Езекия – царь Иудеи
(4 Цар. 18:1-3)
1Езекии было двадцать пять лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме двадцать девять лет. Его мать звали Авия, она была дочерью Закарии. 2Он делал то, что было правильным в глазах Вечного, как и его предок Довуд.
Езекия очищает храм
3В первый месяц (ранней весной), на первом году своего правления, он открыл двери храма Вечного и починил их. 4Он привёл священнослужителей и левитов, собрал их на площади с восточной стороны 5и сказал им:
– Слушайте меня, левиты! Освятитесь сегодня сами и освятите храм Вечного, Бога ваших предков. Выбросите из святилища всякую скверну. 6Наши отцы поступали беззаконно, делая зло в глазах Вечного, нашего Бога, и оставили Его. Они отвернули свои лица от жилища Вечного и повернулись к нему спиной. 7Они заперли двери притвора и погасили светильники. Они не возжигали благовоний и не приносили всесожжений в святилище Бога Исроила. 8За это гнев Вечного обрушился на Иудею и Иерусалим. Он отдал их на позор, на опустошение и на посмеяние, как вы видите своими глазами. 9Поэтому наши отцы пали от меча, а наши сыновья, дочери и жёны в плену. 10И теперь я хочу заключить соглашение с Вечным, Богом Исроила, чтобы Его пылающий гнев на нас прекратился. 11Дети мои, не будьте же беспечными, потому что Вечный избрал вас служить Ему и возжигать благовония.
12И начали своё служение левиты:
из потомков Каафа – Махат, сын Амасая, и Иоиль, сын Азарии;
из потомков Мерари – Киш, сын Авди, и Азария, сын Иехаллелила;
из потомков Гершона – Иоах, сын Зиммы, и Еден, сын Иоаха;
13из потомков Элицафана – Шимри и Иеил;
из потомков Ософа – Закария и Маттания;
14из потомков Емана – Иехиил и Шимей;
из потомков Иедутуна – Шемая и Узиил.
15Собрав своих братьев и освятившись, они пришли очищать храм Вечного, как, следуя словам Вечного, повелел царь. 16Священнослужители прошли в святилище Вечного, чтобы очистить его. Они вынесли во двор храма Вечного всё нечистое, что нашли в храме Вечного. Левиты взяли это и отнесли в долину Кедрон. 17Приступив к освящению в первый день первого месяца, они подошли к притвору храма Вечного в восьмой день того же месяца. Ещё восемь дней они освящали сам храм и закончили на шестнадцатый день первого месяца.
18Они пришли к царю Езекии и сказали:
– Мы очистили весь храм Вечного, жертвенник для всесожжений со всей его утварью и стол, на который кладут священный хлеб, со всей его утварью. 19Всю утварь, которую во время своего правления убрал неверный царь Ахаз, мы приготовили и освятили. Она сейчас перед жертвенником Вечного.
Освящение храма
20На следующий день, ранним утром, царь Езекия собрал начальников города и отправился в храм Вечного. 21Они привели семь быков, семь баранов, семь ягнят и семь козлов, чтобы принести их в жертву за грех за царскую семью, за святилище и за всю Иудею. Царь велел священнослужителям, потомкам Хоруна, принести их в жертву на жертвеннике Вечного. 22Быков закололи, и священнослужители, взяв крови, окропили ею жертвенник. Затем закололи баранов и окропили жертвенник их кровью. Затем закололи ягнят и окропили жертвенник их кровью. 23А козлов, которые были предназначены в жертву за грех, поставили перед царём и собранием, и они возложили на них руки. 24Затем священнослужители закололи козлов и принесли их кровь на жертвеннике как жертву за грех, чтобы очистить весь Исроил, потому что царь велел совершить всесожжение и принести жертву за грех за весь Исроил.
25Езекия поставил левитов с тарелками, лирами и арфами в храме Вечного, по указанию Довуда, царского провидца Гада и пророка Нафана. Это установление было дано Вечным через Его пророков. 26Левиты стояли наготове с музыкальными инструментами Довуда, а священнослужители – с трубами.
27Езекия велел принести на жертвеннике всесожжение. Когда жертвоприношение началось, началось и пение Вечному под голос труб и музыкальных инструментов Довуда, царя Исроила. 28Всё собрание совершало поклонение, певцы пели, а трубачи трубили. Так продолжалось, пока жертвоприношение не было завершено.
29Когда жертвы были принесены, царь и все, кто был с ним, преклонили колени и поклонились. 30Царь Езекия со своими приближёнными велел левитам славить Вечного словами Довуда и провидца Ософа. И они радостно пели хвалу, кланялись и прославляли Вечного. 31Езекия сказал:
– Итак, вы посвятили себя Вечному. Приступайте, несите жертвы и благодарственные приношения в храм Вечного.
Народ принёс жертвы и благодарственные приношения, а все, кто был к этому расположен, принесли и всесожжения. 32Жертв всесожжения, которые принёс народ, было общим счётом: семьдесят быков, сто баранов и двести ягнят – всё это для всесожжения Вечному. 33Других священных жертв было: шестьсот голов крупного и три тысячи голов мелкого скота. 34Но священнослужителей было слишком мало, чтобы освежевать все туши жертв всесожжения, и пока другие священнослужители не освятились, их сородичи левиты помогали им, пока работа не была сделана, потому что левиты отнеслись к освящению добросовестнее, чем священнослужители. 35Жертв всесожжения и жира жертв примирения с жертвенными возлияниями, которыми сопровождались всесожжения, было в изобилии.
Так было восстановлено служение в храме Вечного. 36Езекия и весь народ радовались тому, что сделал для Своего народа Всевышний, ведь сделано это было так быстро.
Језекија посвећује Дом
1Језекији је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија, ћерка Захаријина. 2Чинио је што је право у очима Господњим, сасвим као његов праотац Давид.
3Прве године првог месеца своје владавине отворио је и поправио врата Господњег Дома. 4Довео је свештенике и Левите па их је окупио на источном тргу 5и рекао им: „Чујте ме, о, Левити! Посветите се сада, посветите Дом Господа, Бога својих отаца, и избаците сву нечистоћу из Светиње. 6Јер су згрешили наши очеви и учинили зло у очима Господа, нашег Бога. Заборавили су га и окренули своја лица од Господњег Пребивалишта, окренули су му леђа. 7Још су затворили врата трема, угасили су жишке и нису кадили тамјаном; жртве свеспалнице нису приносили у Светињи Бога Израиљевог. 8Зато се Господ разгневио на Јуду и Јерусалим и учинио их призором грозоте, пустоши и ругла, као што и видите својим очима. 9И ево, наши су очеви пали од мача, а наши синови, наше ћерке и наше жене су због тога у ропству. 10Сада ми је на срцу да склопим савез са Господом, Богом Израиљевим, да би се од нас одвратио пламен његовог гнева. 11О, синови моји, не будите немарни јер вас је Господ изабрао да стојите пред њим, служите му и будете његове слуге које пале мирисни кад.“
12Тада су устали Левити:
Мат, син Амасаја и Јоило, син Азарије
потомци Катови.
Затим Мераријеви потомци:
Кис, син Авдијев и Азарија, син Јелелеилов.
Затим Гирсонови потомци:
Јоах, син Зимин и Еден, син Јоахов.
13Затим потомци Елисафанови:
Симрије и Јеиел.
Затим потомци Асафови:
Захарије и Матанија.
14Затим потомци Еманови:
Јехило и Семаја,
па потомци Једутунови:
Семаја и Озило.
15Они су окупили своју браћу и посветили су се. Онда су, како је цар заповедио на основу Господње речи, отишли да очисте Дом Господњи. 16Свештеници су ушли у унутрашњост Дома Господњег, да га очисте. Изнели су сву нечистоћу коју су нашли у Дому Господњем у двориште Дома Господњег, а Левити су то преузели и изнели напоље, на поток Кидрон. 17Првог дана првог месеца су започели са посвећењем а осмог дана у месецу су дошли на Господњи трем да посвећују у Дому Господњем. Радили су то осам дана и завршили шеснаестог дана првог месеца.
18Онда су дошли код цара Језекије и рекли му: „Очистили смо сав Дом Господњи, жртвеник за жртве свеспалнице и све његово посуђе, сто за поређане хлебове и све његово посуђе. 19Припремили смо и посветили и све посуђе које је током своје владавине цар Ахаз одбацио у свом неверству. Ено га пред жртвеником Господњим.“
20Цар Језекија је рано устао, окупио градске главаре и отишао у Дом Господњи. 21Тада су довели седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца као жртву за грех за царство, за Светилиште и за Јуду. Цар је рекао свештеницима, потомцима Ароновим, да их принесу на Господњи жртвеник. 22И они су заклали јунце и крвљу пошкропили жртвеник. Онда су заклали овнове и крвљу пошкропили жртвеник. Затим заклаше јагњад и том крвљу пошкропише жртвеник. 23Тада су довели јарце за жртву за грех пред цара и окупљени збор, и они положише руке на њих. 24Свештеници су их заклали и принели њихову крв на жртвеник као жртву за грех. Тако су извршили обред откупљења за сав Израиљ, јер је цар рекао да се свеспалнице и жртве за грех приносе за сав Израиљ.
25Поставио је Левите у Дом Господњи са цимбалима, са лирама и са харфама по заповести Давида, Гада, царевог видеоца и Натана пророка, јер је то била Господња заповест преко његових пророка. 26Левити су стајали са Давидовим инструментима и свештеници са трубама.
27Језекија је заповедио да се на жртвенику принесе жртва свеспалница, а када су почели да је приносе отпочела је Господња песма на трубама и на инструментима Давида, цара Израиља. 28Сав збор се дубоко клањао, певала се песма, а трубачи су трубили све док се жртвовање свеспалнице није завршило.
29И чим су завршили са жртвовањем цар је клекнуо, а и сви који су са њим били присутни дубоко се поклонише. 30Тада је цар Језекија са главарима рекао Левитима да славе Господа речима Давида и Асафа видеоца. И они су славили у радости, погнули су главе и поклонили се.
31А Језекија им одговори: „Сада сте се посветили Господу. Приступите и донесите жртве и захвалнице у Дом Господњи.“ Тада је збор донео жртве и захвалнице, а сви који су били вољног срца су донели и свеспалнице.
32Број свеспалница које је збор донео износио је: седамдесет јунаца, стотину овнова и две стотине јагањаца. То су све биле свеспалнице за Господа. 33За свете жртве: шест стотина јунаца и три хиљаде оваца. 34Али било је мало свештеника и нису стизали да одеру све свеспалнице. У томе су им помогла њихова браћа Левити док се није завршио сав посао и док се свештеници нису посветили. Јер, Левити су били честитог срца и хтели су да се посвете више него свештеници. 35Било је обиље свеспалница са салом од жртава мира и жртава изливница за свеспалнице.
Тако се установила служба Дома Господњег. 36И радовао се Језекија и сав народ због онога што је Бог припремио за народ. Јер, све ово се догодило изненада.
