尼布甲尼撒的第二个梦
1尼布甲尼撒王传谕天下各族、各邦、各语种的人：“愿你们大享平安！ 2我乐意向你们述说至高的上帝对我所行的神迹奇事。
3“祂的神迹何其伟大！
祂的奇事何其可畏！
祂的国度永远长存，
祂的统治直到万代。
4“我尼布甲尼撒安居在家，在宫中享受荣华。 5但我做了一个梦，令我害怕。我躺在床上的时候，脑中出现的情景和异象使我恐惧。 6我便召巴比伦所有的智者来为我解梦。 7术士、巫师、占星家和占卜者都来了，我将梦告诉他们，他们却不能给我解梦。 8最后但以理来到我面前，他又名伯提沙撒——取自我神明的名，他有圣洁神明的灵。我将梦告诉他，说， 9‘术士的首领伯提沙撒啊，我知道你有圣洁神明的灵，任何奥秘都难不倒你。请你为我解释我梦中所见的异象。
10“‘以下是我躺在床上时脑中出现的异象：我看见大地中央有棵非常高大的树。 11这树长得苍劲有力，高可参天，从地极都能看见。 12它的叶子美丽，果实累累，可作众生的食物。野兽在它的荫下躺卧，飞鸟在它的枝头栖息，一切生灵都从它那里得到食物。
13“‘我躺在床上时脑中出现了异象，我看见一位圣洁的守望者从天而降。 14他大声说，砍倒那棵树，削掉它的枝子，剥光它的叶子，抛散它的果子，使野兽逃离树下，飞鸟离开枝头。 15但把树丕留在地里，用铁环和铜环箍住他留在野地的青草中，让他被天上的露水浸湿，与野兽一起吃草。 16要改变他的人心，给他一个兽心，达七年之久。 17这是守望者的命令，是圣者的决定，要让众生知道至高者主宰世上万国，祂要把国赐给谁就赐给谁，即使是最卑微的人。’
18“这就是我尼布甲尼撒王所做的梦。伯提沙撒啊，你要为我解梦，因为我国中所有的智者都不能为我解梦。但是你能，因为你有圣洁神明的灵。”
但以理解梦
19但以理，又名伯提沙撒，一时非常惊讶，惶恐不安。王说：“伯提沙撒啊，不要因为这梦和梦的意思而惶恐不安。”伯提沙撒回答说：“我主啊，愿这梦发生在恨你的人身上，梦的意思应验在你的仇敌身上。 20你梦见的树苍劲有力，高可参天，从地极都能看见。 21它的叶子美丽，果实累累，可作众生的食物。野兽住在它的荫下，飞鸟宿在它的枝头。 22王啊，这苍劲有力的树就是你，你的威名高达穹苍，你的权柄延至地极。 23王看见圣洁的守望者从天而降，说，‘将这树砍倒、毁灭，但把树丕用铁环和铜环箍住留在野地的青草中，让他被天上的露水浸湿，与野兽一起吃草，达七年之久。’
24“王啊，以下是梦的意思，是至高者裁定要临到我主我王的事： 25你必从人群中被赶走，与野兽同住，像牛一样吃草，被天上的露水浸湿，达七年之久，直到你知道至高者主宰世上万国，祂要把国赐给谁就赐给谁。 26守望者命令留下树丕，表示等到你承认上天掌权后，你将重掌国权。 27王啊，请接受我的劝谏，你要秉公行义，以断绝罪恶；怜悯穷人，以除掉罪过。这样，你的国运也许可以延续。”
梦兆应验
28这一切事果然发生在尼布甲尼撒王身上。 29十二个月后，他在巴比伦王宫的屋顶散步时， 30说：“这宏伟的巴比伦岂不是我用大能建立为京都，以显我的威严和荣耀吗？” 31话未说完，天上就有声音说：“尼布甲尼撒王啊，你听着，你已失去王权。 32你必从人群中被赶走，与野兽同住，像牛一样吃草，达七年之久，直到你知道至高者主宰世上万国，祂要把国赐给谁就赐给谁。” 33这话立刻应验在尼布甲尼撒身上。他从人群中被赶走，像牛一样吃草，身体被天上的露水浸湿，直到他的头发长如鹰毛，指甲长如鸟爪。
34“七年后，我尼布甲尼撒举目望天，恢复了神智，便称颂至高者，赞美、尊崇永活者。
“祂的统治永无穷尽，
祂的国度直到万代。
35世人都微不足道，
祂在天军和世人中独行其道，
无人能拦阻祂的手，
或质问祂的作为。
36“那时，我恢复了神智，也恢复了我的威严和荣耀，重现我国度的辉煌。我的谋士和大臣都来朝见我，我重掌国权，势力比以前更大。 37现在我尼布甲尼撒颂赞、尊崇、敬奉天上的王，因为祂的作为公正，祂行事公平，能够贬抑行为骄傲的人。”
Dua Ho Daeɛso
1Ɔhene Nebukadnessar,
too saa nkra yi kɔmaa nnipa ne aman ne kasa ahodoɔ a ɛwɔ ewiase sɛ:
Ɛnsi mo yie mmoroso!
2Ɛyɛ me anigye sɛ mo nyinaa ahunu biribi a ɛfa nsɛnkyerɛnneɛ ne anwanwadeɛ a Ɔsorosoro Onyankopɔn ayɛ ama me.
3Hwɛ sɛdeɛ ne nsɛnkyerɛnneɛ yɛ kɛseɛ fa!
Na hwɛ sɛdeɛ tumi a ɛwɔ nʼanwanwadeɛ no mu so fa!
Nʼahennie yɛ daa ahennie;
ne tumi tene kɔ awoɔ ntoatoasoɔ nyinaa so.
4Na me, Nebukadnessar, mete mʼahemfie, medi me ho so na me ho tɔ me. 5Nanso, mesoo daeɛ bi a, ɛbɔɔ me hu yie. Meda me mpa so no, mfoni a ɛfaa mʼani so ne anisoadehunu a menyaeɛ no hunahunaa me. 6Ɛno enti, mehyɛ ma wɔfrɛɛ anyansafoɔ a wɔwɔ Babilonia nyinaa sɛ wɔmmɛkyerɛ me daeɛ no ase. 7Ɛberɛ a nkonyaayifoɔ, pɛadeɛhunufoɔ, Kaldeafoɔ ne ntafowayifoɔ no baeɛ no, mekaa daeɛ no kyerɛɛ wɔn, nanso wɔantumi ankyerɛ me aseɛ. 8Akyire yi, Daniel (a yɛtoo no din Beltesasar, a ɛyɛ me nyame din, ɛfiri sɛ, na anyame kronkron no sunsum wɔ ne mu) baa mʼanim, na mekaa daeɛ no kyerɛɛ no. 9Meka kyerɛɛ no sɛ, “Beltesasar, nkonyaayifoɔ panin, menim sɛ, anyame kronkron no sunsum wɔ wo mu, ɛno enti, ɛnnyɛ wo den sɛ wobɛkyerɛ ahintasɛm biara ase. Afei, me daeɛ no ni, kyerɛ me aseɛ. 10Ɛberɛ a meda me mpa so no, daeɛ a mesoeɛ ne sɛ, mehunuu dua bi a ɛsi asase mfimfini a ɛware tenteenten. 11Dua no nyini yɛɛ dutan kɛseɛ na ne tentene kɔduruu soro, a wohunu no asase so baabiara. 12Na ne nhahan yɛ frɔmm fɛɛfɛɛfɛ, na aso aba bebree, na ɛso wɔ aduane ma obiara. Na wiram mmoa te ne nwunu ase, na ewiem nnomaa nso yɛ wɔn pirebuo wɔ ne mman mu.
13“Meda me mpa so no, mehunuu ɔbɔfoɔ kronkron bi a ɔfiri soro reba fam wɔ mʼanisoadehunu no mu. 14Ɔbɔfoɔ no teaam sɛ, ‘Twa dua no to fam na twitwa ne mman no nyinaa. Poro ne nhahan no, na to nʼaba no pete. Pam mmoa no firi ne nwunu ase, na pam ewiem nnomaa no firi ne mman so. 15Nanso gya dunsini no ne ne nhini a dadeɛ ne kɔbere akyekyere, na ɛserɛ atwa ho ahyia no.
“ ‘Afei, ma ɔsoro bosuo mfɔ no kyaww, na ma ɔne mmoa ntena wɔ wiram. 16Na ma nʼadwene nsesa na ɛnyɛ sɛ aboa deɛ. Na mfeɛ nson ntwa ne tiri so.
17“ ‘Asomafoɔ asi gyinaeɛ dada; na akronkronfoɔ abu atɛn sɛdeɛ ɛbɛyɛ a ateasefoɔ nyinaa bɛte aseɛ sɛ, Ɔsorosoroni no na ɔdi ewiase ahemman so, na ɔde ma obiara a ɔpɛ, mpo, sɛ ɔyɛ onipa teta.’
18“Beltesasar, saa daeɛ yi na me Ɔhene Nebukadnessar soeɛ. Afei, kyerɛ me aseɛ, ɛfiri sɛ, anyansafoɔ a wɔwɔ mʼahemman mu nyinaa antumi ankyerɛ me aseɛ. Na wo deɛ wobɛtumi akyerɛ me, ɛfiri sɛ, anyame kronkron sunsum no wɔ wo mu.”
Daniel Kyerɛ Daeɛ No Ase
19Daniel (a wɔsane frɛ no Beltesasar no) tee daeɛ no, ɔyɛɛ basaa kakra; ne ho dwirii no na nʼadwene mu haa no. Nti, ɔhene no ka kyerɛɛ no sɛ, “Beltesasar, mma daeɛ no ne nʼasekyerɛ mmɔ wo hu.”
Beltesasar buaa sɛ, “Yei deɛ, Nana, anka daeɛ no ne ne nkyerɛaseɛ no ɛmpare wo na ɛnkɔ wʼatamfoɔ so! 20Ao, Nana, wohunuu dua bi a ɛnyini yɛɛ dutan kɛseɛ a ne tentene kɔduruu soro, na wohunu no asase nyinaa so. 21Na ne nhahan yɛ frɔmm fɛɛfɛɛfɛ a aso aba bebree, na ɛso wɔ aduane ma obiara. Na wiram mmoa te ne nwunu ase, na ewiem nnomaa nso yɛ wɔn pirebuo wɔ ne mman mu. 22Nana, mesrɛ ka, saa dua no yɛ wo. Ɛfiri sɛ, woatu mpɔn, ahoɔden so ne kɛseyɛ mu. Wo kɛseyɛ no kɔduru ɔsoro, na wʼadedie no kɔ akyirikyiri kɔduru asase ano.
23“Afei, Nana, wohunuu ɔbɔfoɔ kronkron a ɔfiri soro reba fam, na ɔreka sɛ, ‘Twa dua no to fam na sɛe no. Nanso, gya dunsini no ne ne nhini a dadeɛ ne kɔbere akyekyere, na ɛserɛ atwa ho ahyia no. Afei, ma ɔsoro bosuo mfɔ no kyaww, na ma ɔne mmoa ntena wɔ wiram. Na ma nʼadwene nsesa na ɛnyɛ sɛ aboa deɛ. Na mfeɛ nson ntwa ne tiri so.’
24“Daeɛ no asekyerɛ nie, Nana, atɛn a Ɔsorosoroni no abu atia wo no nie. 25Wɔbɛpam wo afiri nnipa mu, na wo ne wiram mmoa bɛtena wiram. Wobɛwe ɛserɛ te sɛ nantwie, na ɔsoro bosuo bɛfɔ wo kyaww. Mfeɛ nson bɛtwa wo tiri so akɔsi sɛ, wobɛhunu sɛ, Ɔsorosoroni no na ɔdi ewiase ahemman so, na ɔde ma obiara a ɔpɛ. 26Hyɛ a wɔhyɛ ma wɔgyaa dunsini no ne ne nhini no wɔ asase mu no kyerɛ sɛ, sɛ wohunu sɛ ɔsoro na ɛdi tumi no a, wo nsa bɛsane aka wʼahemman. 27Ne saa enti, Ao, Nana Nebukadnessar, mesrɛ wo, tie mʼafotuo. Gyae bɔneyɛ, na yɛ deɛ ɛtene. Gyae wʼatirimuɔdensɛm na yɛ ahummɔborɔ ma ahiafoɔ, na twe wo ho firi wo tete amumuyɛ no ho. Ebia, woyɛ saa a, wobɛkɔ so adi yie.”
28Na saa nneɛma yi nyinaa baa Ɔhene Nebukadnessar so. 29Abosome dumienu akyi a na ɔretu mpase wɔ ahemfie no abansoro atifi wɔ Babilonia no, 30ɔtoo nʼani, hwɛɛ kuro no mu, na ɔkaa sɛ, “Ɛnyɛ Babilonia kuro kɛseɛ a mede me tumi akyekyere ayɛ no ɔhempɔn atenaeɛ de ahyɛ mʼahennie animuonyam ni anaa?”
31Ɛberɛ a ɔgu so reka saa nsɛm no, nne bi firi soro baa sɛ, “Wo, Ɔhene Nebukadnessar, wɔka kyerɛɛ wo sɛ wonnyɛ ɔhene wɔ ahemman yi so bio. 32Wɔbɛpam wo afiri nnipa mu. Wo ne wiram mmoa bɛtena wiram. Na wobɛwe ɛserɛ te sɛ nantwie. Mfeɛ nson bɛtwa wo tiri so kɔsi sɛ wobɛhunu sɛ, Ɔsorosoroni no di ewiase ahemman so, na ɔde ma obiara a, ɔpɛ.”
33Amonom hɔ ara nkɔmhyɛ no baa mu. Wɔpamoo Nebukadnessar firii nnipa mu. Ɔwee ɛserɛ te sɛ nantwie, na ɔsoro bosuo fɔɔ no kyaww. Ɔtenaa saa tebea no mu kɔsii sɛ, ne tirinwi yɛɛ atentene te sɛ ɔkɔdeɛ ntakra, na nʼabɔwerɛ yɛɛ sɛ anomaa bɔwerɛ.
34Saa ɛberɛ yi twaam no, me, Nebukadnessar, memaa mʼani so hwɛɛ soro. Mʼani baa me ho so, na mekamfo Ɔsorosoroni no, na metontom deɛ ɔte aseɛ daa no meyii no ayɛ sɛ:
Ne tumi yɛ daa tumi,
Na nʼahennie tene kɔ awoɔ ntoatoasoɔ nyinaa so.
35Asase so nnipa nyinaa,
wɔmmu wɔn hwee.
Ɔde ɔsoro tumi yɛ deɛ ɔpɛ biara.
Na nnipa a ɛwɔ asase so
mu biara ntumi nsi no ɛkwan
anaa ɔmmisa no sɛ, “Ɛdeɛn na wɔayɛ yi?”
36Ɛberɛ a mʼani baa me ho so no, berɛ korɔ no mu ara na me anidie ne me kɛseyɛ a ɛhyɛ me ɔman no animuonyam no baeɛ. Mʼafotufoɔ ne mʼaberempɔn hwehwɛɛ me, na wɔsane de me sii mʼahennie so bio, na mʼanimuonyam bɛyɛɛ kɛse kyɛnee kane no. 37Afei, me Nebukadnessar, mekamfo ma no so, hyɛ ɔsorohene animuonyam, de anidie ma no. Ne nneyɛeɛ nyinaa yɛ pɛ, na ɛyɛ nokorɛ, na ɔbɛtumi abrɛ ahantanfoɔ ase.
