主对锡安的安慰
1耶和华说：“追求公义、
寻求我的人啊，听我说。
你们要追想那磐石，
你们是从那里被凿出来的；
你们要追想那岩穴，
你们是从那里被挖出来的。
2你们要追想你们的祖先亚伯拉罕和生你们的撒拉。
我呼召亚伯拉罕的时候，
他是孤身一人，
但我赐福给他，
使他子孙众多。
3我必安慰锡安和锡安所有的荒场，
使旷野像伊甸园，
使沙漠变成我的园囿，
里面有欢喜、快乐、感谢和歌颂的声音。
4“我的子民啊，要留心听我的话；
我的国民啊，要侧耳听我说。
因为我必赐下训诲，
我的公正必成为万民的光。
5我的公义临近，
我的拯救已经开始，
我的臂膀要审判万民。
众海岛都在等候我，
仰赖我的臂膀。
6你们举目仰望穹苍，
俯首观看大地吧。
穹苍必像烟云消散，
大地必像衣服一样渐渐破旧，
地上的居民必像蚊蝇一样死亡。
但我的救恩永远长存，
我的公义永不废除。
7认识公义、铭记我训诲的人啊，
听我说。
你们不要害怕人的辱骂，
也不要畏惧他们的毁谤。
8因为蛀虫必吃掉他们，
像吃衣服；
虫子必蚕食他们，如食羊毛。
但我的公义永远长存，
我的救恩延及万代。”
9耶和华啊，伸出臂膀，
施展能力吧，
像在从前的世代一样施展你的能力吧！
难道不是你砍碎了拉哈伯，
刺死了海怪吗？
10难道不是你使海洋和深渊干涸，
在海中开出道路让蒙救赎的人穿过的吗？
11耶和华所救赎的人必回来，
必欢唱着回到锡安，
得到永远的福乐。
他们将欢喜快乐，
再没有忧愁和叹息。
12耶和华说：“安慰你们的是我，是我。
你为什么要害怕难逃一死、
生命如草芥的世人呢？
13难道你忘记了创造你、
铺展穹苍、
奠立大地根基的耶和华吗？
难道因为试图毁灭你的欺压者大发怒气，
你就整天惊恐不安吗？
他们的怒气如今在哪里呢？
14被囚的人快得释放了，
他们不会死在牢中，
也不会缺乏食物。
15我是你的上帝耶和华，
我翻动大海、卷起波涛，
万军之耶和华是我的名。
16我把我的话传给你，
用我的手庇护你。
我铺展穹苍，奠立大地的根基，
对锡安说，‘你是我的子民。’”
17耶路撒冷啊，醒来，醒来，站起来吧！你从耶和华手中的杯里喝了祂的愤怒，喝干了那杯使人东倒西歪的酒。
18你生育的儿子没有一个来引导你，
你抚养成人的众子没有一个来搀扶你。
19荒凉、毁灭、饥荒、
战祸已临到你身上，
谁会为你哀哭呢？
谁能安慰你呢51:19 “谁能安慰你呢”有古卷作“我该怎样安慰你呢”。？
20你的儿子们昏倒在街头，
好像羚羊掉进网罗，
你的上帝耶和华把祂的愤怒和责备重重地降在他们身上。
21你这身受痛苦、并非因酒而醉的人啊，
要听我的话。
22你的主耶和华是为祂子民申辩的上帝，祂说：
“看啊，我已从你手中拿走那使人东倒西歪的杯和盛满我愤怒的碗，
你必不再喝。
23我必把这杯给苦待你的人，
他们曾对你说，‘趴下，
我们好从你身上走过。’
你曾把你的背当作地面，
当作街道任人践踏。”
Спасење за Аврахамове потомке
1Послушајте ме, следбеници праведности,
тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
коп истесан из ког сте ископани.
2Осмотрите Аврахама, оца својега,
и Сару која вас је родила.
Та, он је сам био кад сам га позвао,
а ипак сам га благословио и умножио.
3Та, Господ се сажалио над Сионом,
сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
захваљивања и глас похвални.
Господ ће судити народима и пуцима
4Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
да буде светлост народима.
5Близу је правда моја,
спасоносно проистиче,
а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
и у моју мишицу се уздају.
6Очи своје к небу подигните,
и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
и земља ће се као огртач раскрпати,
и становници њени као такви51,6 Као такви може да се преведе и као комарци. помреће;
а спасење моје трајаће довека,
и праведност моја уздрмана неће бити.
7Послушајте мене, који познајете правду,
народе коме је Закон мој у срцима:
не бојте се ругања од људи,
и нека вас не узбуђује њихово вређање,
8јер ће их као огртач појести мољац,
и као вуну појешће их црв;
а праведност моја трајаће довека,
и спасење моје од колена до колена.
Господ се буди
9Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
израњавила морску неман?
10Ниси ли ти исушила море,
воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
пут да пролазе откупљени?
11Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Свемоћни Господ теши људе своје
12„Ја, ја сам утешитељ ваш.
Ко си ти да се бојиш човека смртнога
и сина човечијег који је као трава?
13Заборавио си Господа,
који те је начинио,
који је разастро небеса
и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
пред лицем надменог тлачитеља,
као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
14Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
и хлеба му недостати неће.
15Господ Бог твој сам ја,
море узбуркам и таласи му кључају.
Господ над војскама име је његово.
16И ставио сам речи своје у уста твоја,
и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
и утемељим земљу,
и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“
Пробуди се, Свети граде!
17Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
испио до дна.
18Од свих синова које је родио
нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
нема ниједног да га за руку прихвати.
19Ово те је двоје задесило.
Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
Хоће ли те ико утешити?
20Синови ти леже обамрли
по угловима свих улица;
као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
карања од Бога твојега.
21Зато ово почуј, понижени
и опијени, али не од вина.
22Говори твој Господар Господ,
Бог твој, бранилац свог народа:
„Ево, узимам из руке твоје
чашу опијености,
пехар, чашу јарости моје.
И никад се више из ње испијати неће.
23И то стављам у руку оних који су те жалостили,
који су души твојој говорили:
’Савиј се и прелазићемо!’
И наместо тла подметао си леђа своја,
те су била пут онима који прелазе.“
