Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

3 Царств 1:1-53

Довуд в старости

1Царь Довуд состарился и достиг преклонных лет. Его покрывали одеждами, но он всё равно не мог согреться. 2Тогда слуги сказали ему:

– Пусть господину нашему царю подыщут молодую девушку, чтобы она прислуживала царю и заботилась о нём. Она будет ложиться рядом с тобой, и господину нашему царю будет тепло.

3Они стали искать красивую девушку по всему Исроилу, нашли шунемитянку Авишаг и привели её к царю. 4Девушка была очень красива, она заботилась о царе и ухаживала за ним, но царь не имел с ней близости.

Адония претендует на престол

5Адония, сын Довуда от Хаггиты, кичливо говорил:

– Я буду царём.

Он завёл у себя колесницы и коней1:5 Или: «колесничих»; или: «всадников»., и пятьдесят слуг, которые бежали перед ним. 6(А его отец никогда не задавал ему вопроса: «Почему ты так поступаешь?» Адония родился после Авессалома и был очень красив.)

7Адония сговорился с Иоавом, сыном Церуи, и со священнослужителем Авиатаром, и они поддержали его. 8Но священнослужитель Цадок, Беная, сын Иодая, пророк Нафан, Шимей, Рей и личная стража Довуда не встали на сторону Адонии.

9Адония принёс в жертву овец, волов и откормленных телят у камня Зохелет, что рядом с Ен-Рогелом, и пригласил всех своих братьев, сыновей царя, и всех царских приближённых из Иудеи, 10но не пригласил ни пророка Нафана, ни Бенаю, ни личную стражу Довуда, ни своего брата Сулаймона.

Довуд передаёт престол Сулаймону

11Тогда пророк Нафан спросил у Вирсавии, матери Сулаймона:

– Разве ты не слышала, что Адония, сын Хаггиты, стал царём, а наш господин Довуд о том и не знает? 12Так вот, позволь мне посоветовать тебе, как спасти свою жизнь и жизнь твоего сына Сулаймона. 13Сейчас же пойди к царю Довуду и скажи ему: «Господин мой царь, разве ты не клялся мне, твоей рабыне, говоря: „Твой сын Сулаймон непременно будет царём после меня и сядет на моём престоле“? Так почему же царём стал Адония?» 14Когда ты ещё будешь говорить с царём, я войду вслед за тобой и подтвержу твои слова.

15И Вирсавия пошла к престарелому царю в его комнату, где ему прислуживала шунемитянка Авишаг. 16Вирсавия склонилась и поклонилась царю.

– Чего ты хочешь? – спросил царь.

17Она сказала ему:

– Мой господин, ты сам клялся мне, твоей рабыне, Вечным1:17 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь., твоим Богом: «Сулаймон, твой сын, будет царём после меня и сядет на моём престоле». 18Но вот царём стал Адония, а ты, господин мой царь, и не знаешь об этом. 19Он принёс в жертву множество волов, откормленных телят и овец, пригласил всех царских сыновей, священнослужителя Авиатара и военачальника Иоава, но не пригласил твоего раба Сулаймона. 20Господин мой царь, взоры всего Исроила устремлены на тебя, чтобы ты объявил им, кто сядет на престоле господина моего царя после тебя. 21Ведь иначе, как только господин мой царь упокоится со своими предками, меня и моего сына Сулаймона сочтут изменниками.

22Когда она ещё говорила с царём, вошёл пророк Нафан. 23Царю доложили:

– Пришёл пророк Нафан.

Тогда Нафан предстал перед царём и поклонился ему лицом до земли.

24Он сказал:

– Говорил ли ты, господин мой царь, что Адония будет царём после тебя и сядет на твоём престоле? 25Сегодня он пошёл и принёс в жертву множество волов, откормленных телят и овец. Он пригласил всех царских сыновей, военачальников и священнослужителя Авиатара. Сейчас они едят и пьют с ним и говорят: «Да здравствует царь Адония!» 26Но меня, твоего раба, священнослужителя Цадока, Бенаю, сына Иодая, и твоего раба Сулаймона он не пригласил. 27Было ли это сделано по воле господина моего царя, который не известил своих рабов о том, кто сядет на престоле моего господина царя после него?

28Тогда царь Довуд сказал:

– Позовите ко мне Вирсавию.

Она вошла к царю и предстала перед ним.

29И царь поклялся:

– Верно, как и то, что жив Вечный, Который избавил меня от всякой беды, – 30я непременно исполню сегодня то, о чём я клялся тебе Вечным, Богом Исроила: Сулаймон, твой сын, станет царём после меня и сядет на моём престоле вместо меня.

31Вирсавия склонилась лицом до земли, поклонилась царю и сказала:

– Пусть господин мой царь Довуд живёт вечно!

32Довуд сказал:

– Позовите ко мне священнослужителя Цадока, пророка Нафана и Бенаю, сына Иодая.

Когда они вошли к царю, 33он сказал им:

– Возьмите с собой моих слуг, посадите моего сына Сулаймона на моего мула и доставьте его к источнику Гихон. 34Там пусть священнослужитель Цадок и пророк Нафан помажут1:34 Посредством обряда помазания человек посвящался на определённое служение. Такого помазания удостаивались пророки, цари и священнослужители. его в цари над Исроилом. Трубите в рог и восклицайте: «Да здравствует царь Сулаймон!» 35Потом проводите его назад, и пусть он сядет на мой престол и правит вместо меня. Я поставил его правителем над Исроилом и Иудеей.

36Беная, сын Иодая, ответил царю:

– Аминь!1:36 Аминь – еврейское слово, которое переводится как «да, верно, воистину так» или «да будет так». Да скажет так Вечный, Бог господина моего царя! 37Как Вечный был с господином моим царём, так пусть он будет и с Сулаймоном, чтобы возвеличить его престол больше, чем престол господина моего царя Довуда!

38И священнослужитель Цадок, пророк Нафан, Беная, сын Иодая, керетиты и пелетиты1:38 Керетиты и пелетиты – чужеземные наёмники, которые, возможно, были царскими телохранителями. пошли, усадили Сулаймона на мула царя Довуда и сопроводили его в Гихон. 39Священнослужитель Цадок взял из священного шатра рог с маслом и помазал Сулаймона. После этого затрубили в рога, и весь народ закричал:

– Да здравствует царь Сулаймон!

40И весь народ пошёл вслед за ним, играя на свирелях и радуясь, да так, что земля сотрясалась от шума.

Сулаймон щадит Адонию

41Адония и все гости, которые были с ним, услышали это в конце пира. Услышав звук рога, Иоав спросил:

– Что это за шум в городе?

42Он ещё не договорил, как пришёл Ионафан, сын священнослужителя Авиатара. Адония сказал:

– Подойди. Ты достойный человек и, конечно, несёшь добрые вести.

43– Нет, – ответил Ионафан Адонии. – Наш господин, царь Довуд, сделал царём Сулаймона. 44Царь отправил его со священнослужителем Цадоком, пророком Нафаном, Бенаей, сыном Иодая, и керетитами и пелетитами, и они усадили его на царского мула, 45а священнослужитель Цадок и пророк Нафан помазали его в цари в Гихоне. Они ушли оттуда в радости, и город пришёл в движение. Этот-то шум ты и слышишь. 46Больше того, Сулаймон сел на царский престол, 47а царские приближённые пришли поздравлять господина нашего царя Довуда, говоря: «Пусть твой Бог прославит имя Сулаймона ещё больше, чем твоё, и возвеличит его престол больше твоего престола!» А царь поклонился на постели 48и сказал так: «Хвала Вечному, Богу Исроила, Который дал мне сегодня увидеть на престоле моего преемника!»

49Тут все гости Адонии, задрожав от страха, поднялись и разбежались. 50А Адония, боясь Сулаймона, пошёл и схватился за рога жертвенника в священном шатре1:50 Человек, которому грозит смерть, мог просить о пощаде, взявшись за рога жертвенника, которые возвышались с каждого из его четырёх углов (см. 3 Цар. 1:50-53).. 51Сулаймону доложили:

– Адония боится царя Сулаймона и не отпускает рогов жертвенника. Он говорит: «Пусть царь Сулаймон даст мне сегодня клятву, что он не предаст своего раба мечу».

52Сулаймон ответил:

– Если он покажет себя достойным человеком, то ни один волос с его головы не упадёт на землю, но если в нём обнаружится зло, он умрёт.

53Царь Сулаймон послал людей за Адонией, и они привели его от жертвенника. Адония вошёл и поклонился царю Сулаймону, и Сулаймон сказал:

– Ступай домой.

New Serbian Translation

1. Књига о царевима 1:1-53

Борба за престо

1Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. 2Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

3Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. 4Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

5А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. 6Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

7Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. 8Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

9Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

11Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

15Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

17Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

22Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

24Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

28Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

29Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

31Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

32Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

36Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

38Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

41То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

42Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

43Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46Соломон већ седи на царском престолу. 47Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

49На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

52Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

53Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“