上帝呼召以赛亚
1乌西雅王驾崩那年，我看见主坐在高高的宝座上，衣袍下垂，覆盖了圣殿。 2在祂上方侍立着撒拉弗天使，他们各有三对翅膀：一对遮脸，一对遮脚，一对飞翔。 3他们彼此呼喊：
“圣哉，圣哉，圣哉，
万军之耶和华！
祂的荣耀充满大地。”
4他们的声音震动圣殿的根基，圣殿里烟云弥漫。 5那时我说：“我有祸了！我要灭亡了！因为我口出不洁之言，又住在口出不洁之言的人群中，并且亲眼看见了大君王——万军之耶和华。” 6有个撒拉弗天使用火钳从祭坛上取了一块燃烧的炭，飞到我面前， 7用炭碰我的嘴唇，说：“看啊，这炭碰了你的嘴唇，你的过犯已被除掉，你的罪恶已被赦免。” 8然后，我听见主说：“我可以差遣谁呢？谁肯为我们去呢？”我说：“我在这里，请差遣我！” 9祂说：“你去告诉以色列人，
“‘你们听了又听，却不明白；
看了又看，却不领悟。’
10要让这些人心灵麻木，
耳朵发背，
眼睛昏花，
免得他们眼睛看见，
耳朵听见，
心里明白，
回心转意，就得到医治。”
11我说：“主啊，这要到什么时候呢？”祂说：
“直到城邑荒凉，无人居住，房屋空置，
土地荒废的时候。
12那时，我必把他们赶到远方，
他们的土地必荒芜。
13即使境内只剩下十分之一的人，
也必被消灭。
然而，就像砍掉松树和橡树后必留下树墩，
这地方必有圣洁的苗裔存留下来。”
Бог позива Исаију
1Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прочују уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
