犹大王亚哈斯
1亚哈斯二十岁登基，在耶路撒冷执政十六年。他没有效法他祖先大卫做耶和华视为正的事， 2反而步以色列诸王的后尘，又铸造巴力神像。 3他不但在欣嫩子谷烧香，还效法耶和华在以色列人面前赶走的外族人的可憎行径，焚烧自己的儿子作祭物。 4他还在丘坛、山冈和绿树下献祭烧香。
与亚兰和以色列交战
5因此，他的上帝耶和华把他交在亚兰王手中，亚兰王就打败他，把他的许多人民掳到大马士革。他也被交在以色列王手中，损失惨重。 6利玛利的儿子比加一天之内杀了犹大十二万勇士，因为他们背弃了他们祖先的上帝耶和华。 7以法莲的勇士细基利杀了王子玛西雅、宫廷总管押斯利甘和宰相以利加拿。 8以色列军队从他们的犹大同胞中掳走了二十万妇孺，同时也将大量战利品带回撒玛利亚。
俄德先知
9撒玛利亚有一位耶和华的先知名叫俄德，他出城去迎接班师回来的军队，说：“看啊，你们祖先的上帝耶和华向犹大发怒，才将他们交在你们手中。你们竟怒气冲天，对他们大加杀戮。 10现在你们竟还想让犹大和耶路撒冷的男女做你们的仆俾。你们岂不也得罪你们的上帝耶和华吗？ 11你们还是听我的忠告，释放你们掳来的同胞，让他们回去吧！因为耶和华的烈怒已经临到你们了。”
12约哈难的儿子亚撒利雅、米实利末的儿子比利迦、沙龙的儿子耶希西迦和哈得莱的儿子亚玛撒四位以法莲族长起来阻挡从战场回来的军队， 13说：“你们不可把这些俘虏带进来，我们的罪已经够重了，耶和华的烈怒已经临到以色列人，不要再得罪耶和华，加重我们的罪恶了。” 14于是，士兵们便把俘虏和战利品交给众首领和民众。 15那些以法莲族长就上前照顾俘虏，从战利品中拿出衣服和鞋子给那些赤身露体的俘虏穿上，供应他们吃喝，又给他们的伤口抹上油，让软弱的骑驴。他们把所有的俘虏送到棕树城耶利哥他们的亲族那里，随后返回撒玛利亚。
亚哈斯向亚述王求援
16那时，亚哈斯王派人到亚述王那里求援。 17原来以东人又来攻打犹大，掳掠民众。 18非利士人也入侵丘陵和犹大南方的城镇，攻占了伯·示麦、亚雅仑、基低罗，以及梭哥、亭拿、瑾锁和三城周围的村庄，并住在那里。 19耶和华使犹大衰微，因为以色列王28:19 “以色列王”这里可能指统治犹大的王，而非统治北国以色列的王。亚哈斯在犹大肆无忌惮，悖逆耶和华。 20亚述王提革拉·毗列色来到犹大后，不但不救他，反而压迫他。 21亚哈斯从耶和华的殿里、王宫和官员家中取财宝送给亚述王，但无济于事。
亚哈斯的恶行
22亚哈斯在患难时越发悖逆耶和华， 23竟去祭拜打败他的大马士革人的神明，说：“既然亚兰王的神明帮助了亚兰人，我要向这些神明献祭，以便它们帮助我。”但那些神明导致了他和全体以色列人的灭亡。 24亚哈斯将耶和华上帝殿里的器皿收集起来打碎，封锁殿门，并在耶路撒冷的每个角落为自己设立祭坛。 25他还在犹大各城建立丘坛，向其他神明烧香，惹他祖先的上帝耶和华发怒。 26亚哈斯其他的事及所作所为自始至终都记在犹大和以色列的列王史上。 27亚哈斯与祖先同眠后，葬在耶路撒冷城中，但没有葬在以色列的王陵。他儿子希西迦继位。
Ахаз, цар Јуде
1Ахазу је било двадесет година кад се зацарио. Владао је шеснаест година у Јерусалиму. Није чинио што је право у Господњим очима, као његов праотац Давид. 2Ишао је путевима израиљских царева и чак је ливене идоле направио за Вале. 3Кадио је у долини Вен-Еном и спалио своје синове у огњу, по одвратним обичајима народа које је Господ истерао пред Израиљцима. 4Приносио је жртве на узвишицама и брдима, и под сваким зеленим дрветом.
5И предаде га Господ, Бог његов, у руке арамејском цару. Они су га поразили и ухватили његове људе. Велику су групу заробљеника одвели у Дамаск.
Цар је још допао руку израиљском цару који га је страховито разорио. 6Фекај, Ремалијин син, је у Јуди смакнуо стотину двадесет хиљада одважних људи у једном дану, зато што су заборавили Господа, Бога својих отаца. 7А Зихрије Јефремовац, храбри јунак, смакнуо је царевог сина Масију, старешину двора Азрикама и Елкану који је други до цара. 8Још су Израиљци заробили од својих сународника две стотине хиљада жена, синова и ћерки. Покупили су од њих силан плен и однели га у Самарију.
9Тамо је био Господњи пророк по имену Одид. Он је изашао пред војску која је дошла у Самарију и поручио им: „Ево, гнев је Господа, Бога твојих отаца, на Јуди! Он их је дао у ваше руке и ви сте их смакнули у бесу који је досегнуо небеса. 10И сад намеравате да народ Јуде и Јерусалима потчините као робове и робиње за себе. А зар нисте баш ви згрешили Господу, свом Богу? 11Зато ме послушајте и вратите заробљенике које сте заробили међу својим сународницима, јер је пламен Господњег гнева над вама.“
12Тада су устали људи, старешине Јефремових синова – Азарија, син Јоананов; Варахија, син Месилемотов; Језекија, син Салумов и Амаса, син Адлајев – против оних који су долазили из рата. 13Рекли су им: „Не смете да доводите заробљенике овамо јер је на нама грех пред Господом. Зар намеравате још и да додате нашим кривицама и нашим гресима? Велики је наш грех и пламен гнева је над Израиљем.“
14Тако су војници оставили заробљенике и плен пред главаре и сав збор. 15Устали су људи који су били поименце задужени, па су прихватили заробљенике. Обукли су све голе, јер су узели од плена и обукли их. Обули су их и нахранили, дали су им да пију, помазали су их. Повели су на магарцима све онемоћале па су их однели у Јерихон, у град палми, код њихове родбине, а онда су се вратили у Самарију.
16У то време цар Ахаз је послао позив асирским царевима да му помогну. 17Јер, Едомци су поново дошли, поразили су Јуду и одвели заробљенике. 18И Филистејци су провалили у градове равнице и Негев у Јуди. Освојили су Вет-Семес, Ајалон, Гедирот и Сокот са њиховим селима; па Тимну и Гимзон са њиховим селима. Потом су се тамо и настанили. 19Господ је понизио Јуду због Ахаза, израиљског цара, који је дозволио раскалашност у Јуди и згрешио неверством према Господу. 20А асирски цар Тиглат-Пилесер је дошао на њега и задавао му невоље уместо да му помогне. 21Ахаз је опљачкао Дом Господњи, царев двор и куће главара, и то дао асирском цару, али му није било помоћи.
22А за време док је био у невољи чинио је још гора зла против Господа. Такав је био цар Ахаз. 23Жртвовао је боговима Дамаска који су га поразили, и још је рекао: „Арамејским царевима су помогли њихови богови. И ја ћу им жртвовати па ће и мени да помогну.“ Тако су они постали узрок пада и за њега и за сав Израиљ.
24Ахаз је сакупио посуђе Дома Божијег и разбио га. Затворио је врата Дома Господњег и за себе је на сваком углу у Јерусалиму направио жртвенике. 25Баш у сваком граду Јуде је начинио узвишице да кади другим боговима. Тако је разгневио Господа, Бога својих отаца.
26Остала његова дела, од првог до последњег, и сви његови путеви, записани су у Књизи Јудиних и израиљских царева. 27Кад се Ахаз упокојио са својим прецима, сахранили су га у граду, у Јерусалиму, али га нису положили у гробнице израиљских царева. На његово место се зацарио његов син Језекија.
