爱的真谛
1即使我能说人类和天使的各种语言，如果没有爱，我不过像咣咣作响的锣和钹。 2即使我能做先知讲道，又明白各样的奥秘，而且学问渊博，甚至有移开山岭的信心，如果没有爱，我仍然算不了什么。 3即使我倾家荡产周济穷人，甚至舍己捐躯任人焚烧，如果没有爱，对我也毫无益处。
4爱是恒久忍耐，又有恩慈；爱是不嫉妒，不自吹自擂，不骄傲自大， 5不轻浮无礼，不自私自利，不轻易动怒，不怀怨记恨， 6不喜爱不义，只喜爱真理； 7凡事能包容，凡事有信心，凡事有盼望，凡事能忍耐。
8爱永不止息。然而，先知讲道的恩赐终会过去，说方言的恩赐也会停止，学问也将成为过去。 9我们现在知道的有限，讲道的恩赐也有限， 10等那全备的来到，这一切有限的事都要被废弃。
11当我是小孩子的时候，我的思想、言语和推理都像小孩子，长大后，我就把一切幼稚的事丢弃了。 12如今我们好像对着镜子观看影像，模糊不清，但将来会看得真真切切13:12 “看得真真切切”希腊文是“面对面”。。现在我所知道的有限，但将来会完全知道，如同主知道我一样。
13如今常存的有信、望、爱这三样，其中最伟大的是爱。
Химна љубави
1Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. 2И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. 3Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.
4Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, 5не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, 6не радује се неправди, а радује се истини, 7све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; 8љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. 9Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. 10А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. 11Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. 12Сада видимо нејасно, као у огледалу13,12 Огледала у древна времена се нису правила од истог материјала као данас, већ од фино обрађеног и изглачаног метала. Одраз који је такво огледало давало није био јасан као у модерним огледалима., а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и сам себи познат.
13А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.
