暗嫩玷污她玛
1大卫的儿子押沙龙有一个美丽的妹妹，名叫她玛。大卫的另一个儿子暗嫩爱上了她。 2她仍是处女，住在深宫里，暗嫩无法接近她，相思成病。 3暗嫩有一个朋友名叫约拿达，是大卫长兄示米亚的儿子，生性狡猾。 4他问暗嫩：“王子，你为什么一天比一天消沉？能告诉我吗？”暗嫩答道：“我爱上了我兄弟押沙龙的妹妹她玛。” 5约拿达说：“你回去躺在床上装病，你父亲来探望你的时候，你就请求他叫你妹妹她玛来，在你面前预备食物，请她亲手递给你吃。” 6暗嫩就躺在床上装病。王来看他的时候，他便对王说：“请你叫我妹妹她玛来这里，在我面前做两个饼，请她亲自递给我吃。”
7大卫便派人进宫对她玛说：“你去你哥哥暗嫩房里为他预备食物吧。” 8她玛到了哥哥暗嫩的家，暗嫩正躺在床上装病。她拿了面团在他面前揉面做饼，把饼烤熟了。 9她拿着锅在他面前把饼倒出来，但暗嫩却不肯吃。暗嫩命令仆人：“你们全都出去吧！”仆人就都退下了。 10暗嫩对她玛说：“你把食物拿到我的卧房来，亲手递给我吃。”她玛便拿着饼进了她哥哥暗嫩的卧房里， 11服侍他吃饼，暗嫩却抓住她，说：“妹妹，与我同寝吧！” 12她玛说：“哥哥，不要，不要玷污我！在以色列不应当发生这种事，不要做这种恶事。 13你这样叫我怎么见人呢？你在以色列也必遭人唾弃。你可以请求王，他会同意把我许配给你。” 14暗嫩却充耳不闻，因为他力气比她玛大，就把她强奸了。
15事后暗嫩非常憎恨她玛，对她的恨比以前对她的爱还强烈。他对她玛说：“你起来走吧！” 16她玛哀求道：“不要这样对我！你这样做是错上加错。”暗嫩却不听， 17他吩咐随从：“把这女人赶出去，关上门不要让她进来。” 18他的随从就把她玛赶出去，随后锁上了门。那时，她玛穿着彩色的长衣，没有出嫁的公主都穿这种衣服。 19她玛把灰尘撒在头上，撕破身上的彩衣，双手抱着头，一面走一面哭。 20她的哥哥押沙龙问她：“是不是你哥哥暗嫩污辱了你？妹妹，不要声张，他是你哥哥，不要把这件事放在心上。”于是她玛就忧忧郁郁地住在押沙龙家里。
21大卫王听见了这件事以后，非常生气。 22押沙龙没有对暗嫩说一句话，只是心里暗暗地恨他，因为他玷污了妹妹她玛。
押沙龙为妹妹报仇
23两年后，押沙龙的工人在以法莲附近的巴力·夏琐剪羊毛，押沙龙邀请王的众子去那里。 24他去见王，说：“我的工人正在剪羊毛，请王和众臣仆跟我一起去吧。” 25王说：“我儿，我们不必都去打扰你。”押沙龙再三邀请，王还是推辞了，但他为押沙龙祝福。 26押沙龙说：“倘若王不去，求你叫我兄弟暗嫩去吧。”大卫说：“何必要他同去呢？” 27但押沙龙再三恳求，王就让暗嫩和其他王子一同去了。 28押沙龙吩咐仆人说：“你们要留意，当暗嫩喝得正高兴的时候，我叫你们杀他，你们就要动手。不要畏缩，要刚强勇敢！因为这是我的命令。” 29押沙龙的仆人就照命令把暗嫩杀了。王的众子都起来骑上骡子逃走了。
30他们还在路上的时候，有人禀告大卫说：“押沙龙把王子都杀了，无一幸免！” 31王便站起来撕裂衣服，躺在地上。他的臣仆也都撕裂衣服，站在旁边。 32大卫的长兄示米亚的儿子约拿达说：“我主不要以为所有的王子都被杀了，其实只有暗嫩一人死了。自从暗嫩奸污押沙龙的妹妹她玛以来，押沙龙便决定要报仇了。 33所以，我主我王啊，不要相信这消息，不是所有的王子都死了，只有暗嫩一人死了。”
34此时，押沙龙已经逃走了。守卫的人举目瞭望，见有一大群人从山坡上跑来。 35约拿达对大卫王说：“请看，王子们都回来了！正如仆人所言。” 36话刚说完，众王子已经来到他们跟前放声大哭，王和臣仆也哀痛不已。
37-38押沙龙逃到了亚米忽的儿子基述王达买那里，在那里住了三年。大卫王天天为他的儿子暗嫩悲伤， 39后来心情恢复平静，开始想念押沙龙。
Амноново насиље над Тамаром
1А ово се догодило после тога: Авесалом, Давидов син, је имао лепу сестру по имену Тамара. У њу се заљубио Давидов син Амнон.
2Амнон је толико патио да се разболео због своје сестре Тамаре, јер је била девица. Амнону се чинило немогућим да јој учини било шта.
3Али Амнон је имао пријатеља по имену Јонадав, који је био син Давидовог брата Шиме. Јонадав је био веома домишљат човек.
4Он га упита: „Зашто тако венеш из дана у дан, царев сине? Зашто ми не кажеш?“
Амнон му рече: „Заљубио сам се у Тамару, сестру мога брата Авесалома.“
5Јонадав му рече: „Лези у свој кревет и учини се болестан. Кад дође твој отац да те види, ти му реци: ’Дозволи да дође моја сестра Тамара и нахрани ме. Нека припреми јело пред мојим очима, да видим, па ћу јести из њене руке.’“
6Амнон легне и учини се болестан. Кад је цар дошао да га види, Амнон рече цару: „Дозволи да дође моја сестра Тамара и направи пар колача пред мојим очима, па ћу јести из њене руке.“
7Давид посла Тамару у двор и рече: „Иди, молим те, у кућу твога брата Амнона, и припреми му јело.“ 8Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Узела је тесто и умесила колаче пред његовим очима, па их је испекла. 9Затим је узела тепсију и изнела је пред њега, али је он одбио да једе.
Тада Амнон рече: „Нека изађу сви који су код мене!“ Тако су изашли сви који су били код њега. 10Амнон рече Тамари: „Донеси ми јело у собу, па ћу јести из твоје руке.“ Тамара узме колаче које је направила и донесе их своме брату Амнону у собу. 11Кад му је принела да једе, он је зграби и рече јој: „Дођи, сестро моја, лези са мном.“
12Али Тамара му рече: „Немој ме обешчастити, брате мој, јер се тако нешто не ради у Израиљу. Не чини такву срамоту! 13Куда бих ја ишла са својом срамотом? А ти би био као један од безумника у Израиљу. Молим те, стога, говори с царем, јер он ме неће ускратити теби.“ 14Међутим, он није хтео да је послуша, него је свладао и легао с њом.
15Тада је Амнона обузела силна мржња према њој, тако да је мржња према њој била већа од љубави коју је имао за њу. Амнон јој рече: „Дижи се! Одлази!“
16Она рече на то: „Не чини то, јер ће то што ме тераш бити веће зло од онога које си ми учинио.“
Али он није хтео да је послуша, 17него је позвао момка који га је послуживао и рекао му: „Отерај ову од мене! Избаци је и закључај врата за њом!“ 18А она је имала на себи дугачку хаљину с рукавима, какве су носиле цареве ћерке док су биле девојке. 19Тада је Тамара посула главу пепелом, и раздерала дугу хаљину коју је носила; ставила је руку на главу и отишла кукајући путем наглас.
20Њен брат Авесалом је упита: „Да није Амнон, твој брат, био с тобом? Сад, сестро моја, ћути; брат ти је; не узимај то к срцу.“ И тако је Тамара остала осамљена у дому свога брата Авесалома.
21Кад је цар Давид чуо о свему овоме, веома се разгневио. 22Авесалом није рекао Амнону ни реч, ни добру ни лошу. Наиме, Авесалом је мрзео Амнона зато што је обешчастио његову сестру Тамару.
Авесалом освећује Тамару
23Две године касније Авесалом је стригао овце у Вал-Асору код Јефрема, па је позвао све цареве синове. 24Авесалом дође к цару и рече: „Ево, сад се стрижу овце твоме слузи; нека цар и његове слуге изволе да дођу са слугом твојим.“
25Цар одговори Авесалому: „Не, сине мој, немој да идемо сви, да ти не будемо на терет.“ Авесалом га је упорно молио, али он није хтео. Ипак, благословио га је.
26Тада Авесалом рече: „Ако ти нећеш, нека мој брат Амнон пође са нама.“
Цар му рече: „Зашто да иде с тобом?“ 27Но, пошто га је Авесалом упорно молио, послао је Амнона и све цареве синове.
28Тада Авесалом нареди својим момцима: „Пазите! Кад се Амнон развесели од вина, а ја вам кажем: ’Ударите Амнона!’, тада га убијте. Не бојте се! Нисам ли вам ја то заповедио? Будите храбри и јуначни!“
29Авесаломови момци учинише Амнону како им је Авесалом наредио. А сви цареви синови устадоше, узјахаше сваки своју мазгу и побегоше.
30Док су они били на путу, дошла је вест до цара: „Авесалом је побио све цареве синове, те ни један није преживео.“ 31Тада је цар раздерао своју одећу и легао на земљу, и све његове слуге су стајале раздеране одеће.
32Али Јонадав, син Шиме, Давидовог брата, рече: „Нека мој господар не мисли да су побијени сви младићи – цареви синови; мртав је само Амнон. Наиме, Авесалом се зарекао да ће то учинити оног дана кад је Амнон обешчастио његову сестру Тамару. 33Зато нека се мој господар, цар, не узнемирава, мислећи да су сви цареви синови мртви; само је Амнон мртав.“
34Међутим, Авесалом је побегао.
А кад је момак који је осматрао погледао, видео је велико мноштво како иде путем иза њега, падином планине.
35Јонадав рече цару: „Ево, долазе цареви синови; испало је онако како је твој слуга рекао.“
36Тек што је он довршио, дошли су цареви синови и гласно заплакали. Горко су плакали и цар и његове слуге.
37А Авесалом је побегао Талмаји, сину Амијуда, цара гесурског. Давид је, пак, сваки дан жалио за својим сином.
38Пошто је Авесалом побегао у Гесур, остао је тамо три године. 39Кад се утешио због Амнонове смрти, цар је чезнуо за Авесаломом.
