Филистимляне отказываются от помощи Довуда
1Филистимляне собрали все свои войска в Афеке, а исроильтяне расположились станом у источника в Изрееле. 2Когда филистимские правители шли со своими сотнями и тысячами воинов, Довуд и его люди шли сзади с Ахишем.
3Начальники войска филистимлян спросили:
– Что делают здесь эти евреи?
Ахиш ответил:
– Ведь это Довуд, который был слугой Шаула, царя Исроила! Он у меня уже больше года, и с того дня, когда он покинул Шаула, я не увидел в нём ничего плохого.
4Но филистимские вожди разгневались на него и сказали:
– Отошли этого человека назад, пусть возвращается на место, которое ты ему определил. Он не должен идти с нами на войну, иначе он обратится против нас во время сражения. Чем ещё он мог бы примириться со своим господином, как не головами наших людей? 5Разве это не тот Довуд, о котором они, танцуя, пели:
«Шаул сразил тысячи,
а Довуд – десятки тысяч»?
6Ахиш призвал Довуда и сказал ему:
– Верно, как и то, что жив Вечный, – ты честен, и мне было бы приятно позволить тебе служить со мной в войске. С того дня, когда ты пришёл ко мне, и до сегодняшнего дня я не увидел в тебе ничего плохого, но вожди тебя не одобряют. 7Поворачивай и иди с миром, не делай ничего, что могло бы рассердить филистимских правителей.
8– Но что же я сделал? – спросил Довуд. – Что плохого ты нашёл в твоём рабе с того дня, когда я пришёл к тебе, и до сегодняшнего дня? Почему я не могу идти и сражаться с врагами господина моего царя?
9Ахиш ответил:
– Я знаю, ты был в моих глазах хорош, как ангел Всевышнего, но филистимские вожди сказали: «Он не должен идти с нами на войну». 10Итак, поднимись рано вместе со слугами твоего господина, которые пришли с тобой. Встаньте на рассвете и уходите.
11Довуд и его люди встали рано утром, чтобы вернуться в филистимскую землю, а филистимляне поднялись к Изреелю.
Филистејски кнезови неће с Давидом у битку
1Филистејци су окупили сву своју војску у Афеку, а Израиљци су се утаборили код извора у Језраелу. 2Филистејски кнезови су пролазили са својим стотинама и хиљадама, а Давид је са својим људима ишао у позадини с Ахисом. 3Тада филистејски кнезови рекоше: „Шта раде ти Јевреји овде?“
Ахис одговори филистејским кнезовима: „Није ли то Давид, слуга израиљског цара Саула, који је са мном више од годину дана? Ја нисам нашао на њему никакву ману од дана кад је пребегао до данас.“
4Али филистејски кнезови су се наљутили на њега. Рекли су му: „Врати тог човека; нека се врати у место које си му одредио. Нека не иде с нама у битку да нам не би постао непријатељ у бици. Чиме би поново стекао наклоност свога господара ако не главама ових људи? 5Није ли то онај исти Давид о коме су певали у колу:
’Саул поби своје хиљаде,
а Давид десетине хиљада’?“
6Ахис позва Давида и рече му: „Живога ми Господа, ти си поштен. Било би ми мило да идеш са мном у ратне походе, јер нисам нашао на теби никакво зло од дана кад си дошао к мени до овога дана. Ипак, ниси по вољи кнезовима. 7Зато се врати у миру и немој чинити ништа што би озловољило филистејске кнезове.“
8Давид одговори Ахису: „Шта сам урадио? Какву си кривицу нашао на своме слузи од дана кад сам се појавио пред твојим лицем до овога дана, да не могу ићи у бој против непријатеља мога господара, цара?“
9Ахис одговори Давиду: „Знам, драг си ми као Анђео Божији, али филистејски кнезови су рекли: ’Он неће ићи с нама у битку.’ 10Стога порани сутра, ти и слуге твога господара који су дошли с тобом; устаните чим сване, па идите.“
11Давид порани са својим људима, па истог јутра крене и врати се у филистејску земљу, а Филистејци оду у Језраел.
