Победа над аммонитянами и сирийцами
(1 Лет. 19:1-19)
1Некоторое время спустя царь аммонитян умер, и вместо него царём стал его сын Ханун. 2Довуд подумал: «Я окажу Хануну, сыну Нахаша, милость, как его отец оказал милость мне». И Довуд отправил к Хануну своих слуг, чтобы выразить соболезнования о его отце.
Когда люди Довуда пришли в землю аммонитян, 3аммонитские вожди сказали своему господину Хануну:
– Неужели ты думаешь, что Довуд прислал к тебе этих людей с соболезнованиями из уважения к твоему отцу? Разве не затем послал их к тебе Довуд, чтобы высмотреть город, разведать его и разрушить?
4И Ханун схватил людей Довуда, сбрил каждому из них половину бороды, обрезал их одежды наполовину, до ягодиц, и отослал их обратно. 5Когда об этом рассказали Довуду, он послал им навстречу людей, потому что они были сильно опозорены.
Царь сказал:
– Оставайтесь в Иерихоне, пока не отрастут ваши бороды, а потом возвращайтесь.
6Когда аммонитяне поняли, что они стали ненавистны Довуду, они наняли двадцать тысяч сирийских пеших воинов из Бет-Рехова и Цовы, а также царя Маахи с тысячью человек, и ещё двенадцать тысяч человек из земли Тов.
7Услышав об этом, Довуд послал Иоава со всем войском сразиться с ними. 8Аммонитяне вышли и расположились боевым порядком у входа в городские ворота, а сирийцы из Цовы и Рехова и люди из Това и Маахи стояли отдельно в открытом поле.
9Когда Иоав увидел, что сражаться придётся и впереди, и сзади, он выбрал некоторых из лучших воинов Исроила и выстроил их против сирийцев. 10Остальных людей он отдал под начало своего брата Авишая, и тот выстроил их против аммонитян.
11Иоав сказал:
– Если сирийцы станут одолевать меня, то ты придёшь ко мне на помощь, а если аммонитяне станут одолевать тебя, то я приду к тебе на помощь. 12Будь мужествен! Будем храбро сражаться за наш народ и города нашего Бога, и пусть Вечный сделает так, как Ему угодно!
13После этого Иоав со своими воинами вступил в сражение с сирийцами, и те побежали перед ним. 14Когда аммонитяне увидели, что сирийцы бегут, они тоже побежали от Авишая и отступили в город. А Иоав вернулся со сражения с сирийцами и пришёл в Иерусалим.
15Увидев, что они разбиты исроильтянами, сирийцы собрались вместе. 16Ададезер послал за сирийцами, жившими за рекой Евфрат. Те пришли в Хелам во главе с Шовахом, начальником войска Ададезера.
17Когда об этом доложили Довуду, он собрал весь Исроил, переправился через Иордан и пришёл к Хеламу. Сирийцы расположились боевым порядком, чтобы встретить Довуда и сразиться с ним. 18Но они побежали перед Исроилом, и Довуд перебил из них семьсот колесничих и сорок тысяч пеших воинов10:18 Или: «всадников».. Ещё он поразил Шоваха, начальника их войска, который и умер там. 19Увидев, что они разбиты Исроилом, все цари, которые были в подчинении у Ададезера, заключили с исроильтянами мир и покорились им.
И сирийцы боялись впредь помогать аммонитянам.
Рат са Амонцима и Арамејцима
1После овога је умро цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син Анун. 2Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.
Тако су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца. 3Али амонски кнезови рекоше своме господару Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Није ли послао своје слуге с намером да испита и извиди град како би га срушио?“
4Тада је Анун ухватио Давидове слуге и обријао им пола браде и одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.
5Кад су то јавили Давиду, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“
6Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, послали су посланство и унајмили Арамејце из Вет-Реова и Сове, двадесет хиљада војника, цара Махе са хиљаду људи и дванаест хиљада људи из Това.
7Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. 8Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред вратима, док су Арамејци из Сове и Реова, и људи из Това и Махе, били засебно на пољу.
9Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. 10Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. 11Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 12Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“
13Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу, да се сукобе са Арамејцима, али они су се разбежали пред њима. 14Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, побегли су пред Ависајем и ушли у град. Пошто се вратио из борбе са Амонцима, Јоав је дошао у Јерусалим.
15Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су се сабрали. 16Адад-Езер је послао гласнике, па је сабрао Арамејце с друге стране реке. Они су дошли у Хелам на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.
17Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ, и прешавши преко Јордана, дошао у Хелам. Арамејци су се сврстали у бојни ред против Давида и упустили се у бој с њим. 18Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам стотина арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Смртно је ранио и Совака, заповедника Адад-Езерове војске, који је умро тамо. 19Кад су сви цареви, који су били Адад-Езерови поданици, видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Израиљем, па су им постали поданици.
Од тада су се Арамејци прибојавали да помогну Амонцима.
