Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

3 Царств 22:1-53

Пророчество Михея против Ахава

(2 Лет. 18:1-27)

1Три года между Сирией и Исроилом не было войны. 2Но на третий год Иосафат, царь Иудеи, отправился к царю Исроила.

3Царь Исроила сказал своим приближённым:

– Разве вы не знаете, что Рамот Галаадский принадлежит нам, а мы и не пытаемся забрать его у царя Сирии?

4Он спросил Иосафата:

– Пойдёшь ли ты со мной воевать за Рамот Галаадский?

Иосафат ответил царю Исроила:

– Я с тобой. Мой народ – твой народ, мои кони – твои кони.

5Но ещё Иосафат сказал царю Исроила:

– Спроси вначале совета у Вечного.

6Царь Исроила собрал пророков – около четырёхсот человек – и спросил их:

– Идти ли мне войной на Рамот Галаадский или не ходить?

– Иди, – ответили они. – Владыка отдаст город в руки царя.

7Но Иосафат спросил:

– Разве нет здесь ещё пророка Вечного, которого мы могли бы спросить?

8Царь Исроила ответил Иосафату:

– Есть ещё один человек, через которого мы можем спросить Вечного, но я ненавижу его, потому что он никогда не пророчествует обо мне ничего доброго, а только плохое. Это Михей, сын Имлы.

– Царю не следует так говорить, – сказал Иосафат.

9Тогда царь Исроила позвал одного из военачальников и сказал:

– Немедленно приведи Михея, сына Имлы!

10Облачённые в царские одеяния царь Исроила и Иосафат, царь Иудеи, сидели на своих тронах на гумне, недалеко от ворот Сомарии, а все пророки пророчествовали перед ними.

11Тогда Цедекия, сын Кенааны, сделал себе железные рога22:11 Рог был символом могущества, власти и силы. и сказал:

– Так говорит Вечный: «Ими ты будешь бодать сирийцев, пока они не будут истреблены».

12Все остальные пророки пророчествовали о том же, говоря:

– Иди на Рамот Галаадский и будь победителем! Вечный отдаст его в руки царя.

13Посланник, который ходил, чтобы позвать Михея, сказал ему:

– Слушай, все остальные пророки, как один, предсказывают царю успех. Пусть твоё слово будет согласно с их словами, и говори благоприятно.

14Но Михей сказал:

– Верно, как и то, что жив Вечный, – я скажу ему лишь то, что скажет мне Вечный.

15Когда он пришёл, царь спросил его:

– Михей! Идти ли нам воевать с Рамотом Галаадским или не ходить?

– Иди конечно и будь победителем, – ответил он. – Вечный обязательно отдаст его в руки царя.

16Но царь сказал ему:

– Сколько раз мне заставить тебя поклясться, чтобы ты не говорил мне ничего, кроме истины во имя Вечного?

17Тогда Михей ответил:

– Я видел весь Исроил рассеянным по горам, как овцы без пастуха, и Вечный сказал: «У них нет господина. Пусть каждый возвращается с миром домой».

18Царь Исроила сказал Иосафату:

– Разве я не говорил тебе, что он никогда не пророчествует обо мне ничего хорошего, одно лишь плохое?

19А Михей сказал:

– Итак, выслушай слово Вечного. Я видел Вечного сидящим на Своём троне и всё небесное воинство, стоявшее справа и слева от Него. 20Вечный сказал: «Кто выманит Ахава, чтобы он пошёл и пал при Рамоте Галаадском?» И один предлагал одно, другой другое, 21пока не вышел некий дух и не встал перед Вечным, сказав: «Я его выманю». «Как?» – спросил Вечный. 22«Я пойду и стану лживым духом в устах всех его пророков», – сказал он. «Да, ты преуспеешь в этом и выманишь его, – сказал Вечный. – Иди и сделай так». 23И вот теперь Вечный вложил в уста всех этих твоих пророков лживый дух, а тебе Вечный определил беду.

24Тогда Цедекия, сын Кенааны, подошёл и ударил Михея по щеке.

– Как это Дух Вечного перешёл от меня к тебе, чтобы говорить с тобой? – спросил он.

25Михей ответил:

– Ты узнаешь это в тот день, когда будешь прятаться во внутренней комнате.

26Тогда царь Исроила приказал:

– Возьмите Михея и отправьте его к Амону, правителю города, и к Иоашу, приближённому царя, 27и скажите: Так говорит царь: «Посадите этого человека в темницу и не давайте ему ничего, кроме хлеба и воды, пока я благополучно не вернусь».

28Михей сказал:

– Если ты благополучно вернёшься, значит, Вечный не говорил через меня!

И ещё он сказал:

– Пусть все услышат это!

Гибель Ахава

(2 Лет. 18:28-34)

29И царь Исроила пошёл на Рамот Галаадский с Иосафатом, царём Иудеи. 30Царь Исроила сказал Иосафату:

– Я вступлю в сражение переодетым, но ты носи свои царские одежды.

Царь Исроила переоделся и вступил в сражение.

31А царь Сирии приказал тридцати двум начальникам над своими колесницами:

– Не сражайтесь ни с кем, ни с малым, ни с великим, кроме царя Исроила.

32Когда начальники над колесницами увидели Иосафата, они подумали: «Конечно, это и есть царь Исроила».

И они повернули, чтобы напасть на него, но когда Иосафат закричал, 33начальники над колесницами увидели, что он не царь Исроила, и перестали его преследовать. 34Но кто-то натянул лук и случайно ранил царя Исроила, так что стрела попала в щель между доспехами.

Царь сказал своему колесничему:

– Разворачивайся и вывези меня из боя. Я ранен.

35Но битва кипела весь день, и царь вынужден был стоять в своей колеснице перед сирийцами. Кровь из раны текла на пол колесницы, и вечером он умер. 36Когда садилось солнце, по войску прокатился клич:

– Пусть каждый человек возвращается в свой город, каждый – в свою землю!

37Царь умер и был привезён в Сомарию, где его и похоронили. 38А колесницу вымыли в сомарийском пруду, где мылись блудницы22:38 Или: «…пруду, и омыли его оружие»., и псы лизали его кровь – по слову Вечного, которое Он изрёк22:38 См. 21:19..

39Прочие события царствования Ахава и то, что он сделал, включая дворец, построенный им и выложенный слоновой костью, и города, которые он укрепил, записано в «Книге летописей царей Исроила».

40Ахав упокоился со своими предками. И царём вместо него стал его сын Охозия.

Иосафат – царь Иудеи

(2 Лет. 20:31–21:1)

41Иосафат, сын Осо, стал царём Иудеи на четвёртом году правления Ахава, царя Исроила. 42Иосафату было тридцать пять лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме двадцать пять лет. Его мать звали Азува, она была дочерью Шилхи. 43Он во всём ходил путями своего отца Осо и не уклонялся от них, делая то, что было правильным в глазах Вечного. Но святилища на возвышенностях не были уничтожены, и народ продолжал приносить там жертвы и возжигать благовония. 44Ещё Иосафат заключил мир с царём Исроила.

45Прочие события царствования Иосафата, то, что он совершил, и его воинские подвиги записаны в «Книге летописей царей Иудеи». 46Остаток храмовых блудников, которые ещё были в стране в дни его отца Осо, он искоренил. 47В Эдоме не было царя, правил наместник.

48Иосафат построил флотилию торговых кораблей22:48 Букв.: «фарсисских кораблей»., чтобы плавать в Офир за золотом, но они так и не отплыли, потому что разбились в родном порту Эцион-Гевер.

49В то время Охозия, сын Ахава, сказал Иосафату:

– Пусть мои люди плавают вместе с твоими, – но Иосафат не захотел.

50Иосафат упокоился со своими предками и был похоронен с ними в Городе Довуда, своего предка. И царём вместо него стал его сын Иорам.

Охозия – царь Исроила

51Охозия, сын Ахава, стал царём Исроила на семнадцатом году правления Иосафата, царя Иудеи, и правил в Сомарии Исроилом два года. 52Он делал зло в глазах Вечного, потому что ходил путями отца и матери и путями Иеровоама, сына Невата, который склонил Исроил к греху. 53Он служил Баалу и поклонялся ему, и вызывал гнев Вечного, Бога Исроила, как и его отец.

New Serbian Translation

1. Књига о царевима 22:1-53

Здружени поход против Арама

1Наредне три године није било рата између Арама и Израиља. 2А онда, у трећој години, дође Јосафат, цар Јудин, к цару израиљском.

3Цар израиљски рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? А ипак, ми не предузимамо ништа да га повратимо из руку цара арамског.“ 4Он рече Јосафату: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“ Јосафат одговори цару израиљском: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“ 5Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“ 6Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота галадског, или да се оканем тога?“ Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати у цареве руке.“

7Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

8Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује ништа добро, него само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“ 9Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

10Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 11Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

12Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

Пророк Михеја прориче пропаст

13Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“ 14Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми Господ буде рекао!“

15Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја, да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“ Михеја му договори: „Иди, имаћеш успеха. Господ ће га предати у цареве руке.“

16Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

17Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

18Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

19Али Михеја рече: „Зато чуј реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране. 20Господ рече: ’Ко ће завести Ахава да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. 21Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’ Господ га упита: ’Како?’

22Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

23Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста свих ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

24Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

25Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

26Цар израиљски рече: „Узми Михеју и предај га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 27Реци: ’Говори цар: баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде док се не вратим у миру.’“

28А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

Пораз и Ахавова смрт

29Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 30Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оде у битку.

31А цар арамејски заповеди тридесет двојици заповедника својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“

32Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је сигурно цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика. 33Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

34Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 35Љута се битка водила целог тог дана, али се цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Крв из ране сливала се на под бојних кола. Умро је увече. 36При заласку сунца, било је објављено: „Сваки човек у свој град! Сваки човек у свој крај!“

37Тако је погинуо цар израиљски. Донели су га у Самарију и тамо га сахранили. 38Бојна кола су опрали у самаријском језеру: тамо су пси лизали његову крв, а блуднице се купале, према речи коју је Господ рекао.

39Остала Ахавова дела и све што је учинио, о двору који је саградио од слоноваче, и о градовима које је саградио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 40Ахав се упокојио са својим прецима, а на његово место се зацарио његов син Охозија.

Јосафатово царевање над Јудом

41Јосафат, син Асин, зацарио се над Јудом у четвртој години Ахава, цара Израиља. 42Јосафату је било тридесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 43Он је у свему следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. 44Јосафат је био у миру са царем израиљским.

45Остало о Јосафату, јунаштво које је показао у ратовању, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 46Такође је искоренио из земље храмске блуднике које су се одржали до времена његовог оца.

47У Едому није било цара; намесник је владао као цар. 48Јосафат је изградио десет тарсиских лађа да иде у Офир по злато, али лађе нису могле да оду јер су се насукале код Есион-Гевера. 49Тада Охозија, син Ахавов, рече Јосафату: „Нека моје слуге пођу на лађама с твојим слугама.“ Али Јосафат није хтео.

50Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у граду његовог праоца Давида. На његово место се зацарио његов син Јорам.

Охозијина владавина над Израиљем

51Охозија, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у седамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је две године над Израиљем. 52Он је чинио што је зло у Господњим очима, следећи пут свога оца и своје мајке, и пут Јеровоама, сина Наватовог, који је Израиљ навео на грех. 53Служио је Валу и клањао му се. Тако је разгневио Господа, Бога Израиљевог, баш као што је то његов отац чинио.