Амасия – царь Иудеи
(4 Цар. 14:1-6)
1Амасии было двадцать пять лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме двадцать девять лет. Его мать звали Иехоаддин, она была родом из Иерусалима. 2Он делал то, что было правильным в глазах Вечного, но не от всего сердца. 3После того как царство утвердилось в его руках, он казнил своих приближённых, которые убили его отца. 4Но их сыновей он не предал смерти, поступив как записано в Законе, в книге Мусо, где Вечный повелел: «Отцов нельзя предавать смерти за вину их детей, а детей – за вину их отцов; пусть каждый умирает за свой собственный грех»25:4 Втор. 24:16..
Война с Эдомом
(4 Цар. 14:7)
5Амасия собрал народ Иудеи и поставил их по их кланам под власть тысячников и сотников из родов Иудеи и Вениамина. Затем он пересчитал тех, кому было от двадцати лет и больше, и нашёл, что у него триста тысяч отборных воинов, годных к воинской службе и способных обращаться с копьём и щитом. 6Он нанял ещё сто тысяч храбрых воинов в Исроиле за три тонны шестьсот килограммов25:6 Букв.: «сто талантов». серебра. 7Но пророк пришёл к нему и сказал:
– Царь, эти воины из Исроила не должны ходить с тобой, потому что Вечный не с Исроилом – ни с кем из этих ефраимитов. 8Даже если ты пойдёшь и будешь храбро сражаться в бою, Всевышний повергнет тебя перед врагом, потому что у Всевышнего есть сила и помочь, и повергнуть.
9Амасия спросил пророка:
– А как же то серебро, которое я заплатил за исроильских воинов?
Пророк ответил:
– Вечный может дать тебе гораздо больше.
10Тогда Амасия распустил войско, которое пришло к нему из земель Ефраима, и отослал его домой. Они разгневались на Иудею и ушли домой, пылая гневом.
11А Амасия набрался смелости и повёл своё войско в Соляную долину, где убил десять тысяч сеирских воинов. 12Ещё десять тысяч людей народ Иудеи захватил живыми. Их отвели на вершину скалы и сбросили оттуда вниз, так что все они разбились насмерть.
13Тем временем воины, которых Амасия отослал назад, не позволив им воевать вместе с ним, разграбили иудейские города от Сомарии до Бет-Хорона. Они перебили три тысячи человек и взяли огромную добычу.
14Возвратившись после поражения эдомитян, Амасия привёз идолов, богов жителей Сеира. Он поставил их как своих богов, стал им поклоняться и приносить жертвы. 15Гнев Вечного вспыхнул на Амасию, и Он послал к нему пророка, который сказал царю:
– Зачем ты вопрошаешь богов этого народа, которые не смогли спасти свой народ от твоей руки?
16Когда он сказал это, царь ответил ему:
– Разве мы назначали тебя царским советником? Замолчи сейчас же или будешь убит!
Тогда пророк замолчал, но потом сказал:
– Я знаю, что Всевышний решил погубить тебя за то, что ты сделал это и не послушал моего совета.
Война Амасии с Исроилом
(4 Цар. 14:8-14)
17Посовещавшись со своими советниками, Амасия, царь Иудеи, послал исроильскому царю Иоашу, сыну Иоахаза, внуку Иеву, вызов:
– Выходи, встретимся лицом к лицу!
18Но Иоаш, царь Исроила, ответил Амасии, царю Иудеи:
– Ливанский чертополох как-то послал сказать ливанскому кедру: «Отдай свою дочь за моего сына». Но прошёл дикий ливанский зверь и вытоптал его. 19Ты говоришь себе, что разбил Эдом, и теперь возгордился и заносишься. Но оставайся дома! Зачем тебе искать беды, чтобы пасть и тебе, и Иудее вместе с тобой?
20Но Амасия не послушался, потому что так определил Всевышний, чтобы отдать их в руки Иоаша за то, что они искали богов Эдома. 21И Иоаш, царь Исроила, двинул на него свои войска. Он и Амасия, царь Иудеи, встретились лицом к лицу в битве под Бет-Шемешем, что в Иудее. 22Иудея была наголову разбита Исроилом, и все иудеи разбежались по своим домам. 23Иоаш, царь Исроила, взял иудейского царя Амасию, сына Иоаша, внука Охозии, в плен под Бет-Шемешем25:23 Вскоре Амасия был освобождён из исроильского плена и вновь стал править Иудеей (см. ст. 25-28).. Затем Иоаш привёл его в Иерусалим и разрушил городскую стену от ворот Ефраима до Угловых ворот – участок длиной в сто восемьдесят метров25:23 Букв.: «четыреста локтей».. 24Он забрал всё золото и серебро и все вещи, найденные в храме Всевышнего, которые находились в ведении Овид-Эдома, вместе с сокровищами царского дворца, взял также заложников и вернулся в Сомарию.
Смерть Амасии
(4 Цар. 14:17-20)
25Царь Иудеи Амасия, сын Иоаша, пережил исроильского царя Иоаша, сына Иоахаза, на пятнадцать лет. 26Прочие события царствования Амасии, от первых до последних, записаны в «Книге царей Иудеи и Исроила». 27Со времени, когда Амасия отвернулся от Вечного, против него в Иерусалиме составили заговор, и он бежал в Лахиш, но за ним послали в Лахиш и убили его там. 28Его привезли назад на конях и похоронили с его предками в Городе Довуда.
Амасија, цар Јуде
1Амасији је било двадесет пет година кад је постао цар, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јоадана из Јерусалима 2Чинио је што је право у Господњим очима, али не целим срцем. 3Кад се царство учврстило под његовом влашћу, побио је слуге које су убиле његовог оца цара. 4Ипак, није погубио синове убица, према ономе што је написано у књизи Мојсијевог Закона, где је Господ заповедио: „Нека се очеви не погубљују због својих синова, и нека се синови не погубљују због својих очева; свако треба да буде погубљен за свој грех.“
5Тако је Амасија окупио Јудејце и поставио им по отачким домовима заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама за читаву Јуду и Венијамин. Када је пребројао људе од двадесет година па навише, израчунао је да их има три стотине хиљада одабраних, оних који иду у рат са копљем и великим штитом. 6Из Израиља је унајмио стотину хиљада јаких ратника за стотину сребрних таланата25,6 Око 34 t..
7Али дође му човек Божији и рече: „О, царе! Нека израиљска војска не иде са тобом, јер Господ није са Израиљем, са свим тим потомцима Јефремовим. 8А ако одеш, ти навали јуначки у бој, а Бог ће те срушити пред непријатељима. Јер у Богу је снага да помогне и да сруши.“
9Амасија одговори човеку Божијем: „А шта да радим са стотину таланата које сам платио израиљским четама?“
Човек Божији му рече: „Господ има да ти да много више од тога.“
10Амасија је раздвојио чете које су му дошле од Јефрема и послао их у њихово место, али се пламен њиховог беса разјарио на Јудејце. Вратили су се у њихово место у кипећем бесу.
11Амасија се охрабрио, повео своје људе и отишао у Слану долину где је побио десет хиљада становника Сира. 12Јудејци су заробили десет хиљада живих, одвели их на врх литице и оданде их бацили тако да су се сви смрскали.
13А војници чета које је Амасија вратио, да не иду са њим у борбу, похараше градове у Јуди од Самарије до Вет-Орона. Побили су три хиљаде и отели много плена.
14Када се Амасија вратио након што је поразио Едомце, донео је богове сирског народа. Поставио их је себи за богове, падао ничице пред њима и кадио им. 15Али плану Господњи гнев на Амасију и он му посла пророка који му рече: „Зашто си тражио богове народа који нису могли сопствени народ да избаве из твоје руке?“
16Док је он још говорио, цар му рече: „Јесмо ли ми тебе поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да те погубимо?“
Пророк је престао али му је рекао: „Знам да је Господ одлучио да те уништи због овога што си урадио, што ниси послушао мој савет.“
17Амасија, цар Јуде, се посаветовао и онда послао поруку Јоасу, сину Јоахазовом, сину Јујевом, цару израиљском: „Изађи ми на мегдан.“
18Јоас, цар израиљски, је послао поруку Амасији, цару Јудином, говорећи: „Трн је ливански послао поруку кедру ливанском, говорећи: ’Дај своју ћерку моме сину за жену’, али је дивља звер ливанска изгазила трн. 19Гле, ти кажеш да си потукао Едом, па си се понео. Уживај у својој слави, али остани кући. Зашто призиваш невољу на своју и Јудину пропаст?“
20Али Амасија није слушао јер је од Бога било одређено да их преда непријатељу у руке јер су тражили богове Едома. 21Тако је Јоас, цар израиљски, пошао у бој. Он и цар Амасија, цар Јудин, су се сукобили код Вет-Семеса, који припада Јуди. 22Но, Израиљ је поразио Јуду, па су сви побегли својим кућама. 23Јоас, цар израиљски, је заробио Јудиног цара Амасију, сина Јоаса, сина Јоахазова, код Вет-Семеса. Затим га је довео у Јерусалим и срушио јерусалимски зид од Јефремових врата до Угаоних врата, у дужини од четири стотине лаката25,23 Око 200 m.. 24Узео је све злато и сребро и све посуђе које се нашло у Дому Божијем, код Овид-Едома и у царевим ризницама, као и таоце, па се вратио у Самарију.
25А Амасија, син Јоасов, цар Јудин, је живео петнаест година након смрти Јоаса, цара израиљског, сина Јоахазовог. 26Остала Амасијина дела, од првог до последњег, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних и израиљских? 27Од када се Амасија одвратио од Господа против њега су сковали заверу у Јерусалиму, те је побегао у Лахис. Но, послали су људе за њим и убили га тамо. 28Донели су га на коњима и сахранили га са његовим прецима у Јудином граду.
