过红海
1耶和华对摩西说： 2“你吩咐以色列人改变方向，在比·哈希录附近的海边扎营，在红海和密夺之间，对面是巴力·洗分。 3法老必定以为你们走迷了路，被困在旷野。 4我要使法老的心刚硬，使他派兵追赶你们。我要在法老和埃及军兵身上得到荣耀，好叫埃及人知道我是耶和华。”于是，以色列人依言而行。
5有人向埃及王报信，说以色列百姓逃走了。法老和他的臣仆便改变主意，说：“我们怎么可以让以色列人就这样离开我们，不再服侍我们呢？” 6法老便吩咐人预备战车，他亲自领军， 7率领埃及所有的战车，包括六百辆最精锐的战车，每辆车上都有战车长。 8耶和华使法老的心刚硬，法老就追赶毫无惧色地离开埃及的以色列人。 9埃及大军的战车骑兵倾巢而出，沿着海边追赶，在巴力·洗分对面的比·哈希录附近追上了正在那里安营的以色列人。
10以色列人看见法老大军追了上来，非常害怕，便呼求耶和华。 11他们对摩西说：“难道埃及没有坟地，要你带我们出来死在旷野吗？为什么要带我们离开埃及呢？ 12我们对你说过，别管我们，就让我们服侍埃及人吧。服侍埃及人总比死在旷野好啊！” 13摩西对百姓说：“你们不用害怕，站稳了，看耶和华用什么方法解救你们。你们再也看不到你们今天看到的埃及人了。 14耶和华必为你们争战，你们要保持镇静。” 15耶和华对摩西说：“为什么向我呼求呢？吩咐以色列人往前走吧。 16你举手向海伸出手杖，把海水分开，以色列人可以从中间的干地走过去。 17我要使埃及人的心刚硬，他们会紧追不舍，跟着你们走进海底。我要在法老及其大军、战车和骑兵身上得到荣耀。 18当我在法老及其战车和骑兵身上得到荣耀时，埃及人就知道我是耶和华。”
19这时，在以色列人前面领路的上帝的天使，转到百姓后面，云柱也随着移到后面立住。 20云柱停在埃及军队和以色列人的中间，埃及军队这边一片黑暗，以色列人那边却有光，双方整夜都无法接近对方。
21摩西向海伸出手，耶和华便整夜用强劲的东风吹退海水，将海底变成干地。海水分开后， 22以色列人踏着干地走入海中，海水如两道墙立在他们左右。 23法老的军兵车马紧追不舍，都跟着下到海中。 24到了破晓时分，耶和华从云柱火柱中俯视埃及军队，扰乱他们的队伍。 25祂使他们战车的轮子脱落，难以前行。于是，埃及人说：“我们逃命吧，因为耶和华在帮助以色列人对付我们！”
26耶和华对摩西说：“你向海伸出手，使海水回流，淹没埃及军队。” 27天刚亮的时候，摩西向海伸出手，海水便复原。埃及人纷纷向岸上逃命，耶和华却使大水把他们卷回海中。 28海水回流，法老的战车和人马都淹没在大海之中，全军覆没。 29全体以色列人却在干地上走过红海，海水在他们两边筑成水墙。 30那天，耶和华就这样从埃及人手中拯救了以色列人。后来，以色列人还看见埃及人的尸体横在海边。 31以色列百姓亲眼看见耶和华怎样以大能对付埃及人，他们就敬畏耶和华，又信服祂和祂的仆人摩西。
1Господ рече Мојсију: 2„Реци Израиљцима нека се врате и утаборе пред Пи-Хахиротом између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефона. Утаборите се насупрот овом месту, уз море. 3Фараон ће рећи: ’Израиљци бесциљно тумарају земљом; опколила их је пустиња.’ 4Но, ја ћу отврднути срце фараону, и он ће кренути у потеру за њима. Међутим, ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском. Тада ће Египћани знати да сам ја Господ.“ Израиљци тако и учине.
5Кад су египатског цара известили да је народ побегао, фараон и његови дворани се предомисле о народу. Рекоше: „Шта то учинисмо! Пустили смо Израиљце и они нам неће више робовати!“ 6Зато је упрегнуо своја бојна кола и повео своју војску са собом. 7Повео је шест стотина најбољих бојних кола заједно са осталим бојним колима по Египту. Сва кола су имала заповеднике. 8Господ је отврднуо срце фараону, египатском цару, те је овај кренуо у потеру за Израиљцима, који су изашли с уздигнутом песницом. 9Египћани су се дали у потеру за њима са свим фараоновим коњима, бојним колима, коњаницима и војском, и коначно их стигли код Пи-Хахирота, насупрот Вел-Сефона.
10Кад се фараон приближио, Израиљци су се осврнули и опазили да су им Египћани за петама. У великом страху, Израиљци завапе Господу. 11Онда рекоше Мојсију: „Зар у Египту није било гробова, него си нас довео ту у пустињу да помремо? Шта је требало да нас изводиш из Египта? 12Нисмо ли ти ово говорили и у Египту: ’Иди од нас, нека служимо Египћанима! Јер боље нам је да робујемо Египћанима, него да помремо у пустињи!’“
13Али Мојсије одговори народу: „Не бојте се! Останите на свом месту, па ћете видети шта ће Господ учинити да вас спасе данас. Наиме, Египћане које данас видите никада више нећете видети. 14Господ ће се борити за вас. Будите спокојни!“
15Господ упита Мојсија: „Зашто вапиш к мени? Реци Израиљцима да крену на пут. 16А ти подигни свој штап, испружи своју руку над морем и раздели га на двоје, да Израиљци могу да прођу сред мора по сувом. 17Ја ћу, ево, отврднути срце Египћанима, те ће они кренути за њима, али ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском, његовим бојним колима и коњаницима. 18Кад се прославим над фараоном, његовим бојним колима и коњаницима, Египћани ће знати да сам ја Господ.“
19Тада се Анђео Господњи, који је ишао пред израиљским табором, преместио иза њих. Стуб од облака пред њима се такође померио, дошао им иза леђа и стао, 20нашавши се између египатског табора и израиљског табора. Облак је ноћу замрачивао једне, док је другима светлео, тако да целе ноћи нису могли да приђу једни другима.
21Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, 22па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.
23Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. 24Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. 25Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“
26Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ 27Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. 28Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. 29А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.
30Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. 31Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.
