万物有时
1天下万物都有定期，
凡事都有定时。
2出生有时，死亡有时；
耕种有时，拔出有时；
3杀戮有时，医治有时；
拆毁有时，建造有时；
4哭泣有时，欢笑有时；
哀伤有时，雀跃有时；
5抛石有时，堆石有时3:5 “抛石有时，堆石有时”意义不明，有犹太拉比说是“同房有时，分房有时”。；
拥抱有时，避开有时；
6寻找有时，遗失有时；
保存有时，丢弃有时；
7撕裂有时，缝合有时；
沉默有时，发言有时；
8爱慕有时，憎恶有时；
争战有时，和好有时。
9那么，人劳碌做工有什么益处呢？ 10我察觉上帝给世人重担，使他们忙碌不休。 11祂使万事各按其时变得美好，又把永恒的意识放在人心里，人却不能测透上帝从始至终的作为。 12我认识到，人生在世没有什么比欢乐、享受更好。 13人人都该吃喝、享受自己劳苦的成果，这是上帝的恩赐。 14我知道，上帝所做的都会存到永远，谁也不能增减。祂这样安排是叫人敬畏祂。 15现在的事并不是新事，未来的事也早已发生过。上帝使过去的事再次出现。
世间的不公
16我又看到日光之下，即使在公道和正义之地也有邪恶。 17我心里想：“不论义人或恶人，上帝必审判，因为万事万务都有受审之时。” 18我又想：“至于世人，上帝试验他们，是要他们知道自己与兽类无异。 19因为人和兽的际遇并无分别，两者都难逃一死，活着都靠一口气。人并不比兽强，一切都是虚空。 20两者都同归一处，出于尘土，也归于尘土。 21谁知道人的气息3:21 “气息”或译“灵”，本节同。会向上升，兽的气息会降到地下呢？” 22因此，我觉得没有什么比人享受工作之乐更好，因为这是人当得的。人死后，谁能使他看到世间的事呢？
Време за све
1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
