民数记 21 – CCB & NSP

Chinese Contemporary Bible (Simplified)

民数记 21:1-35

击败迦南人

1住在南地的迦南亚拉得王听说以色列人取道亚他林而来,就攻打他们,俘虏了一些人。 2以色列人向耶和华许愿说:“要是你将这些人交在我们手中,我们必彻底摧毁21:2 摧毁”希伯来文有“销毁,以示奉献给耶和华”之意。他们的城邑。” 3耶和华答应了他们的祈求,把迦南人交在他们手中,使他们彻底毁灭了迦南人及其城邑。从此,那地方叫何珥玛21:3 何珥玛”意思是“毁灭”。

铜蛇

4以色列人为了绕过以东,便从何珥山出发,沿通往红海的路行进。途中,民众心里烦躁, 5埋怨上帝和摩西说:“你们为什么把我们从埃及带出来,叫我们死在旷野呢?这里无粮无水,我们厌恶这难吃的东西!”

6于是,耶和华派毒蛇进入以色列人中,咬死了许多人。 7他们来找摩西,说:“我们埋怨耶和华和你,犯了罪,求你向耶和华祷告,好叫这些蛇离开我们。”摩西就为他们祷告。 8耶和华对摩西说:“你去造一条蛇挂在杆子上,凡被咬的一望这蛇,就可活命。” 9摩西就造了一条铜蛇,挂在杆子上。被蛇咬的人一望铜蛇,就保住了性命。

前往摩押

10以色列人继续前行,在阿伯安营; 11又从阿伯动身,走到摩押东边的旷野,在以耶·亚巴琳安营; 12又从那里前行,走到撒烈谷安营; 13又从那里出发,走到亚嫩河北岸的旷野安营。那里毗邻亚摩利人的边境,亚嫩河是摩押亚摩利之间的疆界。 14因此,耶和华的战记上说:“苏法哇哈伯亚嫩河谷, 15以及河谷的斜坡——靠近摩押边界并延伸到亚珥城。”

16以色列人又往前走,来到比珥21:16 比珥”意思是“井”。。耶和华曾在那里对摩西说:“把民众招聚起来,我要给他们水喝。” 17当时,以色列人唱了这首歌:

“井啊,涌出水来!

你们要歌颂这口井,

18它是首领挖的,

是民中的贵族掘的,

用令牌和权杖挖掘的。”

他们从旷野前往玛他拿19玛他拿前往拿哈列,从拿哈列前往巴末20巴末前往摩押的谷地,从那里的毗斯迦山顶可以俯视旷野。

击败亚摩利王和巴珊王

21以色列人派使者去见亚摩利西宏,说: 22“请允许我们从贵国经过,我们只走大路,不会踏入田地和葡萄园,也不会喝井里的水,直到走出贵国的土地。” 23西宏拒绝了他们的请求,并招聚军队到旷野攻击他们。两军在雅杂交锋。 24以色列人杀了西宏,占领了他的土地——从亚嫩河到雅博河,远至防守严密的亚扪人边界。 25以色列人攻占了亚摩利人的所有城邑,包括希实本及其周围的村庄,住在其中。 26希实本亚摩利西宏的都城。西宏曾与摩押的先王交战,占领了他所有的领土,远至亚嫩河。 27因此有人作诗说:

“来希实本吧!

重建西宏的城。

28希实本烈焰熊熊,

西宏的城火光冲天,

烧毁摩押亚珥

吞噬亚嫩河的高岗。

29摩押啊,你大祸临头了!

基抹神明的人啊,

你们要灭亡了!

基抹任由自己的儿子逃亡、

女儿被亚摩利西宏掳走。

30但我们击溃了亚摩利人,

希实本一直到底本都被摧毁,

挪法米底巴都沦为废墟。”

31于是,以色列人住在亚摩利境内。 32摩西派人去雅谢打探,然后出兵攻占了雅谢及其周围的村庄,赶走那里的亚摩利人。 33以色列人回师前往巴珊巴珊率全军出动,在以得来迎战以色列人。 34耶和华对摩西说:“不要怕他,因为我已把他及其众民和土地交在你手中。你要像从前对付希实本亚摩利西宏一样对付他。” 35于是,以色列人杀了及其儿子和人民,一个不留,并夺取了他的国土。

New Serbian Translation

4. Мојсијева 21:1-35

Разорење Арада

1Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. 2Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ 3Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма21,3 Место клетог уништења..

Бронзана змија

4Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. 5Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“

6Тада је Господ послао на народ отровне змије21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. 7Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.

8Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.

Пут за Моав

10Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14Зато се каже у Књизи Господњих ратова:

„Вајев код Суфе и арнонски потоци,

15с притокама што допиру до места Ара,

и наслањају се на моавску границу.“

16Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“

17Тада је Израиљ запевао ову песму:

„Покуљај, бунаре! Запојте му:

18Бунар су кнезови ископали,

издубили га великаши народни,

жезлом и штаповима својим.“

Из пустиње одоше у Мантанаин, 19из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.

Ратови против Сихона и Ога

21Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:

22„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“

23Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27Зато песници кажу:

„Дођите у Есевон да се подигне

и утврди Сихонов град!

28Јер сукну огањ из Есевона,

пламен из града Сихоновог,

те прогута Ар моавски

и становнике висина арнонских.

29Тешко теби, Моаве,

пропао си, народе Хамосов.

Своје је синове учинио избеглицама,

а ћерке своје заточеницама

Сихона, цара аморејског.

30И потукосмо их;

пропаде Есевон све до Девона,

опустошисмо их до Нофа

што се пружа до Медеве.“

31Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.

32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.

34Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“

35Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.