Chinese Contemporary Bible (Simplified)

创世记 34:1-31

底娜受辱

1一天,利亚雅各所生的女儿底娜到外面去见当地的女子。 2当地首领希未哈抹的儿子示剑看到她,就抓住她,强行玷污了她。 3他恋慕雅各的女儿底娜,就用甜言蜜语讨她欢心。 4他求父亲哈抹为他说亲,把底娜娶过来。 5消息传到雅各耳中时,他的儿子们正在田野放牧。他只好忍气吞声,等儿子们回来再作打算。 6示剑的父亲哈抹来和雅各商议。 7雅各的儿子们一听说这事,就从田野赶回来。大家都非常愤怒,因为示剑不该对以色列家做这丑事——玷污雅各的女儿。

8哈抹跟他们商议说:“我儿子示剑爱慕你们家的女儿,请你们把女儿嫁给他吧! 9我们可以互相通婚,你们可以把女儿嫁给我们的儿子,也可以娶我们的女儿为妻。 10你们可以在我们这里安顿下来,这片土地就在你们面前,住在这里做买卖、置产业吧。” 11示剑底娜的父亲和她的弟兄们说:“请你们恩待我,你们要什么,我都给你们。 12只要你们答应把女儿嫁给我,无论你们要多少聘金和礼物,我必如数奉上。”

雅各之子计杀示剑人

13雅各的儿子们因为示剑玷污了他们的妹妹底娜,就假意对示剑和他的父亲哈抹说: 14“我们不能把妹妹嫁给没有受过割礼的人,这对我们是一种羞辱。 15除非你们所有的男子都跟我们一样受割礼, 16我们才能答应和你们通婚,共同生活,结成一个民族。 17如果你们不肯这样做,我们就把妹妹带走。”

18哈抹父子欣然答应。 19示剑毫不迟延地照办,因为他热恋底娜。在哈抹家族中,他最受人尊重。 20哈抹父子来到城门口,对那城的居民说: 21“这些人跟我们相处和睦,就让他们在这里定居、做买卖吧。我们这里有足够的地方可以容纳他们,我们可以和他们通婚。 22可是,他们有一个条件,就是要我们所有的男子和他们一样接受割礼,他们才答应和我们一起生活,结成一个民族。 23到时候,他们的财产和牛羊等所有牲畜不全归我们了吗?我们同意他们吧,这样他们就会在我们这里定居。” 24在城门进出的人听了哈抹父子的话,都表示赞同。于是,城里的男子都接受了割礼。

25到了第三天,他们伤口正疼痛的时候,雅各的两个儿子——底娜的哥哥西缅利未拿着利剑,乘众人没有防备,潜入城中,杀掉了所有的男子, 26包括哈抹示剑,从示剑家里带走了底娜27雅各的儿子又到城里掳掠,因为他们的妹妹在那里被人玷污。 28他们抢走牛群、羊群、驴群和城里城外所有的东西, 29并带走所有财物、妇孺以及房屋里的一切。 30雅各责备西缅利未说:“你们为什么要给我惹麻烦,使我在当地的迦南人和比利洗人中留下臭名呢?我们人数很少,要是他们联手来攻击我们,我们全家必遭灭门之祸。” 31他们说:“他怎么能把我们的妹妹当妓女对待?”

New Serbian Translation

1. Мојсијева 34:1-31

Осрамоћена Дина

1Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

5Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

6У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

8Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

11Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12Одредите мираз34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица. за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

13Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14„Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру34,17 Дословно: ћерку. и отићи.“

18Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21„Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

24Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

25Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

31Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“