Убийство Иш-Бошета
1Когда сын Шаула Иш-Бошет услышал о том, что Абнир умер в Хевроне, он пал духом, и весь Исроил охватила тревога. 2У Иш-Бошета, сына Шаула, было два человека, которые водили воинов в набеги. Одного звали Баана, а другого – Рехав. Они были сыновьями беэротянина Риммона из рода Вениамина. Беэрот считается владением Вениамина, 3потому что жители Беэрота бежали в Гиттаим. Они остались там чужеземцами по сегодняшний день.
4(У Ионафана, сына Шаула, был сын, хромой на обе ноги. Ему было пять лет, когда из Изрееля пришла весть о Шауле и Ионафане. Его нянька схватила его и побежала, но бежала так быстро, что он упал и охромел. Его звали Мефи-Бошет.)
5Итак, Рехав и Баана, сыновья беэротянина Риммона, пошли к дому Иш-Бошета и пришли туда в жаркое время дня, когда он спал во время полуденного отдыха. 6Они вошли внутрь дома, как бы для того, чтобы взять пшеницы, и мечом поразили его в живот. После этого Рехав и его брат скрылись.
7(Они вошли в дом, когда он лежал на постели в своей спальне. Поразив и убив его, они отрубили ему голову и, взяв её с собой, всю ночь шли по дороге, что ведёт через Иорданскую долину.) 8Они принесли голову Иш-Бошета к Довуду в Хеврон и сказали царю:
– Вот голова Иш-Бошета, сына Шаула, твоего врага, пытавшегося лишить тебя жизни. Сегодня Вечный отомстил Шаулу и его потомству за господина моего царя.
9Довуд ответил Рехаву и его брату Баане, сыновьям беэротянина Риммона:
– Верно, как и то, что жив Вечный, Который избавил меня от всякой беды, – 10когда один человек сказал мне: «Шаул мёртв», думая, что принёс хорошую новость, я схватил его и предал смерти в Циклаге. Вот награда, которую я дал ему за его новость! 11Что же теперь, когда разбойники убили невиновного человека в его собственном доме и на его собственной постели, неужели я не взыщу с вас за его кровь и не избавлю от вас землю!
12Довуд отдал своим людям приказ, и они убили их. Они отрубили им руки и ноги и повесили тела у пруда в Хевроне. А голову Иш-Бошета они взяли и погребли в гробнице Абнира в Хевроне.
Исвостејево убиство
1Кад је Саулов син чуо да је Авенир умро у Хеврону, клонуле су му руке, и сав је Израиљ био у пометњи. 2А Саулов син је имао два заповедника својих чета. Један се звао Вана а други Рихав. Они су били синови Римона Вироћанина, из Венијаминовог племена. Вирот се, такође, убраја у Венијаминове крајеве. 3Вироћани су пребегли у Гитајим где су остали као дошљаци до данашњега дана.
4А Јонатан, Саулов син, је имао сина, који је био хром на обе ноге. Њему је било пет година кад је из Језраела дошла вест о Саулу и Јонатану. Његова дадиља га је подигла и потрчала, али док је журила да побегне, десило се да је он пао и остао хром. Име му је било Мефивостеј.
5Запуте се Вироћани, Рихав и Вана, и дођу у Исвостејеву кућу за дневне жеге. Он се одмарао на кревету у подне. 6Они уђу у кућу као да узму пшеницу и прободу га у стомак. Затим су Рихав и његов брат Вана побегли.
7Ушли су у кућу док је он спавао на свом кревету у својој спаваћој соби. Проболи су га на смрт и одсекли му главу. Главу су узели, па су целе ноћи путовали путем за Араву. 8Исвостејеву главу су донели Давиду у Хеврон и рекли цару: „Ево главе твога непријатеља Исвостеја, Сауловог сина, који је тражио твој живот. Данас је Господ извршио освету за мога господара, цара, над Саулом и његовим потомством.“
9Давид одговори Рихаву и његовом брату Вани, синовима Римона Вироћанина: „Живога ми Господа, који ме је избавио из сваке невоље! 10Човек који ми је донео вест да је Саул мртав мислио је да ми доноси добру вест. Ја сам га ухватио и погубио у Сиклагу да му платим за вест. 11Шта ћу тек да урадим са зликовцима који су убили праведног човека у његовој кући и у његовом кревету? Зар да не тражим од вас да платите за његову крв и да вас не истребим са земље?“
12Тада Давид даде наредбу момцима и они их погубише. Потом су им одсекли руке и ноге и обесили их код језера у Хеврону. А Исвостејеву главу су узели и сахранили је у Авениров гроб у Хеврону.
