Начало войны с филистимлянами
1Шаулу было тридцать13:1 Согласно некоторым рукописям древнего перевода. лет, когда он стал царём, и правил он Исроилом сорок13:1 См. округлённое число в Инджиле, Деян. 13:21; в тексте оригинала число сорок отсутствует. два года.
Шаул выбрал себе в войска в Исроиле три тысячи человек. 2Две тысячи были с ним в городе Михмасе и в нагорьях Вефиля, а тысяча – с его сыном Ионафаном в городе Гиве, что в земле Вениамина. Остальной народ он отпустил по домам.
3Ионафан напал на сторожевую заставу филистимлян в Геве, и филистимляне услышали об этом. Тогда Шаул велел трубить в рога по всей стране и сказал:
– Пусть услышат евреи!
4И весь Исроил узнал новость: Шаул напал на филистимскую заставу и теперь филистимляне возненавидели Исроил. Народ был призван присоединиться к Шаулу в Гилгале.
5Филистимляне собрались воевать с Исроилом, у них было три тысячи13:5 В других рукописях: «тридцать тысяч». колесниц, шесть тысяч колесничих и столько воинов, сколько песка на морском берегу. Они поднялись и расположились станом в Михмасе, к востоку от Бет-Авена. 6Когда исроильтяне увидели, что они в опасности и что их сильно потеснили, они спрятались в пещерах и зарослях, среди скал, в ямах и колодцах. 7Некоторые евреи даже перебрались за реку Иордан в землю Гада и в Галаад.
Ослушание Шаула
Шаул остался в Гилгале, и все воины, которые были с ним, тряслись от страха. 8Он выждал семь дней – время, определённое Самуилом, но Самуил всё не приходил в Гилгал, и люди Шаула начали разбегаться. 9Тогда Шаул сказал:
– Приведите ко мне животных, предназначенных для жертв всесожжения и жертв примирения.
И он сам принёс жертву всесожжения.
10Как раз в то время, когда он закончил жертвоприношение, пришёл Самуил, и Шаул вышел, чтобы приветствовать его.
11– Что ты сделал? – спросил Самуил.
Шаул ответил:
– Когда я увидел, что люди разбегаются, ты не пришёл в назначенное время, а филистимляне собираются в Михмасе, 12я подумал: «Теперь филистимляне спустятся в Гилгал, выступив против меня, а я так и не попросил благословения от Вечного». Поэтому я решил, что должен принести жертву всесожжения.
13– Ты поступил безрассудно, – сказал Самуил. – Ты не исполнил повеления, которое дал тебе Вечный, твой Бог. Если бы ты не сделал этого, Он установил бы твоё царство над Исроилом навсегда. 14Но теперь твоё царствование не устоит. Вечный нашёл себе человека по сердцу и избрал его вождём своего народа, потому что ты не исполнил повеления Вечного.
15Затем Самуил пошёл из Гилгала в Гиву, что в земле Вениамина. Шаул пересчитал людей, которые были с ним, и их набралось около шестисот человек.
Безоружный Исроил
16Шаул, его сын Ионафан и люди, которые были с ними, стояли в Геве, что в земле Вениамина, тогда как филистимляне расположились станом в Михмасе. 17Филистимские воины вышли для набега тремя отрядами. Один повернул к Офре, что в земле Шуал, 18другой – к Бет-Хорону, а третий – к пограничной земле, возвышающейся над долиной Цевоим, по направлению к пустыне.
19Во всей земле Исроила невозможно было отыскать ни одного кузнеца, потому что филистимляне не хотели допустить того, чтобы исроильтяне научились делать мечи и копья. 20И весь Исроил ходил к филистимлянам точить свои плужные лемехи, мотыги, топоры и серпы. 21Восемь граммов серебра стоило наточить плужные лемехи и мотыги, и четыре грамма13:21 Букв.: «один пим… треть шекеля». серебра – наточить топоры и поправить рожон для скота.
22Поэтому в день сражения ни у одного воина Шаула и Ионафана не было в руке меча или копья, они были только у Шаула и у его сына Ионафана.
Подвиг Ионафана
23Отряд филистимлян вышел к михмасской переправе.
Саул подиже Израиљце на устанак
1Саулу је било тридесет13,1 Јеврејски текст не наводи Саулове године, а ово је решење неколико каснијих преписа Септуагинте. година кад је постао цар, а владао је четрдесет13,1 Јеврејски текст наводи само две године Саулове владавине, што је немогуће према напоменама стиха 8 овог поглавља и податка из Дап 13,21. две године над Израиљем.
2Саул је изабрао себи три хиљаде Израиљаца. Две хиљаде их је било са Саулом у Михмасу, и у горју Ветиља, а хиљаду их је било са Јонатаном у Гаваји Венијаминовој. Остали народ је послао својим кућама.
3А Јонатан је побио филистејски војни табор у Гаваји. Филистејци су чули за то. Тада је Саул заповедио да затрубе у рог по целој земљи, поручивши: „Нека чују ово Јевреји!“ 4Кад је сав Израиљ чуо то, рекли су: „Саул је побио филистејски војни табор, па су Филистејци омрзли Израиљце. Народ се у Гилгалу окупио око Саула.“
5Филистејци су се окупили да ратују против Израиља. Имали су тридесет хиљада бојних кола, шест хиљада коњаника, и војску тако бројну као песак на морској обали. Изашли су и утаборили се код Михмаса, источно од Вет-Авена. 6Кад су Израиљци видели да су се нашли у неприлици, јер је војска била притешњена, народ се посакривао у пећине, жбуње, међу стене, у трапове и јаме. 7Неки Јевреји су чак прешли преко Јордана, у Гадову и Галадову земљу.
Бог одбацује Саула као цара
Саул је још био у Галгалу, а сав је народ, који је ишао за њим, дрхтао од страха. 8Саул је чекао седам дана, према року који је Самуило одредио. Али како Самуило није дошао у Галгал, народ је почео да се разилази од Саула. 9Тада Саул рече: „Донесите ми жртву свеспалницу и жртве мира.“ Тако је принео жртву свеспалницу.
10Тек што је довршио приношење жртве свеспалнице, дође Самуило. Саул му пође у сусрет да га поздрави. 11Самуило му рече: „Шта си то урадио?“ Саул му одговори: „Видео сам да се народ разилази од мене; ти ниси дошао до одређеног дана, а Филистејци се окупили код Михмаса. 12Тада сам рекао у себи: ’Сада ће Филистејци сићи на мене у Галгал, а ја се још нисам помолио Господу за наклоност.’ Зато сам се одважио и принео жртву свеспалницу.“
13Самуило му рече: „Лудо си поступио што ниси одржао заповести које ти је дао Господ, Бог твој! Иначе би Господ сада утврдио твоје царство над Израиљем довека. 14Стога се твоје царство неће одржати. Господ је потражио човека по свом срцу и поставио га за владара над својим народом, јер ти ниси одржао што ти је Господ заповедио.“
15Самуило је устао и отишао из Галгала у Гавају Венијаминову. А Саул је побројио народ који је остао с њим; било их је око шест стотина људи.
Ненаоружани Израиљ
16Саул, његов син Јонатан, и народ који се нашао уз њега, боравили су у Гаваји Венијаминовој, а Филистејци су се утаборили у Михмасу. 17Тада је из филистејског табора изашла чета пљачкаша и одвојила се у три групе: једна група је кренула путем према Офри у земљу суалску, 18друга путем према Вет-Орону, а трећа се запутила ка граници која преко севојимске долине гледа у пустињу.
19Тада се у целој израиљској земљи није могао наћи ковач, јер су Филистејци говорили: „Само да Јевреји не почну правити себи мачеве и копља.“ 20Наиме, сви су Израиљци силазили к Филистејцима кад би неко хтео да искује себи раоник, мотику, секиру, или срп. 21Цена је била две трећине шекела за раонике и мотике, и трећина шекела за оштрење секира и намештање остана.
22Тако на дан битке нико од свег народа, који је био са Саулом и Јонатаном, није имао мач или копље; имали су их само Саул и његов син Јонатан.
Јонатан напада Филистејце
23А један филистејски одред је изашао према кланцу код Михмаса.
