天粮
1以色列全体会众从以琳出发，来到以琳和西奈中间的汛旷野，时值他们离开埃及后的第二个月的十五日。 2以色列全体会众在旷野向摩西和亚伦发怨言说： 3“我们还不如当初在埃及就死在耶和华手中。在那里，我们至少可以围在肉锅旁吃个饱。现在，你把我们带到旷野来，是要叫全体会众饿死在这里吗？”
4耶和华对摩西说：“我要从天上降下食物给你们。百姓可以每天出去拾取他们当天所需的分量，这样我就可以试验他们是否遵行我的训诲。 5到第六天，他们要比平时多拾取一倍，好够两天的分量。” 6摩西和亚伦对以色列百姓说：“今天晚上你们就知道把你们从埃及领出来的是耶和华。 7明天早上，你们会看见祂的荣耀，因为祂听见了你们向祂所发的怨言。我们算什么，你们何必埋怨我们？ 8耶和华听见你们发的怨言了，晚上祂必给你们肉吃，早晨再给你们饼吃。我们算什么？你们埋怨的其实不是我们，而是耶和华。” 9摩西对亚伦说：“你去叫以色列全体会众到耶和华面前来，因为祂已听见他们的怨言。” 10亚伦对以色列全体会众说话的时候，他们向旷野远望，果然看见耶和华的荣光在云彩中显现。 11耶和华对摩西说： 12“我已经听见以色列人的怨言。你告诉他们，‘到了黄昏，你们就会有肉吃，早晨就会有饼可以吃饱，这样你们就知道我是你们的上帝耶和华。’”
13到了黄昏，果然有许多鹌鹑飞来，把营地都遮盖了。到了早晨，营区四周的地上布满露水， 14露水蒸发以后，旷野便出现一层薄薄的、像白霜的东西。 15以色列人见了，不知道是何物，便彼此议论说：“这是什么？”摩西对他们说：“这就是耶和华给你们的食物。 16耶和华吩咐你们要按自己和家人的食量来拾取，每人约拾取两升。”
17于是，以色列人遵命而行，有些拾的多，有些拾的少。 18后来，他们用俄梅珥16:18 “俄梅珥”，量器，约“两升”。量的时候，就发现多拾的没有剩余，少拾的也没有缺乏，刚好是每人所需要的量。 19摩西又吩咐他们说：“你们所拾取的，不可留到早晨！” 20可是，有的人不听，留了一些。到第二天早上，食物已腐烂生虫，发出恶臭，摩西就向他们发怒。 21于是，百姓每天早晨出营拾取食物，各人按着所需分量拾取，到太阳升起后，食物就融化了。 22到第六天，他们就拾取双倍的分量，也就是每人四升。会众的首领来禀告摩西， 23摩西对他们说：“耶和华说，‘明天是安息日，是向耶和华守的圣安息日。你们要把一切食物预备好，或烤或煮，吃剩的可以留到明天。’” 24百姓就照摩西的吩咐，把吃剩的食物留到第二天早晨，食物没有发臭生虫。 25摩西对他们说：“你们今天就吃这些吧，因为今天是耶和华的安息日，地上不会有食物让你们拾取。 26你们有六天可以拾取食物，但第七天是安息日，没有食物可以拾取。” 27到了第七天早晨，有些人仍然出去要拾取食物，结果什么也找不到。 28耶和华对摩西说：“你们到什么时候才肯遵行我的诫命和吩咐呢？ 29要知道，耶和华已将安息日赐给你们，所以第六天我会赐你们双倍的食物。第七天，人人都要留在营中，不许外出。” 30于是，百姓在第七天休息。
31以色列人称这种食物为吗哪，它形状像芫荽的种子，白色，味道像用蜜糖制成的薄饼。 32摩西说：“以下是耶和华的吩咐，‘把两升的吗哪存留起来，直到世世代代，以便你们的子子孙孙可以看见上帝带你们离开埃及时在旷野赐给你们的食物。’” 33于是，摩西吩咐亚伦：“拿个罐子盛满两升的吗哪，放在耶和华面前，留到世世代代。” 34亚伦便照耶和华给摩西的吩咐，把吗哪放在约柜前保存起来。 35以色列百姓就在旷野吃了四十年的吗哪，直到他们到达有人烟的迦南为止。 36一俄梅珥等于十分之一伊法。
Мана и препелице
1Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11Тада Господ рече Мојсију: 12„Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?16,15 Ово је прво спомињање мане – хлеба с неба, које заправо на изворном језику звучи попут питања Шта је ово? и очигледна је игра речи.“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер16,16 Гомер је мера која је износила нешто више од два литра. за сваког члана у своме шатору.“
17Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. 22Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. 23Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“
24Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. 25Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. 26Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“
27Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30Тако се народ одмарао седмога дана.
31Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34Арон је положио ману пред Сведочанство16,34 Сведочанство је било у Ковчегу у коме су се чувале десет заповести урезане на каменим плочама. на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
36(Гомер је десети део ефе.)
