Уззия – царь Иудеи
(4 Цар. 14:21-22; 15:1-3)
1После этого весь народ Иудеи взял Уззию, которому было шестнадцать лет, и сделал его царём вместо его отца Амасии. 2Это он отстроил порт Елат и вернул его Иудее, после того как Амасия упокоился со своими предками.
3Уззии было шестнадцать лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме пятьдесят два года. Его мать звали Иехолия, она была родом из Иерусалима. 4Он делал то, что было правильным в глазах Вечного, как и его отец Амасия. 5Он искал Всевышнего при жизни Закарии, который наставлял его в страхе перед Всевышним. Пока он искал Вечного, Всевышний посылал ему успех.
6Он пошёл войной на филистимлян и разрушил стены городов Гата, Иавне и Ашдода. После этого он отстроил города рядом с Ашдодом и в других местах филистимской земли. 7Всевышний помогал ему в битве против филистимлян, арабов, которые жили в Гур-Баале, и меунитян. 8Аммонитяне платили Уззии дань, и его слава дошла до Египта, потому что он стал очень могуществен.
9Уззия возвёл башни в Иерусалиме над Угловыми воротами, над воротами Долины и на углу стены и укрепил их. 10Он возвёл башни и в пустыне и вытесал много хранилищ для воды, потому что у него было много скота в предгорьях и на равнине. А в горах и на плодородных землях у него трудились землепашцы и виноградари. Он любил земледелие.
11У Уззии было хорошо обученное войско, готовое выступить на войну по отделениям, по числу в списках, составленных писарем Иеилом и чиновником Маасеей под руководством Ханании, одного из царских сановников. 12Общим счётом глав храбрых воинов было две тысячи шестьсот человек. 13Под их началом было войско из трёхсот семи тысяч пятисот обученных воинов – огромная сила, чтобы помогать царю в битве против врагов. 14Уззия заготовил для всего войска щиты, копья, шлемы, латы, луки и камни для пращей. 15В Иерусалиме он соорудил машины, придуманные искусными мастерами, чтобы с башен и с углов городских стен пускать стрелы и метать огромные камни. Слава о нём распространилась далеко, он получал большую помощь и стал могущественным царём.
Падение и наказание Уззии
(4 Цар. 15:5-7)
16Но когда Уззия обрёл могущество, гордыня привела его к падению. Он нарушил верность Вечному, своему Богу, и вошёл в храм Вечного, чтобы возжечь благовония на жертвеннике. 17Священнослужитель Азария и с ним ещё восемьдесят священнослужителей, мужественных людей, вошли вслед за ним, 18преградили ему путь и сказали:
– Не подобает тебе, Уззия, возжигать Вечному благовония. Это удел священнослужителей, потомков Хоруна, которые были посвящены, чтобы возжигать благовония. Покинь святилище – ты совершил преступление и не будешь в чести у Вечного Бога!
19Уззия, который держал в руке сосуд для возжигания благовоний и был уже готов совершать приношение, разгневался. И в то время, когда он гневался на священнослужителей, у него на лбу появилась проказа26:19 На языке оригинала здесь и далее в этой главе стоит слово, которое обозначает несколько разных кожных болезней, а не только проказу.. Это произошло на глазах у священнослужителей, в храме Вечного, перед жертвенником. 20Когда главный священнослужитель Азария и все остальные священнослужители посмотрели на него, они увидели это, и поспешили вывести его оттуда. Да и сам он спешил уйти, потому что Вечный поразил его.
21Царь Уззия был прокажённым до самой его смерти. Он жил в отдельном доме, больной, отлучённый от храма Вечного. Иотам, его сын, распоряжался в царском дворце и управлял народом страны.
22Прочие события царствования Уззии, от первых до последних, записал пророк Исаия, сын Амоца. 23Уззия упокоился со своими предками и был похоронен рядом с ними на поле для погребения, которое принадлежало царям. Он не был похоронен с ними в пещерах, потому что народ говорил: «Он был болен проказой». И царём вместо него стал его сын Иотам.
Озија, цар Јуде
1Озија је имао шеснаест година када га је сав Јудин народ зацарио уместо његовог оца Амасије. 2Он је изградио Елат који је вратио Јуди, након што је цар починуо са својим прецима.
3Озији је било шеснаест година кад је постао цар, а владао је педесет две године у Јерусалиму. Мајка му се звала Јехолија из Јерусалима. 4Чинио је што је праведно у очима Господњим, све како је чинио и његов отац Амасија. 5Он је тражио Бога у време Захарије који је разумео Божија виђења. И у време када је тражио Господа, Бог му је дао да напредује.
6Отишао је и заратио против Филистејаца. Срушио је зидине Гата, зидине Јавне и зидине Азота, сазидао је градове око Азота и међу Филистејцима. 7Бог му је помогао против Филистејаца и Арапа који су пребивали у Гурвалу, и против Меуњана. 8Амонци су Озији плаћали данак, тако да се његово име прочуло до граница Египта. Толико је био осилио.
9Озија је сазидао куле у Јерусалиму код Угаоних врата, код врата на долини, на углу зида и учврстио их је. 10Сазидао је куле у пустињи, ископао много бунара јер су многа стада у низијама и равницама била његова. Имао је ратаре и виноградаре у планинама и воћњацима, јер је волео рад на земљи.
11Озија је имао војску за борбу, оне који у четама иду у рат по броју који су пописали писар Јеиел и надгледник Масија, под вођством царевог заповедника Хананије. 12Укупан број главара отачких домова, храбрих ратника, је био две хиљаде шест стотина. 13Они су заповедали војном силом од три стотине седам хиљада пет стотина ратника, способних да снажно помогну цару пред непријатељем. 14Озија је за њих, за читаву војску, спремио штитове, копља, кациге, оклопе, лукове и камење за праћке. 15У Јерусалиму је направио ратне справе, умотворине изумитеља, да буду на кулама и на угловима, и одапињу стреле и велико камење. Тако се његово име прочуло јер му се предивно помагало све док није ојачао.
16И, због све те снаге, срце му се узохолило док није себе упропастио. Радио је неверно против Господа, свог Бога, па је отишао у Господњи Дом и кадио на кадионом жртвенику. 17За њим је дошао свештеник Азарија заједно са Господњим свештеницима, са осамдесеторицом одважних људи. 18Супротставили су се цару Озији и рекли му: „Није твоје, Озија, да кадиш Господу, већ на свештеницима, на потомцима Ароновим који су посвећени да каде. Изађи из Светилишта! Неверно си поступио и неће ти бити на част од Господа Бога.“
19Озија се разбеснео док је у руци држао кадионицу да кади. И док је беснео на свештенике на челу му је избила губа, ту пред свештеницима у Господњем Дому и пред кадионим жртвеником. 20Првосвештеник Азарија и сви свештеници га погледају и – гле – на челу му је била губа. И они га журно оданде изведоше, а и сам је пожурио да изађе јер га је Господ ударио.
21Озија је био губавац до своје смрти. Живео је у одвојеној кући губаваца, одвојен од Дома Господњег, док је царев син Јотам био над двором и управљао народом и земљом.
22Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија, Амоцов син. 23Озија се упокојио са својим прецима, па су га сахранили са његовим прецима на пољани царског гробља, јер су рекли: „Био је губавац.“ На његово место се зацарио његов син Јотам.
