2 Летопись 32 – CARST & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

2 Летопись 32:1-33

Синаххериб угрожает Иерусалиму

(4 Цар. 18:13-37; 19:35-37; Ис. 36:1-22; 37:36-38)

1После всего, что с такой верностью совершил Езекия, пришёл Синаххериб32:1 Синаххериб был сыном и преемником Саргона II. Он правил с 705 по 681 гг. до н. э., царь Ассирии, и вторгся в Иудею. Он взял в осаду укреплённые города, думая отобрать их. 2Когда Езекия увидел, что Синаххериб пришёл и хочет воевать с Иерусалимом, 3он решил на совете со своими приближёнными и военачальниками засыпать источники воды за пределами города, и те помогли ему. 4Собралось множество народа и засыпали источники воды и реку, которая протекала по стране. «К чему оставлять эту воду царям Ассирии?» – говорили они. 5Езекия много трудился, восстанавливая все разрушенные участки стены и воздвигая на ней башни. Он сложил ещё одну стену за пределами прежней и улучшил Милло32:5 Милло – с языка оригинала переводится как «насыпь». Возможно, что это были какие-то городские укрепления. Города Довуда. Ещё он изготовил много оружия и щитов. 6Он поставил над народом военачальников, собрал их к себе на площади у городских ворот и ободрил их, сказав:

7– Будьте тверды и мужественны! Не бойтесь, не падайте духом из-за царя Ассирии и его огромного войска, потому что с нами сила большая, чем с ним. 8С ним – сила людская, а с нами – Вечный, наш Бог, Который поможет нам и будет за нас сражаться.

И народ ободрился словами Езекии, царя Иудеи.

9После этого, когда Синаххериб, царь Ассирии, и все его войска осаждали город Лахиш, он послал своих слуг в Иерусалим, чтобы передать Езекии, царю Иудеи, и всему собравшемуся там народу Иудеи:

10– Так говорит Синаххериб, царь Ассирии: «На что вы так надеетесь, что остаётесь в осаждённом Иерусалиме? 11Когда Езекия говорит: „Вечный, наш Бог, спасёт нас от руки царя Ассирии“, он сбивает вас с пути, чтобы вы умерли от голода и жажды. 12Разве не сам Езекия убрал святилища на возвышенностях и жертвенники этого Бога, говоря Иудее и Иерусалиму: „Поклоняйтесь перед одним жертвенником и на нём сжигайте жертвы“?32:12 Слуги Синаххериба ложно предполагали, что Езекия оскорбил Вечного, разрушив святилища и тем самым лишив Его всех жертвенников, кроме одного, который находился в Иерусалиме (см. 4 Цар. 18:4; 2 Лет. 31:1). 13Разве вы не знаете, что я и мои предки сделали со всеми народами других земель? Разве в силах были боги этих народов избавить свою землю от моей руки? 14Кто из богов всех этих народов, которые были погублены моими предками, смог избавить от меня свой народ? Как же ваш Бог сможет избавить вас от моей руки? 15Не давайте же Езекии обманывать вас этим и сбивать с пути. Не верьте ему, потому что никакой бог ни у одного из народов или царств не мог избавить свой народ от моей руки или от рук моих предков. И куда уж вашему Богу избавить вас от моей руки!»

16Слуги царя Синаххериба говорили ещё больше против Вечного Бога и против Его раба Езекии. 17Синаххериб также написал письма, осыпая бранью Вечного, Бога Исроила, и говоря против Него: «Как боги народов других земель не избавили своих народов от моей руки, так и Бог Езекии не избавит Своего народа от моей руки». 18Они кричали по-еврейски жителям Иерусалима, которые были на стене, чтобы устрашить и запугать их и захватить город. 19Они говорили о Боге Иерусалима, как о богах других народов земли, – творениях человеческих рук.

20Царь Езекия и пророк Исаия, сын Амоца, воззвали в молитве к небесам, 21и Вечный послал Ангела32:21 Ангел – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исо Масеха до Его воплощения., Который истребил всех храбрых воинов, вождей и полководцев в лагере ассирийского царя, и Синаххериб с позором удалился в свою землю. Однажды, когда он пошёл в храм своего бога, его сыновья поразили его мечом.

22Так Вечный спас Езекию и жителей Иерусалима от руки Синаххериба, царя Ассирии, и от рук всех остальных. Он оберегал их со всех сторон. 23И многие принесли в Иерусалим приношения Вечному и дорогие подарки Езекии, царю Иудеи. С тех пор он был в большом почёте у всех народов.

Конец правления Езекии

(4 Цар. 20:1-19; Ис. 38:1-8; 39:1-8)

24В те дни Езекия заболел и был при смерти. Он помолился Вечному, и Тот ответил ему и дал ему знамение. 25Но сердце Езекии возгордилось, и он не отозвался на оказанную ему милость. За это на нём и на Иудее с Иерусалимом был гнев Вечного. 26Тогда Езекия раскаялся в гордыне своего сердца, как и жители Иерусалима. За это гнев Вечного не обрушился на них в дни Езекии.

27Езекия был очень богат и прославлен. Он сделал сокровищницы для своего серебра и золота, для своих драгоценных камней, благовоний, щитов и всякого рода дорогих вещей. 28Ещё он построил кладовые для урожаев зерна, для молодого вина и оливкового масла и сделал стойла и загоны для различного скота. 29Он строил поселения и приобретал многочисленные отары и стада, потому что Всевышний даровал ему огромное богатство. 30Это Езекия засыпал верхний проток источника Гихон и отвёл воду вниз к западной стороне Города Довуда. Он преуспевал во всём, что делал.

31Однажды, когда правители Вавилона отправили послов, чтобы спросить Езекию о знамении, которое совершилось в стране, Всевышний оставил его наедине с самим собой, чтобы испытать его и узнать всё, что у него на сердце.

Смерть Езекии

(4 Цар. 20:20-21)

32Прочие события царствования Езекии и его добрые дела записаны в «Видениях пророка Исаии, сына Амоца», которые включены в «Книгу царей Иудеи и Исроила». 33Езекия упокоился со своими предками и был похоронен на возвышенности, там, где могилы потомков Довуда. Вся Иудея и все жители Иерусалима почтили его, когда он умер. И царём вместо него стал его сын Манасса.

New Serbian Translation

2. Књига дневника 32:1-33

Сенахерив напада Јерусалим

1Након ових догађаја и показане верности, дошао је асирски цар Сенахерив и ушао у Јуду. Утаборио се око утврђених градова са намером да их освоји за себе. 2А када је Језекија видео да је Сенахерив дошао и да се окренуо да нападне Јерусалим, 3посаветовао се са својим заповедницима и храбрим ратницима да запуше воду са извора који су били изван града, и они су му помогли у томе. 4Сакупило се много народа и зауставише воду на свим изворима и на потоку који је текао посред земље. Говорили су: „Зашто, када дођу цареви асирски, да пронађу тако много воде?“ 5Он је ојачао па је обновио градске зидине које су биле проваљене и подигао их све до кула, као и још један зид споља. Учврстио је Милон у Давидовом граду и направио много оружја и штитова.

6Поставио је ратне заповеднике над народом, окупио их пред собом на тргу код градских врата. А онда је говорио и соколио их: 7„Будите јаки и будите храбри! Не плашите се и не клоните срцем због асирског цара и због мноштва које је са њим. Јер је с нама Већи него са њим! 8Са њим је рука од меса а са нама Господ, наш Бог, да нам помогне и да ратује наше ратове!“ Тако се народ ослонио на речи Језекије, цара Јудиног.

9После овога асирски цар Сенахерив је послао своје слуге у Јерусалим – док је био на Лахису и са њим сва његова царска сила – Језекији, цару Јудином и свим Јудејцима који су били у Јерусалиму. Поручио је:

10„Говори Сенахерив, цар асирски:

’У шта се поуздајете и остајете под опсадом у Јерусалиму? 11Не заводи ли вас Језекија да умрете од глади и жеђи, док говори: „Господ, наш Бог ће нас избавити из руку цара асирског“? 12Није ли баш он, Језекија, уклонио његове узвишице и жртвенике и рекао Јуди и Јерусалиму: „Пред једним жртвеником ћете се клањати и на њему ћете кадити“?

13Зар не знате шта само урадили ја и моји очеви свим земаљским народима? Да ли су могли богови земаљских народа да избаве њихову земљу из моје руке? 14Који је међу свим боговима тих земаља, над којима су моји очеви извршили клето уништење, могао да избави тај народ из моје руке? Зар ће он, ваш Бог, моћи да избави вас из моје руке? 15Зато не дајте да вас заводи Језекија! Не дајте да вас овако наговара! Не верујте му! Ниједан бог било ког народа и било ког царства није избавио своје људе из моје руке и из руке мојих предака. Хоће ли вас уистину ваш Бог избавити из моје руке?’“

16Тако су његове слуге говориле и говориле против Господа Бога и његовог слуге Језекије. 17Написао је писма у којима се ругао Господу, Богу Израиљевом, и рекао против њега: „Као што богови земаљских народа нису избавили њихове народе из моје руке, тако неће избавити ни Језекијин Бог његов народ из моје руке.“ 18Онда су на јудејском језику викали људима који су били на зидинама Јерусалима, да их уплаше и збуне, како би могли да освоје град. 19Говорили су против јерусалимског Бога као против богова земаљских народа који су дело људских руку.

20Тада се Језекија због свега овог помолио са пророком Исаијом, Амоцовим сином, па су завапили небесима. 21И Господ је послао анђела и сатро сваког јаког ратника, заповедника и владара у табору асирског цара, а он се са стидом на лицу вратио у своју земљу. Када је дошао у храм свог бога, неки од изданака његових бедара га сасекоше мачем.

22Тако је Господ спасао Језекију и становнике Јерусалима од руке Сенахерива, цара асирског, и од руке свих других. Дао им је мир свуда унаоколо. 23Многи су доносили дарове Господу у Јерусалим и драгоцености Језекији, Јудином цару. И он се од тада узвисио у очима свих народа.

Језекијин понос, успех и смрт

24У дане оне Језекија се разболео на смрт и помолио се Господу, и он му је одговорио и дао му чудесни знак. 25Али Језекија није узвратио према указаном му добру, јер му се срце узохолило. Зато је гнев био на њему, на Јуди и на Јерусалиму. 26Али Језекија се понизио због охолости свог срца, и он и Јерусалимљани, па на њих није дошао Господњи гнев за време Језекије.

27Језекија је стекао прекомерно богатство и част. Себи је направио ризнице за сребро, злато, драго камење, балзаме, штитове и разне драгоцености; 28складишта за приносе житарица, младог вина, уља; штале за сву крупну стоку и торове за стада. 29Себи је направио и градове, имао је стада ситне стоке и много крда, јер му је Бог дао баш велики иметак.

30Језекија је тај који је зауставио горњи одлив извора Гион и преусмерио га на запад, доле, ка Давидовом граду. Тако је Језекија имао успех у свим својим подухватима. 31А када су му због овога дошли вавилонски изасланици, да истраже чудо које се догодило у земљи, Бог га је напустио да би га искушао и открио шта је све у његовом срцу.

32Остала Језекијина дела и његова доброчинства, није ли то записано у виђењима пророка Исаије, Амоцовог сина, у Књизи царева Јуде и Израиља? 33Кад се Језекија упокојио са својим прецима, сахранили су га повише гробова Давидових потомака. Тако су му и у смрти исказали част Јудејци и Јерусалимљани. На његово место се зацарио његов син Манасија.