Chinese Contemporary Bible (Simplified)

创世记 25:1-34

亚伯拉罕的其他后代

1亚伯拉罕又娶了基土拉2基土拉亚伯拉罕生了心兰约珊米但米甸伊施巴书亚3约珊生了示巴底但底但的子孙是亚书利族、利都示族和利乌米族。 4米甸的儿子是以法以弗哈诺亚比大以勒大。这些都是基土拉的子孙。 5亚伯拉罕把所有的财产都给了以撒6他趁自己还在世的时候,把一些礼物送给他的妾所生的儿子们,让他们离开他的儿子以撒到东方去。

7亚伯拉罕活了一百七十五岁, 8享尽天年,寿终正寝,归到他祖先那里。 9他的两个儿子以撒以实玛利把他安葬在麦比拉洞,那山洞在幔利附近、琐辖的儿子以弗仑的地里。 10那块地是亚伯拉罕人买的,他和妻子撒拉葬在一起。 11亚伯拉罕去世以后,上帝赐福给他的儿子以撒以撒住在庇耳·拉海·莱附近。

12以实玛利亚伯拉罕撒拉的婢女埃及夏甲所生的儿子。 13以下是以实玛利的儿子,按出生的次序是:尼拜约基达亚德别米比衫14米施玛度玛玛撒15哈大提玛伊突拿非施基底玛16他这十二个儿子后来分别成了十二个族的族长,各有自己的村庄和营寨。 17以实玛利活了一百三十七岁,寿终正寝,归到他祖先那里。 18他子孙居住的地方从哈腓拉一直延伸到埃及东面、通往亚述方向的书珥,他们与其他亲属作对25:18 与其他亲属作对”或译“住在其他亲属的东面”。

利百加生以扫和雅各

19以下是关于亚伯拉罕的儿子以撒的记载。

亚伯拉罕以撒20以撒四十岁娶利百加利百加巴旦·亚兰的亚兰人彼土利的女儿、拉班的妹妹。 21以撒因为利百加没有生育,就为她祈求耶和华。耶和华应允了他的祈求,利百加就怀了孕。 22两个胎儿在她腹中彼此相争,她说:“怎么会这样?”于是,她去求问耶和华。 23耶和华对她说:

“你腹中有两个国家,

你要生出两个敌对的民族,

一族要比另一族强大,

将来大的要服侍小的。”

24到了生产的时候,利百加果然生下双胞胎。 25先出生的婴儿遍体通红,浑身长毛,好像穿了皮衣,因此给他取名叫以扫25:25 以扫”意思是“有毛”。26随后出生的弟弟紧紧抓着以扫的脚跟,因此给他取名叫雅各25:26 雅各”意思是“抓住”。。那时以撒六十岁。

以扫出卖长子名分

27孩子们渐渐长大,以扫擅长狩猎,常在田野活动;雅各生来安静,喜欢待在家里。 28以撒疼爱以扫,因为他喜欢吃以扫带回来的猎物,利百加却疼爱雅各

29一天,雅各正在熬汤,以扫筋疲力尽地从田野回来。 30以扫雅各说:“我要饿死了,给我一些红豆汤喝吧!”因此,以扫又叫以东25:30 以东”意思是“红色”。31雅各回答说:“好,你今天把长子的名分卖给我吧!” 32以扫说:“我都快饿死了,长子的名分对我有什么用呢?” 33雅各说:“好,你现在向我起誓保证吧!”于是,以扫就起誓把长子的名分卖给了雅各34雅各把饼和红豆汤给以扫以扫吃完喝完便走了。以扫轻看自己长子的名分。

Asante Twi Contemporary Bible

1 Mose 25:1-34

Abraham Ware Ketura

1Abraham waree ɔbaa foforɔ bi a ne din de Ketura. 2Abraham ne Ketura wowoo saa mma a wɔn din didi so yi: Simran, Yoksan, Medan, Midian, Yisbak ne Sua. 3Yoksan woo Seba ne Dedan. Dedan asefoɔ ne Asurfoɔ, Letusfoɔ ne Leumfoɔ. 4Midian woo Efa, Efer, Henok, Abida ne Eldaa. Yeinom nyinaa yɛ Ketura asefoɔ.

5Abraham de nʼagyapadeɛ nyinaa maa Isak. 6Nanso, ɛberɛ a ɔte ase no, ɔmaa ne mpena mma akyɛdeɛ, na ɔyii wɔn firii ne babarima Isak nkyɛn, ma wɔkɔɔ apueeɛ fam asase bi so.

Abraham Wuo

7Abraham nkwanna nyinaa kɔsii mfeɛ ɔha aduɔson enum. 8Abraham nyini bɔɔ akɔkoraa posoposo ansa na ɔrewu akɔka ne mpanimfoɔ ho. 9Ne mmammarima Isak ne Ismael siee no wɔ Makpela boda a ɛwɔ Efron no mu. Na ɛhɔ yɛ Hetini Sohar babarima no afuo a ɛwɔ Mamrɛ apueeɛ fam. 10Yei ne asase a Abraham tɔ firii Hetifoɔ nkyɛn no. Ɛhɔ na wɔsiee Abraham ne ne yere Sara. 11Abraham wuo akyiri no, Onyankopɔn hyiraa ne ba Isak a na saa ɛberɛ no ɔte Beer-Lahai-Roi abura no ho no.

Ismael Asefoɔ

12Yei ne Abraham babarima Ismael a Sara afenaa Hagar a ɔyɛ Misraimni no woo no maa Abraham no asefoɔ ho asɛm.

13Wɔn a wɔdidi so yi yɛ Ismael mmammarima a wɔabobɔ wɔn edin mpanin mu no.

Na Nebaiot yɛ Ismael abakan.

Wɔn a wɔdidi so yi nso yɛ Kedar, Adbeel, Mibsam,

14Misma, Duma, Masa,

15Hadad, Tema, Yetur,

Nafis ne Kedema.

16Saa edin a wɔabobɔ yi yɛ Ismael mmammarima no. Saa edin yi na ɛdeda mmusuakuo dumienu ne wɔn atenaeɛ so.

17Ismael dii mfirinhyia ɔha aduasa nson ansa na ɔrewu. Ɔwuiɛ ma wɔsiee no wɔ ne nkurɔfoɔ mu. 18Ismael asefoɔ yi tenatenaa nsase a ɛfiri Hawila kɔsi Sur a ɛbɛn Misraim pɛɛ wɔ Asiria ntenesoɔ. Daa na akokoakoko wɔ mmusuakuo yi ntam.

Esau Ne Yakob

19Abraham babarima Isak ne nʼasefoɔ ho asɛm nie.

Abraham woo Isak. 20Isak dii mfirinhyia aduanan no, ɔwaree Rebeka a ɔyɛ Aramni Betuel a ɔfiri Paddan-Aram no babaa. Rebeka yɛ Aramni Laban nuabaa.

21Isak waree Rebeka mfeɛ bebree a na wɔnwo. Enti, Isak bɔɔ Awurade mpaeɛ, srɛɛ ɔba maa ne yere. Akyire yi, Awurade tiee ne mpaeɛbɔ, maa ne yere Rebeka nyinsɛneeɛ. 22Ɛberɛ a Rebeka nyinsɛneeɛ no, ɛtɔ da a, na mmɔfra no di apereapereɛ wɔ ne yafunu mu. Sɛ ɛba saa a, ɔbisa ne ho sɛ, “Ɛdeɛn na ɛreyɛ me yi?” Afei, ɔbɔɔ mpaeɛ bisaa Awurade nkyɛn asekyerɛ.

23Awurade buaa no sɛ,

“Aman mmienu na wɔwɔ wo yafunu mu.

Wɔbɛtete nnipa baanu a wɔwɔ wo yafunu mu no mu.

Mmɔfra baanu no, ɔbaako asefoɔ bɛyɛ ahoɔdenfoɔ asene ne nua a ɔka ne ho no asefoɔ.

Na ɔpanin no bɛsom akumaa no.”

24Rebeka awoɔ duruu so no, ɔwoo ntaten. 25Na deɛ ɔdi ɛkan baeɛ no yɛ kɔkɔɔ a ne ho nwi yɛ kuhaa te sɛ deɛ ɔhyɛ nwi atadeɛ. Enti, wɔtoo no edin Esau. 26Yei akyiri no, ne nua no baeɛ. Na ne nsa kura Esau nantin; enti wɔtoo ne din Yakob. Rebeka woo wɔn no, na Isak adi mfeɛ aduosia.

27Mmɔfra no nyiniiɛ no, Esau bɛyɛɛ ɔbɔmmɔfoɔ a, ɔto a, ɔmfom. Na ɔyɛ ha fa wiram baabiara. Yakob nso bɛyɛɛ obi a ɔyɛ komm a ɔmpɛ ne ho asɛm. Na ɛberɛ biara, ɔpɛ sɛ ɔtena fie. 28Na Isak pɛ Esau asɛm yie, ɛfiri sɛ, na ɛberɛ biara ɔkɔyɛ ha de hanam a Isak pɛ ba fie. Nanso, na Rebeka deɛ, ɔpɛ Yakob asɛm.

Esau Tɔn Ne Panin

29Ɛda bi a Esau firi wiram baeɛ a na ɛkɔm de no yie no, ɔbɛtoo sɛ ne nua kumaa Yakob nso renoa aduane bi a ani yɛ kɔkɔɔ na ɛyɛ akɔnnɔ nso. 30Ɔka kyerɛɛ Yakob sɛ, “Mesrɛ wo, ma me wʼaduane a woanoa yi bi nni!” (Ɛno enti na wɔfrɛ Esau sɛ Edom, a asekyerɛ ne ade kɔkɔɔ).

31Yakob buaa sɛ, “Tɔn wo panin no ma me ansa.”

32Esau kaa sɛ, “Ɔkɔm rekum me, na mede panin reyɛ ɛdeɛn?”

33Yakob buaa Esau sɛ, “Mate, ka ntam kyerɛ me wɔ Onyankopɔn anim sɛ, panin no yɛ me dea.” Esau kaa ntam no de tɔn ne panin no maa ne nua kumaa Yakob.

34Enti, Yakob maa Esau aduane no bi, ma ɔdiiɛ. Ɔnom nsuo guu so, sɔre kɔɔ ne kwan.

Yei ne ɛkwan a Esau faa so tɔn ne panin no.