Милость Довуда к Мефи-Бошету
1Довуд спросил:
– Остался ли из дома Шаула кто-нибудь, кому я мог бы оказать милость ради Ионафана?
2В доме Шаула был слуга по имени Цива. Его позвали к Довуду, и царь спросил его:
– Ты Цива?
– Рад служить тебе, – ответил тот.
3Царь спросил:
– Есть ли кто ещё живой в доме Шаула, кому я мог бы оказать милость, как и обещал перед Всевышним?
Цива ответил царю:
– Остался ещё сын Ионафана. Он хромой на обе ноги.
4– Где же он? – спросил царь.
Цива ответил:
– Он в доме Махира, сына Аммиила, в селении Ло-Девар.
5И царь Довуд послал забрать его из Ло-Девара, из дома Махира, сына Аммиила. 6Когда Мефи-Бошет, сын Ионафана, внук Шаула, пришёл к Довуду, он поклонился ему, пав лицом на землю.
Довуд сказал:
– Мефи-Бошет!
– Я твой раб, – ответил тот.
7– Не бойся, – сказал ему Довуд, – потому что я непременно окажу тебе милость ради твоего отца Ионафана. Я верну тебе всю землю, которая принадлежала твоему деду Шаулу, и ты всегда будешь есть за моим столом.
8Мефи-Бошет поклонился и сказал:
– Кто такой твой раб, чтобы тебе обращать внимание на такого мёртвого пса, как я?
9Царь призвал слугу Шаула Циву и сказал ему:
– Я отдал внуку твоего господина всё, что принадлежало Шаулу и его семье. 10Вместе со своими сыновьями и слугами ты должен обрабатывать для него землю и собирать урожай, чтобы у внука твоего господина была еда. А Мефи-Бошет, внук твоего господина, всегда будет есть за моим столом.
(У Цивы же было пятнадцать сыновей и двадцать слуг.)
11Цива сказал царю:
– Твой раб исполнит всё, что господин мой царь приказывает сделать своему рабу.
И Мефи-Бошет ел за столом Довуда, как один из сыновей царя.
12У Мефи-Бошета был маленький сын по имени Миха. Все домашние Цивы были слугами Мефи-Бошета. 13Мефи-Бошет жил в Иерусалиме, потому что он всегда ел за царским столом. Он был хромой на обе ноги.
Давид се заузима за Мефивостеја
1Давид рече: „Да ли је још неко преостао из Сауловог дома, да му искажем милост ради Јонатана?“
2А у Сауловом дому је био неки слуга по имену Сива. Кад су га позвали пред Давида, цар му рече: „Јеси ли ти Сива?“
Он одговори: „Твој сам слуга.“
3Цар га упита: „Је ли преостао још неко из Сауловог дома, да му искажем Божију милост?“
Сива одговори цару: „Преостао је један Јонатанов син, који је хром на обе ноге.“
4„Где је он?“ – упита цар.
„Ено, он је у кући Махира, сина Амиловог, у Ло-Девару“ – одговори Сива цару.
5Тада је цар послао по њега, па су га довели из куће Махира, сина Амиловог, из Ло-Девара. 6Кад је Мефивостеј, син Јонатана, Сауловог сина, дошао пред Давида, пао је ничице пред њим и поклонио му се.
Давид рече: „Мефивостеју!“
„Ево, твој сам слуга!“ – одговори он.
7Давид му рече: „Немој се плашити, јер ћу ти исказати милост ради твога оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу твога деде Саула, а ти ћеш увек јести хлеб за мојим столом.“
8Мефивостеј се поклони, па рече: „Ко је твој слуга, да обраћаш пажњу на мртвог пса као што сам ја?“
9Цар је, затим, позвао Сиву, Сауловог слугу, и рекао му: „Све што је припадало Саулу и његовом дому дао сам унуку твога господара. 10Ти ћеш обрађивати земљу за њега заједно са твојим синовима и твојим слугама, и доносити урод унуку свога господара, да би имао храну. А Мефивостеј ће увек јести хлеб за мојим столом.“ Сива је имао петнаест синова и двадесет слугу.
11Сива рече цару: „Твој слуга ће учинити онако како му је његов господар заповедио. Мефивостеј ће јести за мојим столом, као један од царевих синова.“
12Мефивостеј је имао малог сина који се звао Миха. Сви који су живели у Сивином дому су служили Мефивостеју. 13Мефивостеј је живео у Јерусалиму пошто је увек јео за царевим столом. Он је био хром на обе ноге.
