Пророчество Михея против Ахава
(3 Цар. 22:1-28)
1Иосафат был очень богат и славен, и породнился он через брак с Ахавом. 2Несколько лет спустя он отправился навестить Ахава в Сомарию. Ахав заколол множество мелкого и крупного скота для него и для его людей и убеждал его напасть на Рамот Галаадский.
3Ахав, царь Исроила, спросил Иосафата, царя Иудеи:
– Пойдёшь ли ты со мной на Рамот Галаадский?
Иосафат ответил:
– Я с тобой. Мой народ – твой народ, мы выйдем на битву вместе.
4Но ещё Иосафат сказал царю Исроила:
– Спроси вначале совета у Вечного.
5Царь Исроила собрал пророков – четыреста человек – и спросил их:
– Идти ли нам войной на Рамот Галаадский или не ходить?
– Иди, – ответили они. – Всевышний отдаст город в руки царя.
6Но Иосафат спросил:
– Разве нет здесь ещё пророка Вечного, которого мы могли бы спросить?
7Царь Исроила ответил Иосафату:
– Есть ещё один человек, через которого мы можем спросить Вечного, но я ненавижу его, потому что он никогда не пророчествует обо мне ничего доброго, а только плохое. Это Михей, сын Имлы.
– Царю не следует так говорить, – сказал Иосафат.
8Тогда царь Исроила позвал одного из военачальников и сказал:
– Немедленно приведи Михея, сына Имлы!
9Облачённые в царские одеяния царь Исроила и Иосафат, царь Иудеи, сидели на своих тронах на гумне, недалеко от ворот Сомарии, а все пророки пророчествовали перед ними.
10Тогда Цедекия, сын Кенааны, сделал себе железные рога18:10 Рог был символом могущества, власти и силы. и сказал:
– Так говорит Вечный: «Ими ты будешь бодать сирийцев, пока они не будут истреблены».
11Все остальные пророки пророчествовали о том же, говоря:
– Иди на Рамот Галаадский и будь победителем! Вечный отдаст его в руки царя.
12Посланник, который ходил, чтобы позвать Михея, сказал ему:
– Слушай, все остальные пророки, как один, предсказывают царю успех. Пусть твоё слово будет согласно с их словами, и говори благоприятно.
13Но Михей сказал:
– Верно, как и то, что жив Вечный, – я скажу ему лишь то, что скажет мой Бог.
14Когда он пришёл, царь спросил его:
– Михей! Идти ли нам воевать с Рамотом Галаадским или не ходить?
– Идите конечно и будьте победителями, – ответил он. – Город обязательно будет отдан в ваши руки.
15Но царь сказал ему:
– Сколько раз мне заставить тебя поклясться, чтобы ты не говорил мне ничего, кроме истины во имя Вечного?
16Тогда Михей ответил:
– Я видел весь Исроил рассеянным по горам, как овцы без пастуха, и Вечный сказал: «У них нет господина. Пусть каждый возвращается с миром домой».
17Царь Исроила сказал Иосафату:
– Разве я не говорил тебе, что он никогда не пророчествует обо мне ничего хорошего, одно лишь плохое?
18А Михей сказал:
– Итак, выслушай слово Вечного. Я видел Вечного сидящим на своём троне и всё небесное воинство, стоявшее возле Него, справа и слева. 19Вечный сказал: «Кто выманит Ахава, царя Исроила, чтобы он пошёл и пал при Рамоте Галаадском?» И один предлагал одно, другой другое, 20пока не вышел некий дух и не встал перед Вечным, сказав: «Я его выманю». «Как?» – спросил Вечный. 21«Я пойду и стану лживым духом в устах всех его пророков», – сказал он. «Да, ты преуспеешь в этом и выманишь его, – сказал Вечный. – Иди и сделай так». 22И вот теперь Вечный вложил в уста всех этих твоих пророков лживый дух, а тебе Вечный определил беду.
23Тогда Цедекия, сын Кенааны, подошёл и ударил Михея по щеке.
– Как это Дух Вечного перешёл от меня к тебе, чтобы говорить с тобой? – спросил он.
24Михей ответил:
– Ты узнаешь это в тот день, когда будешь прятаться во внутренней комнате.
25Тогда царь Исроила приказал:
– Возьмите Михея и отправьте его к Амону, правителю города, и к Иоашу, приближённому царя, 26и скажите: Так говорит царь: «Посадите этого человека в темницу и не давайте ему ничего, кроме хлеба и воды, пока я благополучно не вернусь».
27Михей сказал:
– Если ты благополучно вернёшься, значит, Вечный не говорил через меня!
И ещё он сказал:
– Пусть все услышат это!
Гибель Ахава
(3 Цар. 22:29-35)
28И царь Исроила пошёл на Рамот Галаадский с Иосафатом, царём Иудеи. 29Царь Исроила сказал Иосафату:
– Я вступлю в сражение переодетым, но ты носи свои царские одежды.
Царь Исроила переоделся и вступил в сражение.
30А царь Сирии приказал начальникам над своими колесницами:
– Не сражайтесь ни с кем, ни с малым, ни с великим, кроме царя Исроила.
31Когда начальники над колесницами увидели Иосафата, они подумали: «Это царь Исроила». И они повернули, чтобы напасть на него, но Иосафат закричал, и Вечный пришёл к нему на помощь. Всевышний отвёл их от него: 32начальники над колесницами увидели, что он не царь Исроила, и перестали его преследовать. 33Но кто-то натянул свой лук и случайно ранил царя Исроила, так что стрела попала в щель между его доспехами.
Царь сказал своему колесничему:
– Разворачивайся и вывези меня из боя. Я ранен.
34Но битва кипела весь день, и царь Исроила вынужден был стоять в своей колеснице перед сирийцами до вечера. На закате он умер.
Михеја пророкује против Ахава
1Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. 2После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. 3И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“
А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ 4Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“
5Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“
Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“
6Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“
7Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“
А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“
8Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“
9Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 10Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“
11Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“
Пророк Михеја прориче пропаст
12Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“
13Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“
14Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја18,14 У јеврејском стоји Миха, што је други изговор истог имена., да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“
А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“
15Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“
16Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“
17Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“
18Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране 19Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’
Један је рекао овако, а други онако. 20Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’
Господ га упита: ’Како?’
21Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’
Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’
22Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“
23Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“
24Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“
25Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 26Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“
27А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“
Ахав гине код Рамота галадског
28Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 29Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.
30А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ 31Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. 32Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
33Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 34Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.
