Довуд становится царём Иудеи
1Спустя время Довуд спросил Вечного:
– Идти ли мне в какой-нибудь из городов Иудеи?
Вечный сказал:
– Иди.
Довуд спросил:
– Куда мне идти?
– В Хеврон, – ответил Вечный.
2И пошёл туда Довуд и обе жены его: Ахиноамь из Изрееля и Авигайль, вдова Навала из Кармила. 3Ещё Довуд привёл людей, которые были с ним, каждого вместе со своей семьёй, и они поселились в городах Хеврона. 4Жители Иудеи пришли в Хеврон и помазали2:4 Посредством обряда помазания человек посвящался на определённое служение. Такого помазания удостаивались пророки, цари и священнослужители. там Довуда царём над родом Иуды.
Когда Довуду сказали, что жители Иавеша Галаадского похоронили Шаула, 5он послал к ним вестников сказать:
– Благословенны вы у Вечного за то, что явили эту милость Шаулу, вашему господину, похоронив его. 6Пусть же Вечный явит вам милость и верность, и я также вознагражу вас за то, что вы сделали это. 7Итак, будьте сильны и мужественны, потому что Шаул, ваш господин, мёртв, а род Иуды помазал меня царём над собой.
Иш-Бошет становится царём Исроила
8Тем временем Абнир, сын Нера, начальник войска Шаула, взял Иш-Бошета, сына Шаула, и привёл его в город Маханаим. 9Он сделал его царём над Галаадом, над ашшуритами и долиной Изрееля, а также над территорией родов Ефраима, Вениамина и над всем Исроилом.
10Иш-Бошету, сыну Шаула, было сорок лет, когда он стал царём Исроила, и правил он два года. Но род Иуды пошёл за Довудом. 11Всего Довуд был в Хевроне царём над Иудеей семь лет и шесть месяцев.
Начало войны между домами Довуда и Шаула
12Абнир, сын Нера, вместе с людьми Иш-Бошета, сына Шаула, покинул Маханаим и пошёл к городу Гаваону. 13Иоав, сын Церуи, и люди Довуда вышли и встретили их у Гаваонского пруда. Одни встали на одной стороне пруда, а другие – на другой стороне.
14И Абнир сказал Иоаву:
– Пусть юноши встанут и сразятся перед нами.
– Пусть встанут, – ответил Иоав.
15Юноши встали, и было отсчитано двенадцать вениамитян за Иш-Бошета, сына Шаула, и двенадцать человек за Довуда. 16Каждый из них схватил своего соперника за голову, вонзил ему в бок свой меч и пал вместе с ним. Вот почему это место в Гаваоне было названо Хелкат-Цурим («поле мечей»).
17Битва в тот день была очень жестокой и Абнир с воинами Исроила был разбит людьми Довуда.
18Там было и три сына Церуи – Иоав, Авишай и Асаил. А Асаил был быстроног, как дикая серна. 19Он погнался за Абниром, не отклоняясь ни вправо, ни влево от его следов. 20Абнир оглянулся назад и спросил:
– Это ты, Асаил?
– Да, я, – ответил он.
21Тогда Абнир сказал ему:
– Поверни вправо или влево, схвати одного из юношей и возьми себе его оружие.
Но Асаил, не останавливаясь, гнался за ним. 22Абнир вновь предостерёг Асаила:
– Прекрати гнаться за мной, или я убью тебя! Как тогда я смогу посмотреть в глаза твоему брату Иоаву?
23Но Асаил не прекращал погоню. Тогда Абнир пронзил ему живот обратным концом своего копья так, что оно вышло наружу у него через спину. Он упал и умер на месте. И каждый человек останавливался, поравнявшись с местом, где упал и умер Асаил.
24Но Иоав и Авишай преследовали Абнира, и на закате солнца они добрались до холма Амма, близ Гиаха, на дороге к Гаваонской пустоши. 25А вениамитяне сплотились вокруг Абнира, объединились в одну группу и заняли место на вершине холма.
26Абнир закричал Иоаву:
– Вечно ли будет разить меч? Разве ты не понимаешь, что конец будет горек? Сколько ещё пройдёт времени, прежде чем ты прикажешь своим людям прекратить преследовать их братьев?
27Иоав ответил:
– Верно, как и то, что жив Всевышний, – если бы ты не сказал, воины продолжали бы преследовать своих братьев до утра2:27 Или: «если бы ты сказал это ещё утром, то воины не погнались бы за своими братьями»..
28Иоав затрубил в рог, и все воины остановились. Они больше не преследовали исроильтян и не сражались.
29Всю эту ночь Абнир и его люди шли через Иорданскую долину. Они пересекли Иордан, шли всё утро2:29 Или: «прошли через весь Битрон». и пришли в Маханаим. 30А Иоав вернулся после преследования Абнира и собрал всех своих людей. Кроме Асаила недосчитались девятнадцати воинов. 31Слуги же Довуда поразили вениамитян и людей Абнира. Их пало триста шестьдесят человек. 32А Асаила похоронили в гробнице его отца, в Вифлееме. Иоав же со своими людьми шёл всю ночь и на рассвете прибыл в Хеврон.
Давида помазују за цара Јуде
1Након овога Давид је упитао Господа: „Да ли да одем у један од градова Јуде?“
Господ му одговори: „Иди!“
Давид опет упита: „Куда да идем?“
Господ одговори: „У Хеврон.“
2Давид оде тамо горе. С њим су такође отишле и његове две жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. 3Давид је са собом повео и своје људе, сваког са својом породицом, и тако су се настанили у Хеврону.
4Тада су дошли Јудејци и тамо помазали Давида за цара над Јудиним домом. А кад су Давиду јавили да су људи из Јавис-Галада сахранили Саула, 5Давид је послао гласнике људима из Јавис-Галада и рекао им: „Нека вас Господ благослови, зато што сте учинили ово милостиво дело вашем господару, Саулу, сахранивши га. 6Нека сад Господ искаже вама милост и верност. Пошто сте то учинили и ја ћу показати доброту према вама. 7А сад се охрабрите и држите се мушки. Ваш господар Саул је мртав, а мене је дом Јудин помазао да им будем цар.“
Окршај Давидовог и Сауловог дома
8Међутим, Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске, узме Сауловог сина Исвостеја, одведе га у Маханајим, 9и зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином, и над свим Израиљем.
10Исвостеју, Сауловом сину, било је четрдесет година кад је постао цар над Израиљем, а владао је две године. Ипак, дом Јудин је следио Давида. 11Давид је био цар у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.
12Авенир, син Неров, и слуге Исвостеја, Сауловог сина, изађу из Маханајима и дођу у Гаваон. 13А и Јоав, син Серујин и слуге Давидове изађу и сретну се са њима код гаваонског језера. Једни су стали с једне стране језера, а други са супротне стране.
14Авенир рече Јоаву: „Хајде нека устану момци да се такмиче пред нама.“
„Нека устану!“ – рече Јоав.
15Они устану и наброје се: дванаест за Венијамина, за Исвостеја и Саула, и дванаест од Давидових слугу. 16Свако зграби свога противника за главу и зари му нож у бок, и тако заједно падоше. Зато се то место прозвало „Хелкат-Асурим“2,16 Поље камења или поље оштрица мача., а налази се у Гаваону.
17Тог дана је дошло до тешке битке, али су Авенир и Израиљци били поражени од Давидових слугу.
18Тамо су била и тројица Серујиних синова: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био хитрих ногу као срна у пољу. 19Асаило је гонио Авенира; био му је за петама, не скрећући ни десно ни лево.
20Опазивши га иза себе, Авенир му рече: „Јеси ли то ти, Асаило?“
„Ја сам“ – одговори он.
21Авенир му рече: „Скрени десно или лево, па ухвати једног од момака и узми његово оружје.“ Али Асаило није хтео да престане да га гони. 22Авенир је опет рекао Асаилу: „Престани да ме гониш! Зашто да те саставим са земљом? Како онда да погледам твом брату Јоаву у лице?“ 23Пошто је Асаило то одбио, Авенир га је тако ударио задњим делом копља, да му је копље прошло кроз леђа. Асаило је пао тамо и умро на месту. Ко год је дошао на место где је Асаило пао и умро, зауставио би се. 24Јоав и Ависај су и даље гонили Авенира. Сунце је било на заласку кад су дошли до Аме, која је насупрот Гије, на путу према гаваонској пустињи. 25Венијаминовци су се сврстали око Авенира у једну чету и зауставили се на врху једне узвишице.
26Тада Авенир довикну Јоаву и рече: „Зар ће мач довека прождирати? Зар не видиш да ће исход бити погубан? И колико ће још проћи док не кажеш народу да престане да гони своју браћу?“
27Јоав рече на то: „Живога ми Бога, да ниси проговорио, народ би наставио да гони своју браћу све до следећег јутра.“
28Тада је Јоав затрубио у трубу, па је сав народ стао; нису више гонили Израиља, и нису се више борили. 29Авенир и његови људи су целе те ноћи ходали кроз Араву, па су прешли преко Јордана. Затим су прошли сав Витрон и дошли у Маханајим. 30А Јоав се вратио из потере за Авениром. Кад је окупио сав народ, приметили су да недостаје деветнаест Давидових слугу, и Асаило. 31Давидове слуге су, пак, побиле три стотине шездесет Венијаминоваца, који су били Авенирови људи. 32А Асаила су однели и сахранили га у пећини његовог оца у Витлејему. Јоав и његови људи су ходали целе ноћи и дошли у Хеврон кад је свануо дан.
