拿单斥责大卫
1耶和华派拿单先知去见大卫。拿单对大卫说：“一座城里有两个人，一个富有，一个贫穷。 2富人拥有许多牛羊， 3穷人除了自己买来养的一只母羊羔以外，什么也没有。他悉心饲养母羊羔，让它跟自己的儿女一起长大，他吃什么，羊也吃什么，他喝什么，羊也喝什么，还睡在他的怀中，就像他的女儿一样。 4一天，富人家中来了客人，他舍不得拿自己的牛羊款待客人，却宰了穷人的羊给客人吃。” 5大卫听后非常愤怒，对拿单说：“我凭永活的耶和华起誓，这人实在该死！ 6他真是没有半点怜悯之心，他必须偿还那穷人四倍！”
7拿单对大卫说：“那人就是你！以色列的上帝耶和华这样说，‘我膏立你做以色列的王，从扫罗手中救你， 8将你主人的家业和妻妾交给你，把以色列和犹大的国权赐给你。倘若还不够，我会再加倍地赐给你。 9你为什么蔑视我的命令，做出我视为可憎的事呢？你借亚扪人的刀杀了赫人乌利亚，把他的妻子据为己有。 10因为你藐视我，把赫人乌利亚的妻子据为己有，从今以后，杀戮流血的事必永不离开你的家。’ 11耶和华说，‘我要在你家中降下灾祸，我要当着你的面把你的妻妾交给你的近臣，他必在光天化日之下与她们行淫。 12你在暗地里做这恶事，我要让这样的恶事当着以色列人的面在光天化日之下临到你。’” 13大卫对拿单说：“我得罪了耶和华。”拿单说：“耶和华已经赦免了你的罪，使你不致死亡。 14但你做的丑事给了仇敌亵渎耶和华的机会，所以你这个孩子必定死。” 15拿单说完，便回家去了。
耶和华击打乌利亚的妻子给大卫生的孩子，使他患重病。 16大卫为这孩子向上帝哀求，并且禁食，他进到里面，整夜躺在地上。 17宫里的老臣在旁边伺候，想要扶他起来，他却不肯，也不肯与他们一同吃饭。 18到了第七日，孩子死了。大卫的臣仆都不敢把这消息告诉他，因为他们心里想：“孩子还活着的时候，我们劝他，他尚且不听，若告诉他孩子死了，他会怎样折磨自己呢？” 19大卫看见他们交头接耳，知道孩子死了，便问他们：“孩子死了？”他们答道：“是的，他死了。” 20大卫听后，便从地上起来，沐浴更衣，抹上香膏，然后到耶和华的殿去敬拜。他回宫以后，吩咐人摆上食物，自己开始用膳。 21他的臣仆诧异地问他：“我们真不明白，孩子还活着的时候，你禁食、哀哭。孩子死了，你反倒起来进食。” 22大卫说：“不错，孩子活着的时候我禁食、哀哭，因为我想也许耶和华会向我开恩，让他活命。 23但现在他既然死了，我禁食又有什么用呢？能让他起死回生吗？我必去他那里，他却不能返回这里了。”
24大卫安慰妻子拔示芭，与她同房，她便生了一个儿子。大卫给孩子取名叫所罗门。耶和华喜爱这孩子， 25祂差遣拿单先知去赐给他一个名字——耶底底亚，意思是耶和华喜爱他。
大卫打败亚扪人
26那时，约押正攻打亚扪人的都城拉巴。 27他派人去向大卫禀告说：“我攻打拉巴，已经占领了城的水源。 28请你赶快带领其余的兵马前来围攻并占领这城，免得我攻取这城以后，人们用我的名字为这城命名。” 29于是，大卫便召集了所有的人去攻打拉巴，攻陷了那城， 30夺取了亚扪王头上的金冠。这金冠重达三十四公斤，上面还镶了宝石，人们将它戴在大卫头上。大卫从城里得到许多战利品， 31又把城里的人带出来，让他们从事锯木、耕田、砍树和做砖的工作。他用同样的方式对待亚扪其他城邑的居民。之后，大卫和全军返回耶路撒冷。
Пророк Натан осуђује Давида
1Господ је послао пророка Натана к Давиду. Кад је дошао к њему, рекао му је: „У једном граду су живела два човека. Један је био богат, а други сиромашан. 2Богаташ је имао веома много ситне и крупне стоке. 3Сиромах није имао ништа осим једног женског јагњета које је купио. Он га је одгојио и оно је расло заједно са њим и његовом децом. Јело је од његове хране, пило из његове чаше и спавало у његовом наручју; било му је као ћерка.
4Једном је богаташу дошао путник. Њему је било жао да узме грло од своје ситне или крупне стоке да угости госта који му је дошао, па је узео сиромахово јагње и зготовио га за човека који му је дошао.“
5Давид се страховито разгневио на тог човека. „Живога ми Господа – рече он Натану – човек који је то учинио заслужује смрт! 6Има да плати четвороструко за јагње зато што је учинио овакву ствар, и није показао самилост.“
7Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Зато говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и избавио сам те из Саулове руке. 8Дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје крило, и дао сам ти дом Израиљев и Јудин. А да ти је то било мало, ја бих ти дао и више. 9Зашто си презрео реч Господњу и учинио што је зло у његовим очима? Посекао си мачем Урију Хетита а његову жену си узео себи за жену. Убио си га мачем Амонаца. 10Због тога се мач никада неће одмаћи од твога дома, јер си ме презрео и јер си узео жену Урије Хетита да ти буде жена.’
11Говори Господ: ’Ево, подижем на тебе невољу из твог дома, па ћу на твоје очи узети твоје жене и дати их твом ближњему, који ће спавати с твојим женама усред бела дана. 12Ти си то учинио тајно, а ја ћу учинити ово пред свим Израиљем усред бела дана.’“
13Давид рече Натану: „Згрешио сам Господу.“
Натан рече Давиду: „Господ ти је опростио грех: нећеш умрети. 14Ипак, пошто си овим делом подстакао непријатеље Господње на презир, сигурно ће умрети син који ти се родио.“
15Потом се Натан вратио својој кући. А Господ удари дете које је Уријина жена родила Давиду, и оно се тешко разболи. 16Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи. 17Старешине његовог дома су стајале око њега настојећи да га подигну са земље, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима.
18Седмога дана је дете умрло. Давидове слуге су се бојале да му јаве да је дете мртво, јер су говорили: „Говорили смо му док је дете било живо, па нас није слушао; како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће неко зло.“
19Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“
Они одговорише: „Умрло је.“
20Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео.
21Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“
22Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ 23Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“
24Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“12,24 Соломон значи мирољубив.. Господ га је волео, 25па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“12,25 Једидија значи Господњи миљеник..
Јоав заузима Раву
26Јоав је напао Раву амонску и заузео царски град. 27Затим је послао гласнике Давиду, рекавши: „Напао сам Раву и заузео градски водовод. 28Стога, скупи сад народ, опколи град и заузми га; иначе ћу ја освојити град, па ће бити назван по мени.“
29Скупивши сав народ, Давид је отишао у Раву, напао је и освојио. 30Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат12,30 Око 34 kg. злата. Ставише је да краси Давидову главу.12,30 Постоје извесне недоумице о значењу јеврејске речи која је овде преведена са Молох, који је био амонско божанство. Круна која се овде спомиње, а која се налазила на глави идола, била је тешка око тридесет четири килограма. Мало је вероватно да би Давид носио тако тешку круну. Други коментатори сматрају да је круна узета с главе равског цара, што такође представља проблем. Најприхватљивије објашњење је да је драги камен с те круне Давид ставио на своју круну. Из града је однео и врло велики плен. 31Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама, а друге је послао да раде у цигланама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
