Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

2 Летопись 36:1-23

1Народ страны взял сына Иосии Иоахаза и сделал его царём в Иерусалиме вместо его отца.

Иоахаз – царь Иудеи

(4 Цар. 23:31-35)

2Иоахазу было двадцать три года, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме три месяца. 3Царь Египта низложил его в Иерусалиме и обложил Иудею данью в три тысячи шестьсот килограммов серебра и тридцать шесть килограммов36:3 Букв.: «сто талантов… один талант». золота. 4Царь Египта сделал царём Иудеи и Иерусалима брата Иоахаза Элиакима и дал ему новое имя – Иоаким. А его брата, Иоахаза, Нехо увёл в Египет.

Иоаким – царь Иудеи

(4 Цар. 23:36–24:6)

5Иоакиму было двадцать пять лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме одиннадцать лет. Он делал зло в глазах Вечного, своего Бога. 6Навуходоносор36:6 Навуходоносор II, самый великий царь Нововавилонской империи, правил с 605 по 562 гг. до н. э., царь Вавилона, напал на него, заковал его в бронзовые кандалы и увёл в Вавилон. 7Ещё Навуходоносор забрал в Вавилон часть утвари из храма Вечного и положил её там в своём храме36:7 Или: «дворце»..

8Прочие события царствования Иоакима, мерзости, которые он делал, и всё, в чём он был виноват, записаны в «Книге царей Исроила и Иудеи». И царём вместо него стал его сын Иехония.

Иехония – царь Иудеи

(4 Цар. 24:8-17)

9Иехонии было восемнадцать лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме три месяца и десять дней. Он делал зло в глазах Вечного. 10Весной царь Навуходоносор послал за ним, и его доставили в Вавилон, а заодно забрали дорогую утварь из храма Вечного. А царём Иудеи и Иерусалима вместо него он сделал дядю Иехонии Цедекию.

Цедекия – царь Иудеи

(4 Цар. 24:18-20; Иер. 52:1-3)

11Цедекии был двадцать один год, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме одиннадцать лет. 12Он делал зло в глазах Вечного, своего Бога, и не смирил себя перед пророком Иеремией, который возвещал слово Вечного. 13Ещё он восстал против царя Навуходоносора, который взял с него клятву именем Всевышнего. Он стал таким упрямым и своевольным, что не обращался к Вечному, Богу Исроила. 14Да и все вожди священнослужителей и народ всё больше и больше уклонялись от верности, следуя отвратительным обычаям других народов и оскверняя храм Вечного, который Он освятил в Иерусалиме.

Падение Иерусалима

(4 Цар. 25:1-21; Иер. 39:1-10; 52:4-27)

15Вечный, Бог их предков, снова и снова предупреждал их через своих посланников, потому что жалел Свой народ и Своё жилище. 16Но они издевались над посланниками Всевышнего, презирали Его слова и глумились над Его пророками, пока гнев Вечного не вспыхнул на Его народ так, что уже не было ему спасения. 17Он навёл на них царя вавилонян, который перебил их юношей мечом в святилище и не пожалел ни юноши, ни девушки, ни старца, ни пожилого. Всевышний отдал их всех во власть Навуходоносора, 18который унёс в Вавилон все вещи из храма Всевышнего, и большие, и маленькие, вместе с сокровищами храма Вечного и сокровищами царя и его приближённых. 19Храм Всевышнего был сожжён, а стены Иерусалима разрушены. Все его дворцы были сожжены, и всё ценное в городе уничтожено.

20Навуходоносор угнал в плен в Вавилон всех, кто избежал меча, и они служили ему и его сыновьям, пока не набрало мощь Персидское царство. 21А страна наслаждалась субботним покоем36:21 Закон говорил, что каждый седьмой год земля не должна обрабатываться (см. Лев. 25:1-7).. Она хранила субботу всё время своего запустения, пока не исполнились семьдесят лет, предречённые словом Вечного, которое возвестил пророк Иеремия.

Куруш позволяет пленникам вернуться

(Узайр 1:1-3)

22В первый год правления Куруша36:22 Куруш II Великий, основатель Персидского государства Ахменидов, правил с 558 по 530 гг. до н. э. В 539 г. покорил Вавилон и Месопотамию. Куруш погиб во время похода в Центральную Азию от руки сакской царицы Томирис., царя Персии (в 538 г. до н. э.), чтобы исполнилось слово Вечного, которое возвестил Иеремия, Вечный побудил Куруша, царя Персии, объявить по всему своему царству и записать такой указ:

23«Так говорит Куруш, царь Персии: Вечный, Бог небес, отдал мне все царства земли и поручил мне построить Ему храм в Иерусалиме, в Иудее. Всякий из вас, кто принадлежит к Его народу, – да будет с ним его Бог! – может отправляться в путь».

New Serbian Translation

2. Књига дневника 36:1-23

Јоахаз, цар Јуде

1А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза и зацарили га уместо његовог оца у Јерусалиму.

2Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. 3Свргнуо га је египатски цар у Јерусалиму и земљи наметнуо данак од стотину таланата36,3 Око 3,4 t. сребра и једног таланта36,3 Око 34 kg. злата. 4Египатски цар је поставио Елијакима, његовог брата, за цара над Јудом и Јерусалимом. Али му је променио име у Јоаким, а Нехаон је његовог брата Јоахаза узео и одвео у Египат.

Јоаким, цар Јуде

5Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога. 6Навуходоносор, цар вавилонски, је дошао и свезао га бронзаним оковима и одвео у Вавилон. 7Навуходоносор је понео део прибора из Господњег Дома у Вавилон и ставио их у свој двор у Вавилону.

8Остала Јоакимова дела, одвратне ствари које је починио и оне које су се о њему откриле, записано је у Књизи о царевима Израиља и Јуде. На његово место се зацарио његов син Јоахин.

Јоахин, цар Јуде

9Јоахину је било осамнаест36,9 Осам година према јеврејском тексту, а осамнаест према Септуагинти, неким старим преписима и паралелном тексту 2. Цар 24,8. година кад се зацарио, а владао је три месеца и десет дана у Јерусалиму. Чинио је што је зло у очима Господњим 10А када је прошло годину дана Навуходоносор је послао по њега, па га је довео у Вавилон заједно са драгоценостима из Господњег Дома. На његово место, над Јудом и Јерусалимом, зацарио је Седекију, његовог стрица.

Седекија, цар Јуде

11Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. 12Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом и поруком уста Господњих. 13Још се и побунио против цара Навуходоносора који га је заклео заветом пред Богом. Укрутио је врат и отврднуо срце да се не врати Господу, Богу Израиља. 14Чак су и сви главари свештеника и народ све више и више грешили, према одвратним обичајима других народа. Оскрнавили су Дом Господњи који је он посветио у Јерусалиму.

Пад Јерусалима

15Господ, Бог њихових отаца, им је упорно слао своје гласнике јер је имао самилости према свом народу и свом Пребивалишту. 16Али они су исмејавали Божије гласнике, презирали су његове речи и ругали се његовим пророцима, све док гнев Господњи није дошао на његов народ и док више није било лека. 17Тако је он довео на њих халдејског цара који је мачем побио њихове младиће у Дому њиховог Светилишта. Није имао милости ни према младићу, ни према девојци, ни према старцу и немоћноме. Господ их је све дао у цареве руке. 18А све ствари Дома Божијег, велике и мале, све благо Дома Господњег, царево благо и благо кнезова – све је однео у Вавилон. 19Спалили су Дом Божији, срушили су јерусалимске зидине, све дворове у њему су попалили и уништили све његове драгоцености.

20Остатак који је преживео мач одвео је у изгнанство, у Вавилон, и они су њему и његовим синовима постали робови све до персијског царства. 21А све то да се испуни Господња реч казана преко Јеремије – док земља није намирила све њене суботе, јер је почивала све дане њене опустошености док се није испунило седамдесет година.

22Прве године Кира, цара Персије, да би се испунила реч Господња казана преко Јеремије, Господ је подигао дух Кира, цара Персије. Тако је он дао да целим његовим царством прође проглас, и још га је објавио написмено.

23„Овако каже Кир, цар Персије:

’Сва земаљска царства ми је дао Господ Бог небески. Он ми је и заповедио да му изградим Дом у Јерусалиму, у Јуди. Ко год је међу вама од свег његовог народа, нека је са њим Господ, Бог његов, и нека иде горе.’“