大卫与亚玛力人交战
1过了两天，大卫率领部下回到洗革拉的时候，发现亚玛力人袭击了南地和洗革拉，攻破了洗革拉城，把全城烧毁， 2并掳走了城内的妇女及所有老少，没有杀任何人。 3大卫和部下来到洗革拉城，看到城被烧毁，妻子儿女都被掳走了， 4便放声大哭，直哭得精疲力尽。 5大卫的两个妻子耶斯列人亚希暖和拿八的遗孀迦密人亚比该也一起被掳走了。 6跟随大卫的人因自己的儿女被掳去，心里很痛苦，商议要用石头打死大卫。大卫深陷困境，但他靠着他的上帝耶和华得到了力量。
7大卫吩咐亚希米勒的儿子亚比亚他祭司把以弗得拿来，亚比亚他就拿给他。 8大卫求问耶和华，说：“我该追赶敌人吗？我能追上他们吗？”耶和华答道：“追赶他们吧，你必能追上他们，救回一切。” 9-10于是，大卫率领六百名部下前去追赶，到了比梭溪，有二百人因为太累而不能过溪，就留在那里。大卫率领其余的四百人继续追赶。
11他们在田野遇见一个埃及人，就把他带到大卫那里。他们给他饼吃，给他水喝， 12还给他一块无花果饼和两个葡萄饼。他吃完后，恢复了体力，因为这人已经三天三夜没吃没喝了。 13大卫问他：“你是谁的仆人？你从哪里来？”他答道：“我是埃及人，是亚玛力人的奴仆。三天前，主人因为我患病把我撇弃了。 14我们袭击了基利提的南方，犹大地区和迦勒南部，还烧毁了洗革拉。” 15大卫又问他：“你可以领我去这些袭击者那里吗？”他答道：“你先凭上帝向我起誓，你不杀我，也不把我交给我的主人，我就带你去。”
16他带着大卫找到那里，见亚玛力人正散布在田野间吃喝狂欢，因为他们从非利士和犹大抢夺了很多财物。 17大卫率领部下从黎明攻打他们，直到次日黄昏。除了四百个青年骑骆驼逃脱外，亚玛力人全军覆没。 18大卫夺回亚玛力人掳去的一切，包括他的两个妻子。 19他尽数夺回了被掳去的男女老少和财物， 20也夺了所有的牛羊。他的部下把这些牛羊赶到自己的牲畜前面，说：“这是大卫的战利品。”
21大卫回到留在比梭溪的那二百名因为太疲乏而没有同去的人那里，他们出来迎接大卫和众随从，大卫也上前问候他们。 22大卫随从中那些不良分子说：“他们没有跟我们一起去打仗，我们抢回来的东西不应分给他们，只让他们带走自己的妻子和儿女就好了。” 23大卫说：“弟兄们，这一切是耶和华赐给我们的，我们不可不分给他们，因为是耶和华保护我们，把敌人交在了我们手里。 24谁能接受你们的说法呢？上阵打仗的和看守装备的应该得到一样的待遇。” 25从那天开始，大卫就把这原则定为以色列的律例和典章，沿用至今。
26大卫来到洗革拉，把部分战利品送给他的朋友——犹大的长老们，说：“这些礼物是从耶和华的敌人那里夺来送给你们的。” 27大卫把礼物送给住在伯特利、南地的拉末、雅提珥、 28亚罗珥、息末、以实提莫、 29拉哈勒、耶拉篾和基尼各城、 30何珥玛、歌拉珊、亚挞、 31希伯仑以及他和部下所到之处的人。
Давид ослобађа Амаличке заробљенике
1Давид и његови људи стигли су трећега дана у Сиклаг, након што су Амаличани извршили упад у Негев и Сиклаг. Напали су Сиклаг и спалили га. 2Заробили су жене и оне који су били у граду, младо и старо; нису убили никога, него су их одвели и отишли својим путем.
3Кад је Давид са својим људима ушао у град, видео је да је град спаљен, и да су њихове жене, синови и ћерке заробљени. 4Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. 5Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. 6Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.
7Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. 8Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“
Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“
9Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. 10Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора.
11Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. 12Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде.
13Давид га упита: „Чији си и одакле си?“
Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. 14Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“
15Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“
16А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. 17Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. 18Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. 19Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. 20Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“
21Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их.
22Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ 23Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. 24Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ 25Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана.
26Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“
27То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; 28Ароиру, Сифмоту, Естемоји; 29и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; 30у Орми, Вор-Асану, у Атаху, 31у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.
