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’
32Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.
34Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’
37Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’
41Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.
42Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’
43Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.
