Chinese Contemporary Bible (Simplified)

诗篇 78

上帝引导祂的子民

亚萨的训诲诗。

1我的百姓啊!
你们要听我的教导,
侧耳倾听我的话。
我要开口讲比喻,
道出古时的奥秘,
是我们所闻所知、世代流传下来的事。
我们不要在子孙面前隐瞒事实,
要把耶和华当受称颂的作为、
祂的权能和所行的奇事告诉下一代。
因为祂为雅各制定法度,
为以色列设立律法,
又吩咐我们的祖先把这些律法传给儿女,
好让他们也照样教导自己的子孙后代,
世代相传。
这样,他们就会信靠上帝,
遵行祂的命令,
不忘记祂的作为;
也不会像自己的祖先那样顽梗叛逆,
对上帝不忠,心怀二意。
以法莲人备上了弓箭,
却临阵逃命。
10 他们不遵守上帝的约,
拒绝遵行祂的律法。
11 他们忘记了祂的作为,
忘记了祂为他们所行的奇事。
12 祂曾在埃及,在琐安当着他们祖先的面行神迹。
13 祂把海水分开,
带领他们安然渡过;
祂使海水堆起如墙壁。
14 祂白天以云柱带领他们,
晚上用火柱引导他们。
15 祂在旷野劈开磐石,
供应他们丰沛的水源。
16 祂使水从磐石中滚滚流出,
如滔滔江河。
17 然而,他们仍旧犯罪,
在旷野反叛至高的上帝。
18 他们顽梗地试探上帝,
索要他们想吃的食物。
19 他们抱怨上帝,说:
“难道上帝可以在旷野摆宴席吗?
20 祂击打磐石,
水就涌出,流淌成河,
但祂能赐给我们——祂的子民食物和肉吗?”
21 耶和华听后大怒,
祂的怒火烧向雅各,
祂的怒气撒向以色列。
22 因为他们不相信上帝,也不信靠祂的拯救。
23 祂向穹苍发出命令,
又打开天门,
24 降下吗哪给他们吃,赐下天粮。
25 他们吃了天使的食物,
上帝赐给他们丰富的食物。
26 祂使空中刮起东风,
用大能引来南风,
27 使飞鸟像雨点一般降在他们当中,多如尘埃,
使他们有多如海沙的肉吃。
28 祂使飞鸟降落在他们营中的帐篷周围,
29 让他们尽情地吃,
遂了他们的心愿。
30 但是,他们还没有吃完,
肉还在口中的时候,
31 上帝就向他们发怒,
杀掉了他们当中最强壮的,
消灭了以色列的青年。
32 即使如此,
他们依旧犯罪,
不相信上帝奇妙的作为。
33 所以上帝使他们虚度一生,
让他们的岁月充满恐惧。
34 直到上帝击杀他们的时候,
他们才回转,诚心寻求上帝。
35 他们才想起上帝是他们的磐石,
至高的上帝是他们的救赎主。
36 他们却虚情假意,满口谎言。
37 他们不忠于祂,
也不信守祂的约。
38 但上帝充满怜悯,
赦免了他们的罪,
没有毁灭他们。
祂多次收住怒气,
没有完全发出祂的烈怒。
39 祂顾念他们不过是血肉之躯,
像一阵风转眼消逝。
40 他们在旷野屡屡反叛祂,
使祂伤心。
41 他们再三试探上帝,
惹以色列的圣者发怒。
42 他们忘记了祂的大能,
忘记了祂救他们脱离压迫的日子,
43 也忘记了祂在埃及所行的神迹,
在琐安的田野所行的奇事。
44 祂曾使江河溪流变成血,
以致无人能喝。
45 祂曾使成群的苍蝇吞没他们,
使青蛙毁灭他们。
46 祂将他们的五谷赏给蚱蜢,
让蝗虫吃尽他们的收成。
47 祂用冰雹毁坏他们的葡萄树,
用严霜毁坏他们的无花果树,
48 又用冰雹毁灭他们的牛群,
用闪电毁灭他们的牲畜。
49 祂把怒火、烈怒、愤恨和祸患倾倒在他们身上,
遣下一群降灾的天使。
50 祂的怒气尽发,
使他们被瘟疫吞噬,难逃一死。
51 祂击杀了埃及人所有的长子,
就是含帐篷中头生的儿子。
52 祂领出自己的子民,
好像领出羊群,
引领他们经过旷野,
53 使他们一路平安,免受惊吓,
大海却淹没了他们的仇敌。
54 祂带领自己的子民来到圣地的边界,
来到祂亲手为他们预备的山区,
55 从他们面前赶出外族人,
把外族人的土地分给他们,
作为他们的产业,
使以色列各支派安顿下来。
56 可是,他们仍旧试探上帝,
反叛至高者,不遵行祂的法度。
57 他们跟祖先一样背信弃义,
像断弓一样毫不可靠。
58 他们建造丘坛,惹祂发怒;
他们竖起神像,令祂愤怒。
59 上帝知道了他们的恶行,
怒不可遏,
彻底弃绝了以色列人。
60 祂离弃了设在示罗的圣幕,
就是祂在人间的居所。
61 祂任凭自己的约柜被人掳去,
让自己的荣耀落在敌人手中。
62 祂使自己的子民被刀剑杀戮,
向自己的产业大发怒气。
63 青年被烈火吞噬,
少女无法婚嫁。
64 祭司丧身刀下,
寡妇无法哭丧。
65 那时,主像从睡眠中醒来,
又如酒后醒来的勇士。
66 祂击退仇敌,
叫他们永远蒙羞。
67 祂丢弃了约瑟的子孙,
没有拣选以法莲支派。
68 祂拣选了犹大支派,
祂所喜爱的锡安山。
69 祂为自己建造高耸的圣所,
使它像大地一样长存。
70 祂拣选了祂的仆人大卫,
把他从羊圈中召来,
71 让他离开牧羊的生活,
去牧养祂的子民雅各的后裔,
牧养祂的产业以色列。
72 于是,大卫以正直的心牧养他们,
用灵巧的手带领他们。

New Serbian Translation

Псалми 78

Асафова поучна песма.

1О, народе мој, послушај поуку моју
    и речима мојих уста ухо приклоните!
Мој говор биће у причи,
    објавићу загонетке од давнина.
Оно што смо чули, оно што смо научили
    и што су нам стари наши испричали;
то нећемо да кријемо од њихове деце.
    Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
    његову силу и чудеса која је учинио.
Он је у Јакову учврстио сведочанство,
    Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
    да их предају својим потомцима,
да би нови нараштај знао,
    деца што ће се родити,
    па кад одрасту да то пренесу деци својој;
да се у Бога поуздају,
    да дела Божија не заборављају
    и заповести његове да извршавају.
Да не буду ко њихови стари,
    нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
    и духа коју није веран Богу.

Јефремовци су били луковима наоружани
    али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
    одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
    чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
    у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
    воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
    и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
    обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
    учинио да им воде као реке теку.

17 А они су му упорно грешили,
    пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
    извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
    „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
    потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
    да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
    па је пожар плануо на Јакова
    и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
    нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
    и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
    даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
    обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
    донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
    и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
    око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
    јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
    и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
    И он поби њихове најјаче
    и обори младиће Израиља.

32 И поред тога опет су грешили,
    нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
    и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
    и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
    и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
    нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
    кривицу им опраштао
    и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
    љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
    да су дах што испарава
    и што се не враћа.

40 А како су се често бунили у пустињи
    и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
    вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
    и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
    и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
    а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
    жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
    и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
    а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
    и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
    срџбу и јарост,
    невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
    и живот им од смрти поштедео није,
    живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
    прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
    водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
    а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
    на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
    доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
    по њиховим шаторима.

56 Али они су поново искушавали
    и бунили се против Бога Свевишњега,
    прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
    издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
    чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
    и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
    стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
    и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
    јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
    па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
    а удовице их ожалиле нису.

65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
    као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
    и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
    племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
    и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
    попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
    узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
    и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
    водио их је својим умешним рукама.