以利沙帮助穷寡妇
1有一个先知的妻子哀求以利沙说：“你仆人——我丈夫怎样敬畏耶和华，你是知道的。如今他去世了，债主来取我的两个孩子做奴隶。” 2以利沙问她：“我该怎样帮你呢？告诉我，你家里有什么？”妇人答道：“婢女家什么也没有，只有一瓶油。” 3以利沙说：“你去向所有的邻居借空器皿，要尽量多借一些。 4然后回家关上门，你和你儿子在屋里把那瓶油倒在所有借来的器皿中，装满的放在一边。” 5于是，妇人辞别以利沙，回去后把自己和儿子关在屋里，儿子递给她器皿，她就倒油。 6器皿都装满了，她对儿子说：“再拿个器皿给我。”儿子说：“已经没有了。”这时，油止住了。 7妇人将经过告诉上帝的仆人，上帝的仆人对她说：“你去把油卖了还债，你们母子可以用剩下的钱度日。”
以利沙和书念妇人
8一天，以利沙路过书念，那里一位富有的妇人挽留他吃饭。此后以利沙每次路过那里，总到她家里吃饭。 9那妇人对丈夫说：“我看常路过我们这里的这位是上帝圣洁的仆人。他常路过我们这里， 10不如我们在房顶上给他盖一间小屋，里面放床、桌子、椅子和灯。这样，他来我们家时，可以在那里休息。”
11一天，以利沙又到了那里，便在那间小屋里休息。 12以利沙吩咐仆人基哈西去请书念的妇人。她来了，站在以利沙面前。 13以利沙吩咐基哈西说：“你对她说，‘你为我们费了不少心，我们该为你做些什么呢？要不要我们在王或元帅面前为你说些好话呢？’”她答道：“我在本族中安居无事。” 14以利沙问基哈西：“我们能为她做什么呢？”基哈西说：“她没有儿子，丈夫也已经老了。” 15以利沙说：“你再去请她来。”她来了，站在门口。 16以利沙对她说：“明年这时候，你必抱一个儿子。”她说：“上帝的仆人，我主啊，不要骗我。” 17那妇人果然怀了孕，在第二年的那时候生了一个儿子，应验了以利沙对她说的话。
18孩子渐渐长大。一天，他到收割的人那里找他父亲。 19突然，他对他父亲喊道：“我的头啊！我的头啊！”他父亲见状，立刻吩咐仆人抱他到他母亲那里。 20仆人把他抱起来，送到他母亲那里。孩子坐在母亲的膝上，到中午就死了。 21他母亲上楼把他放在上帝仆人的床上，关上门出来。 22她叫来丈夫，对他说：“请你预备一个仆人和一头驴，我好赶快去见上帝的仆人，然后返回来。” 23她丈夫说：“今天不是朔日4:23 “朔日”即每月初一。，也不是安息日，你为什么要去见他？”妇人说：“平安无事。” 24她骑上驴，对仆人说：“快走吧！我不吩咐你，就不要慢下来。”
25她就去迦密山见上帝的仆人。上帝的仆人远远望见她，就对仆人基哈西说：“你看，书念的妇人来了！ 26你跑去迎接她，问问她和她的丈夫与孩子都好吗。”
妇人对以利沙的仆人说：“一切都好。”
27可是，她上山见到上帝的仆人后，就抱住他的脚。基哈西想要推开她，但上帝的仆人说：“由她吧！因为她心里非常痛苦。耶和华没有告诉我发生了什么事。” 28妇人说：“我何尝向我主求过儿子呢？我不是对你说不要骗我吗？” 29以利沙吩咐基哈西：“你要束上腰带，拿着我的杖去她家。路上不论遇见谁，都不要问候他。有人问候你，也不要作答。去把我的杖放在孩子脸上。” 30孩子的母亲说：“我凭永活的耶和华和你的性命起誓，你若不同去，我决不离开你。”于是，以利沙跟她同去。 31基哈西先赶到，把杖放在孩子脸上，可是孩子一点动静也没有。他就回去找以利沙，路上碰见他，便说：“孩子还没醒过来。”
32以利沙进了屋子，看见孩子死了，躺在床上， 33就关上门，向耶和华祈祷。 34祷告后，他上床伏在孩子身上，口对口，眼对眼，手对手，孩子的身体渐渐变暖了。 35然后，以利沙起来在房内来回走了一趟，又上床伏在孩子身上。孩子打了七个喷嚏，便睁开了眼睛。 36以利沙叫基哈西请那妇人来。妇人来了，以利沙对她说：“把你儿子抱走吧。” 37妇人进来，在以利沙脚前下拜，然后抱起儿子出去了。
用面粉解毒
38以利沙回到吉甲，那里正闹饥荒。一群先知坐在他面前，他吩咐仆人把一口大锅放在火上给他们煮汤。 39有个先知到田间摘野菜，看见一棵野瓜藤，便摘了一兜野瓜回来，切碎了放进锅里，却不知道那是什么瓜。 40汤煮好后倒出来给众人喝，他们刚喝了一点，就叫道：“上帝的仆人啊，汤里有毒！”他们都不敢喝了。 41以利沙说：“拿点面粉来。”他把面粉撒在锅里，说：“倒出来给众人喝吧。”于是，汤里没有毒了。
用二十个饼喂饱百人
42从巴力·沙利沙来了一个人，他带了二十个用初熟大麦做的饼和一些麦穗送给上帝的仆人。上帝的仆人说：“分给众人吃吧。” 43仆人说：“这些怎么够一百人吃呢？”以利沙说：“你只管分给众人吃。因为耶和华说，‘众人都能吃饱，并且还会剩下。’” 44于是，仆人将食物摆在众人面前，他们都吃饱了，果然还有剩余，正如耶和华所言。
Јелисеј и удовичино уље
1Жена једног од пророчких синова завапи Јелисеју: „Твој слуга је умро а ти знаш да се твој слуга бојао Господа. А сад је дошао зајмодавац да одведе моја два сина да му буду робови.“
2Јелисеј јој одговори: „Шта да урадим за тебе? Шта имаш у кући?“
Она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући осим једног крчага уља.“
3Он јој рече: „Иди и позајми празне посуде од свих својих суседа; нека их не буде мало. 4Затим уђи и затвори врата за собом и за својом децом, па наливај уље у све те посуде; и како се који напуни, ти га склони.“
5Она оде од њега, затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој доносили посуде, а она је наливала у њих. 6Кад су све посуде биле пуне, она рече свом сину: „Донеси ми још посуда.“
Али он јој рече: „Нема више посуда.“ Тада је уље стало.
7Она дође и рече то човеку Божијем, а он јој рече: „Иди, продај уље и подмири свој дуг; ти и твоји синови ћете живети од онога што остане.“
Јелисеј и Сунамка
8Једног дана је Јелисеј пролазио кроз Сунем. Тамо је живела једна богата жена, која га је молила да једе код ње. И тако, кад год је пролазио, свраћао би тамо на обед. 9Она рече свом мужу: „Ево, знам да је човек који стално пролази овуда свети Божији човек. 10Хајде да му направимо малу собу на крову, и да му наместимо лежај, сто, столицу, и свећњак, да се смести тамо кад год сврати код нас.“
11Једног дана кад је дошао, отишао је у горњу собу и легао тамо. 12Он рече своме слузи Гијезију: „Позови ону Сунамку.“ Кад ју је позвао, она је стала пред њега. 13Тада му рече: „Ево, бацила си се у толику бригу због нас. Шта да учинимо за тебе? Хоћеш ли да се заузмемо за тебе код цара, или заповедника војске?“
Она одговори: „Живим међу својим народом.“
14Јелисеј упита: „Шта би могло да се учини за њу?“
Гијезије рече: „Она нема сина, а муж јој је стар.“
15Јелисеј рече: „Позови је.“ Кад ју је позвао, стала је на врата. 16Тада јој је рекао: „Догодине у ово време држаћеш сина у наручју.“
Она рече: „Нека мој господар, човек Божији, не заварава своју слушкињу.“
17Ипак, жена је затруднела и родила сина догодине у то време, као што јој је Јелисеј рекао.
18Дете је порасло. Једног дана је отишао своме оцу са жетеоцима. 19Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“
Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“ 20Он га је понео и донео га његовој мајци. Он је седео у њеном крилу до поднева, а затим је умро. 21Тада је отишла и положила га на кревет човека Божијег. Затим је затворила врата за собом и изашла.
22Онда је позвала свога мужа и рекла: „Пошаљи ми, молим те, једног момка и једног магарца, да брзо одем код човека Божијег и да се вратим.“
23Он је упита: „Зашто данас хоћеш да идеш код њега? Није ни младина, ни субота.“
Она рече: „Све је у реду.“
24Кад је оседлала магарца, рекла је момку: „Поведи, и крећи! Не успоравај ради мене, осим ако ти кажем.“ 25Она оде и дође к човеку Божијем на гору Кармил.
Кад ју је човек Божији видео издалека, рекао је своме слузи Гијезију: „Ено оне Сунамке! 26Пожури јој сад у сусрет и питај је: ’Јеси ли добро? Да ли ти је муж добро? Да ли ти је дете здраво?’“
Она рече: „Све је у реду.“
27Кад је дошла к човеку Божијем на гору, ухватила се за његове ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али му човек Божији рече: „Пусти је, јер јој је душа огорчена, а Господ је то сакрио од мене; није ми рекао.“
28Она рече: „Јесам ли тражила сина од мога господара? Зар ти нисам рекла: ’Не обмањуј ме!’?“
29Јелисеј рече Гијезију: „Опаши се, узми мој штап и иди. Ако те неко сретне, не поздрављај га, а ако те неко поздрави, не одговарај му. Затим стави мој штап дечаку на лице.“
30Дечакова мајка рече: „Живога ми Господа и твога ми живота, нећу те оставити.“ Тако он устане и пође за њом.
31А Гијезије пође испред њих и стави штап на дечаково лице, али није било ни гласа, ни знака живота. Он се врати. Кад се срео с Јелисејем рекао му је: „Дечак се није пробудио.“
32Јелисеј уђе у кућу, а оно, на његовој постељи лежи мртав дечак. 33Пошто је ушао, затворио је врата пред оно двоје, па се помолио Господу. 34Онда је стао на постељу, легао на дечака, и метнуо своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, и своје дланове на његове дланове. И док је тако био испружен над дечаком, угрејало се дечаково тело. 35Затим је устао и прошетао се горе-доле по кући, па је стао на постељу и испружио се над дечаком. Тада дечак кихну седам пута и отвори очи. 36Затим позва Гијезија и рече: „Позови ону Сунамку.“ Он је позва. Кад је дошла к њему, он јој рече: „Узми свога сина.“ 37Она уђе, паде пред његове ноге, поклони му се до земље, узе свога сина и изађе.
Смрт у лонцу
38Јелисеј се вратио у Галгал. А била је глад у земљи. Док су пророчки синови седели пред њим, он рече своме слузи: „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“
39Један од њих оде у поље да набере биља и нађе дивљу лозу. Набрао је с ње дивљих плодова и њима напунио свој плашт. Кад се вратио, насекао их је у лонац с варивом, не знајући какви су. 40Налију они чорбу људима, али чим су почели да једу, почну да вичу, говорећи: „Смрт је у лонцу, човече Божији!“ И нису могли да једу.
41Он рече: „Дајте брашно овамо!“ Онда је бацио брашно у лонац и рекао: „Наспите народу да једе.“ И ништа више штетног није било у лонцу.
Јелисеј храни стотину људи
42Неки човек дође из Вет-Салиса и донесе човеку Божијем двадесет јечмених хлебова од првине плодова, и нешто свежег класја жита у торби. Рекао је: „Дај људима да једу.“
43Његов слуга рече: „Како да изнесем ово пред стотину људи?“
Јелисеј рече: „Дај народу да једе, јер говори Господ: ’Јешће и преостаће.’“ 44Тада је изнео пред њих, па су јели, и још им је остало, по речи Господњој.
