保罗论自己的职分
1你们以为我在你们中间的时候很温和，不在你们中间的时候却很严厉。如今，我保罗以基督的谦卑和温柔亲自劝你们： 2我去的时候，请不要逼我这样严厉地对待你们，我的严厉是用来对付那些说我凭血气行事的人。 3因为我虽然活在血肉之躯里，但在属灵的争战上，却不是凭血气之勇。 4我们争战的兵器不是属血气的，乃是从上帝而来的能力，可以摧毁坚固的营垒， 5击破一切的谬论和阻碍人们认识上帝的骄傲言论，夺回被掳去的心思意念，使其顺服基督。 6等你们完全顺服主后，我们就要惩罚那些叛逆的人。
7你们只会看事情的表面。如果有人相信自己属于基督，他就应该再想一想，我们跟他一样也是属于基督的。 8因为主赐给我们权柄是为了造就你们，不是为了毁坏你们，就算我为这权柄稍微夸口，也不会感到羞愧。 9我不想你们认为我写信是要威吓你们。 10因为有人说：“他信中的话有分量，很严厉，他本人却软弱无能，言语粗俗。” 11说这话的人要留心：我们不在你们那里的时候，在信上怎么说，与你们见面时也会怎么做。
12我们不敢和那些自我推荐的人相提并论！他们以自己的尺度衡量自己，自我比较，实在不明智！ 13但我们并非漫无边际地夸口，而是在上帝为我们定下的范围之内夸口，你们也包括在这范围之内。 14其实把你们包括在我们夸口的范围之内一点都不过分，因为我们曾把基督的福音传到你们那里。 15我们没有超出范围拿别人辛劳的成果夸口，只盼望随着你们信心的增长，我们的范围也得到极大的扩展， 16使我们可以把福音传到你们以外的地方，而不是在别人的工作范围内拿别人的成就夸口。 17“要夸耀，就当夸耀主的作为。” 18因为，蒙悦纳的是主所称许的人，而不是自我称许的人。
Павле брани своје апостолство
1Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим 2и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. 3Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. 4Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања 5и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. 6Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.
7Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. 8Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. 9Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. 10Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ 11Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.
12Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. 13Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. 14Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. 15Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, 16те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. 17Него:
„Ко хоће да се хвали,
нека се хвали Господом.“
18Наиме, није ваљан онај који сам себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.
